Bombardovanje iz petog ugla

Nekako svim analitičarima NATO bombardovanja Srbije izmiče iz vida činjenica da taj čin nije bio jedinstven i propuštaju da ukažu našoj i svetskoj javnosti da po onoj narodnoj “vuk dlaku menja ali ćud nikako!” Veoma je zanimljivo uporediti iskustvo Paname, tj. Kolumbije sa našim tragičnim iskustvom. Panama je bila deo Kolumbije kada je francuski inženjer Ferdinand de Leseps (vodio iskopavanje Sueckog kanala) doneo odluku da kanalom spoji Tihi i Atlantski okean. Radovi su otpočeli 1881. da bi bili zaustavljeni zbog finansijske propasti 1889. godine. Taj san od Francuza je preuzeo Teodor Ruzvelt koji je početkom XX veka zahtevao od Kolumbije da preda taj komad zemlje Americi, tj. Severnoameričkom konzorcijumu za izgradnju kanala. Kolumbija je odbila. Ruzvelt je zatim 1903. godine poslao ratni brod “Nešvil”, američki vojnici su se iskrcali, ubili su lokalnog komandira, okupirali teritoriju i proglasili su nezavisnost Paname. Odmah je uspostavljena marionetska vlada i prvi Ugovor o kanalu je potpisan. Tim ugovorom uspostavljeno je američko područje sa obe strane budućeg vodenog prolaza, legalizovana američka vojna intervencija i data Vašingtonu suštinska kontrola nad ovom novostvorenom “nezavisnom” državom. Najinteresantnija od svega je činjenica da je sam ugovor potpisan od tadašnjeg državnog sekretara Heja i francuskog inženjera Filipa Bunu-Varila, člana prvobitnog tima njegovog zemljaka za iskopavanje kanala!? Taj ugovor nije potpisao niko od strane državljana novostvorene Paname. Na taj način, zbog američkih interesa, Panama je iščupana od Kolumbije a ceo čin je legalizovan potpisom Ugovora o kanalu od strane jedne države i privatnog lica! Zoran Petrov, Oslo, Norveška