Čekajući Paskaljevića iz Pariza

Godinama pratim rad svih udruženja za zaštitu životinja i zgrožena sam šta se dešava poslednjih meseci u ovoj oblasti. U prvo vreme ni sama nisam shvatala čime se to bavi Orka i u čemu je njihov značaj. A onda sam počela da se raspitujem kako je to uređeno u naprednijim državama i kako su dotle stigli, a to je g. Paskaljević očigledno propustio da uradi, inače ne bi sebi dozvolio da osnovu zaštite životinja naziva prodajom magle. G. Paskaljević bi da onako usput, u pauzama između snimanja filmova, mazi kuce i mace, da bude humanista i da ih trpanjem u azile osudi na doživotnu robiju, a da pri tom pokuša da uništi jedinu organizaciju u Srbiji koja se bavi izgradnjom sistema zaštite svih životinja. Koliko je meni poznato, g. Paskaljević je prvi počeo ovu prljavu igru a sad se iščuđava kako neko može u tom kontekstu da pominje njegovo ime. U više navrata ponavlja da već 30 godina ulaže sopstveni novac humanitarne svrhe. To isto radi puno građana ove zemlje, samo što su njihovi novčanici tanji pa ne pretiče baš mnogo. Pouzdano znam da Elvir Burazerović i mnogi volonteri Orke, godinama finansiraju svoju borbu za životinje iz sopstvenih džepova. Mada je, kako priznaje, dobro situiran, Paskaljević u nekoliko navrata navodi da mu u poslednje vreme nedostaje novac za snimanje filmova. „Optimiste” je Paskaljević snimio delom i od novca poreskih obveznika („Vlada RS izdvojila 6.000.000 dinara za finansiranje iz budžetskih rezervi” – izvor Tanjug 23.12.2005). Zahvaljujući poziciji u G17 i Mlađanu Dinkiću, na najbrutalniji način iskoristio je da se obračuna sa kritičarem Dimitrijem Vojinovim jer mu se kritika njegovog filma nije dopala. U ovom filmu, Vojinov je predstavljen kao malo, debelo dete-psihopata koje iz hobija kolje svinje. Da li čovek koji je sposoban da tako nešto uradi samo zato što se neko usudio da kritikuje njegov rad koji je, kao i svako umetničko delo, podložan slobodnoj proceni, može da se bori za bilo čiju dobrobit? Zato se i pitam čime li se to Burazerović zamerio Paskaljeviću te oseća potrebu da srozava sve ono što su ovaj čovek i ljudi oko njega uspeli da urade poslednjih godina. Iako na njegove tvrdnje po novinama i forumima odgovaraju demantijima razni ljudi i volonteri Orke, Paskaljević se uporno obraća Burazeroviću i analizom njegove uspešnosti kao studenta veterine, veoma podseća na balerinu J.T. koja je umislila da ume da proceni deficit Elvirovih sivih ćelija. Vesna Jovašević, Beograd