Ne veruj u idole

Sem što je nastavio polemiku s „Politikom” na stranicama NIN-a, savetnik za medije predsednika Republike Nebojša Krstić je načinio jednu omašku. Citirajući novinara NIN-a. Nije novinar NIN-a napisao da “predsednik Tadić ne zna za novinarsku besu da se izvori ne otkrivaju” i tako dalje. Novinar NIN-a je napisao: “To što predsednik ne zna za novinarsku besu da se izvori ne otkrivaju pa makar i pod pretnjom lišavanja slobode i da se informacije ne prikupljaju za državne službe nego za potrebe novina i javnosti, to nije strašno”. I dalje: “On je psiholog a ne novinar. O tome je, nažalost, trebalo da ga obavesti savetnik za medije Nebojša Krstić.” Da pojasnim. “Sporna” rečenica ovog novinara NIN-a na koju je reagovao savetnik predsednika Borisa Tadića delom sadrži i parafrazu. To je termin antičke retorike, za opisno iskazivanje, prepričavanje svojim rečima neke već izrečene misli, tvrdnje, istine ili književnog dela, tako da se u novom jezičkom obliku zadrži osnovni smisao originala. Parafraza podrazumeva i tumačenje i objašnjenje težih mesta, čime se postiže i veća javnost i omogućuje bolje razumevanje (Rečnik književnih termina, Nolit, 1992). Nije funkcija ove parafraze, dakle, da novinar kao “svoju misao” ponovi nešto što je do tog momenta već više puta izrekla glavna i odgovorna urednica “Politike” Qiljana Smajlović, o čemu, izgleda, u svom komentaru pravi insinuacije savetnik predsednika. Funkcija parafraze u rečenici koju ovde ponovo citiram u celosti, jeste pokušaj da se opravda zahtev predsednika Tadića i da se odbrani institucija predsednika Republike. Jer, traženjem da “Politika” nadležnim institucijama “dostavi činjenice i dokaze”, predsednik Srbije je neumesno gurnut u polemiku o mešanju vlasti u uređivačku politiku medija. A to nikako nije dobro za instituciju predsednika bilo koje zemlje, posebno ne naše koja je, još uvek, u krhkoj demokratiji. O tome je neko trebalo da posavetuje predsednika. Neko ko se u taj posao razume. Zora Latinović, novinar NIN-a