Strategija pada

Poljoprivreda Srbije već treću godinu uzastopno ima pad proizvodnje. Samo u 2007. godini proizvedeno je manje hrane za 8,11 odsto. Tačno je da smo imali i tri sušne godine ali, višegodišnji pad proizvodnje rezultat je loše Strategije poljoprivrede koju je donela vlada – a nije je usvojio i parlament – kada su ministri poljoprivrede bili dr Ivana Dulić-Marković i njen naslednik Goran Živkov. Sadašnji rezultati su samo početak rušenja “ledenog brega” i posledica ove strategije. Rezultat: sadašnji uvoz 200.000 tona pšenice, uvoz 15.000 tona jestivog ulja, najmanje zasejane pšenice u poslednjih 90 godina, neizvesnost šta će se dobiti u ovogodišnjoj žetvi, uvoz mleka u prahu, najskuplja setva na 2,6 miliona hektara... Iz godine u godinu smanjuju se količine i vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji. U 2006. uz veću proizvodnju to je bilo 3,3 milijarde evra (uz niže cene agrarnih proizvoda). Na kraju 2007. godine smanjene su tone, pala je i vrednost na tri milijarde evra – uz drastičan rast cena. Dakle, sve što se poslednjih godina dešava u agraru, predstavlja sumrak srpske poljoprivrede. Po rečima predsednika Zadružnog saveza Srbije i potpredsednika Privredne komore Srbije dr Stojana Jevtića, neadekvatna višegodišnja agrarna politika je počela da “daje” rezultate. Pad je dramatičan, ali još teža situacija dolazi. Počinje da se ostvaruje upozorenje FAO iz Rima da će Srbija uskoro postati zavisna od uvoza hrane! “Jesenas je pšenicom zasejano samo 464.000 hektara i to će doneti rod od najviše 1,3 miliona tona. Od izvoznika pšenice postajemo njeni uvoznici. Mi bismo pšenicu, koja mora biti strateški proizvod, trebalo da sejemo na 650.000 do 700.000 hektara, pa bismo godišnje imali dovoljno za sopstvene potrebe i 1,5 milion tona za izvoz. Sad smo na granici potreba i sa kukuruzom. ’Žuto zlato’ će se ovog proleća zasejati na 1,3 milion hektara, pa tek ako bude rodna godina, mogu da budu puni koševi. Pre samo deceniju i po u zemlji su bile pune staje, proizvodilo se 650.000 tona mesa i trošilo 65 kilograma po stanovniku godišnje. Sad proizvodimo 200.000 tona manje i trošimo ispod 40 kilograma”, navodi Jevtić. Istraživač-saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković navodi da je agrar dostigao najnižu stepenicu ekstenzivnosti. Govedarstvo u društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje sa 36 odsto. Sve ispod 50 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. U 2007. godini smo imali i dva apsurda: najnižu proizvodnju i rekordan izvoz u agraru. Izvezeno je proizvoda za 1,7 milijardu dolara, a uvezeno za 1,1 i – imamo suficit od 600 miliona dolara. Ali, dok se hvalimo tim izvozom, treba znati i to da se 62,5 odsto prodaje odnosi na zemlje bivše Jugoslavije. Dakle, nasleđeno, nekadašnje unutrašnje tržište. “Od 1996. mi ne možemo da ispunimo odobreni kontigent za izvoz ,crvenog mesa’ u EU. Do pre godinu dana imali smo kontigent od 9.975 tona, a pošto to ne možemo da ispunimo, sad je smanjen za 1.000 tona. Najviše smo izvezli lane, oko 2.000 tona. Sa ovih prostora nekada smo izvozili više od 30.000 tona. Sad u tovu imamo 20.000 junadi, a da bismo ispunili kvotu izvoza, morali bismo da imamo 100.000 grla. To je naša dugoročna šansa za izvoz u EU kojoj godišnje nedostaje 600.000 tona junetine”, navodi Stanković. Stojan Jevtić smatra da je rešenje mnogih problema za plasman naših proizvoda u svet u odluci da se područje Srbije proglasi za region bez genetski modifikovanih organizama. U tom slučaju bismo u EU imali tržište od 46 miliona stanovnika. Jer, 10 odsto te populacije se izjasnilo da hoće da troši samo takvu hranu! Poljoprivreda je i delatnost