“Mala vaga”, velika halabuka

Nikola Dimitrijević je pre oko sto godina kupio veliko imanje u naselju Mala vaga. Napravio je prodavnicu i kuće za svoje četvoro dece. Pored radnje, 1946. godine oduzet mu je i deo placa, dok su porodične kuće ostavljene. To što im je ostavljeno, Dimitrijevići su podelili 1970. i neke godine, na četiri dela: po jedan za Blagoja, njegovu braću Ratimira i Miroslava i sestru Mariju. Dvadesetak godina pre ovoga, u Kragujevac se doselio Goranac Osman Murati. Jedan deo svog placa Dimitrijevići su izdali Muratiju pod kiriju i on je tu napravio semenkaru. Prolazile su godine i decenije i Muratijeva radnja postajala je sve veća, zahvatajući i nacionalizovani deo imanja. Semenkaru je, tako, zamenila buregdžinica “Mala vaga”. Muratijevi kažu da su pre četiri decenije dobili dozvolu za držanje buregdžinice na tom mestu. Dobroćudni Murati i njegova deca bili su veoma simpatični Dimitrijevićima, tako da su im oni naplaćivali samo simboličnu kiriju za onaj deo radnje koji se nalazio na njihovoj zemlji. Posle nekog vremena, od pre možda tridesetak godina, nisu je uopšte ni naplaćivali. Onda su sva četiri naslednika Nikole Dimitrijevića prodala svoje kuće i okućnice. Četvrtinu koja je pripadala Miroslavu, a koja se nalazi iza prodavnice i buregdžinice, kupio je još jedan iseljenik sa Kosova i Metohije, Velimir Petrović. Pre pet-šest godina naslednici Nikole Dimitrijevića saznali su da je Velimir Petrović otišao u opštinu da traži dozvolu za rušenje samoposluge “Zora”, u koju je u međuvremenu pretvorena stara prodavnica i buregdžinice “Mala vaga”, kako bi tu napravio novu, veliku zgradu. Petrović je pokazao nadležnima dokumenta na kojima jasno piše da su na njegovo ime, sem Miroslavljeve četvrtine, uknjiženi i placevi na kojima se nalaze samoposluga i buregdžinica. Ovi placevi zatvaraju Petrovićev plac prema Ulici kneza Mihaila. Petrović ima izlaz na sporednu ulicu, ali razlika između nje i Ulice kneza Mihaila ogromna je, jer potonjom prođe više desetina hiljada vozila i ljudi dnevno. Gordana Jeftović, gradski javni pravobranilac, kaže da je samoposluga “Zora” zaista bila uknjižena na Velimira Petrovića. Saznavši za to, grad Kragujevac je protiv Petrovića pokrenuo spor pred Opštinskim sudom, koji je dobio 14. oktobra 2007. godine. Kako u dokumentu piše, “na osnovu priznanja Velimira Petrovića”, presuđeno je da je grad Kragujevac korisnik, a Republika Srbija vlasnik poslovnog objekta u Ulici kneza Mihaila 59, tj. samoposluge “Zora”. U izjavi za NIN Ivana Račić, portparol Opštinskog suda, kaže da je proces u vezi sa buregdžinicom “Mala vaga” okončan 2006. godine donošenjem pravosnažne presude o uklanjanju bespravno postavljenog objekta. Postoji rešenje o izvršenju presude, tj. o nasilnom uklanjanju buregdžinice. Pred Opštinskim sudom u toku je još jedan, treći po redu, proces o imovini Dimitrijevićevih naslednika. Reč je o vanparničnom postupku “o uređenju načina korišćenja” placa na kome se nalazi buregdžinica. Prevedeno na svakodnevni jezik, to znači da se određuju prilazni putevi, za sada do stambeno-poslovnog objekta Velimira Petrovića, čija gradnja je u toku, a u budućnosti i do okolnih građevina. Plac buregdžinice u ovom procesu tretira se kao javno dobro. Ma kako se postupak okončao, to nema veze sa presudom Opštinskog suda iz 2006. godine. Tako, kod Muratijevih su od Božića počeli da dolaze sudski izvršitelji. Do sada su tri puta pokušavali da uklone buregdžinicu. Svaki put su sprečavani intervencijom komšija u korist porodice Osmana Muratija. Komšije hvale Muratijeve i spremne su da zbog njih i dalje izlaze pred buldožere. Prijateljstvo je čvrsto – u nekim slučajevima i ratno, pošto su mladići iz porodice Murati devedesetih godina sa svojim vršnjacima ratovali u sastavu Kragujevačke brigade. Sve komšije su, inače, pravoslavci. Musliman kome su se Muratijevi obraćali za pomoć, ministar Rasim Qajić, nije se odazvao. Novinari su više puta pokušavali da uzmu izjavu i od Velimira Petrovića, ali to im nije pošlo za rukom. U međuvremenu, naslednici Nikole Dimitrijevića podneli su zahtev da im se oduzeta imovina vrati. I oni imaju razumevanja za Muratijeve. “Kad bude sprovedena denacionalizacija, sa njima ćemo se nekako nagoditi”, poručuju. Ćerka Blagoja Dimitrijevića Marina Despotović u izjavi za NIN kaže: “Moja je želja da se ova greška ispravi, ne zbog mene, već zbog mog sina i moje sestričine, koji ostaju jedini dedini naslednici.”