koja može najbrže da se razvija. Uz novu agrarnu politiku, ako bismo uložili milijardu evra, udvostručili bismo proizvodnju, pa bismo već 2010. imali hrane za izvoz u vrednosti od dve milijarde dolara, 2020. godine za šest milijardi, a 2030. godine za 10 milijardi dolara. Iako je prošlo vreme jeftine hrane, najmanju korist od rasta cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji su imali proizvođači. Primera radi, za vreme i posle žetve u 2007. godini ratarima je za pšenicu nuđeno 11 dinara po kilogramu, dok se ona sad prodaje po 23-24 dinara! Na taj način je seljak eksploatisan. Sirovinu je prodavao jeftino, a sad skupo plaća finalne proizvode: hleb, ulje i druge potrepštine. Eksploatacija je nastavljena i u ovoj godini. Po rečima direktora Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu mr Olge Čurović, tek što smo bili stabilizovali proizvodnju šećerne repe na 70.000 hektara, a sad kad imamo višak šećera, seljacima se nude neprihvatljivi uslovi. Sad imamo ukupno 480.000 tona šećera. Posle podmirenja sopstvenih potreba od 200.000 tona, izvoza u EU od 180.000 tona zbog neispunjenja plana setve, nas sledeće godine – čeka uvoz! Sledi i gašenje četiri od osam srpskih šećerana, jer će se uvoziti mnogo jeftiniji šećer od trske. Godišnji rast cena u agraru je 35,5 odsto – mleka 37,2 odsto, hleba i brašna 40,2 odsto. Samo u prva tri meseca u ovoj godini rast cena brašna je 7,2 odsto. Rast inflacije sve više preti, ali i pad društvenog standarda, tvrdi guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Rast cena agrarnih proizvoda u Srbiji najviši je u regionu. Kao da je suša bila samo kod nas. Broj goveda se smanjuje godišnje za 1,5 do 2 odsto, pada proizvodnja i potrošnja gotovo svih proizvoda. U stajama je samo 1,1 milion goveda (2000. godine ih je bilo 1,2 milion), u oborima tek 3,8 miliona svinja (2000. godine je bilo oko 4,1 miliona), a smanjuje se i broj živine, ovaca, a jedino – raste broj koza. Koza, ponovo, postaje sirotinjska majka. I sad je u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, uz pomoć eksperata, završena izrada još jednog Nacrta strategije razvoja poljoprivrede Srbije. Ona će uskoro biti upućena na javnu raspravu. Očekuje se da ta strategija postane nacionalni dokument. Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Slobodan Milosavljević smatra da je hrana velika razvojna šansa Srbije i po tome ona može da postane lider u regionu i Evropi. Milosavljević navodi da ovogodišnji agrarni budžet iznosi oko 29,5 milijardi dinara i da će dati pun doprinos da se znatno više nego prošle godine zaseje svih kultura osim šećerne repe. Ministar posebno naglašava da smo sa sadašnjom cenom kapitala postali konkurentni, a uz to ćemo biti i zemlja bez genetski modifikovanih organizama. Kao najveći uspeh navodi da je Vlada Srbije u svom desetomesečnom radu donela više od 30 uredbi i pripremila 12 nacrta zakona za usvajanje u oblasti agrara. Sekretar Udruženja za poljoprivredu (PKS) Milan Prostran ocenjuje da se u Srbiji stvara koncept moderne tržišne privrede. On ističe da će se ovogodišnja setva obaviti na oko 2,6 miliona hektara i da će najveće površine, čak polovinu zauzeti kukuruz. Znatno veće površine nego lane biće zasejane suncokretom, oko 200.000 hektara i sojom oko 150.000 hektara. Po njegovim rečima, ovo će biti jedna od najskupljih setvi, sa cenama višim od prošlogodišnjih za oko 40 do 60 odsto! Šef sektora za poslovanje sa stanovništvom Hdžpo Alpe Adria banke Bojan Vračević podvlači da je agrar najperspektivnija grana u čije kreditiranje je ove godine banka uložila 35 miliona evra. Ova banka sama daje čak 25 odsto ukupnih kredita neophodnih poljoprivredi Srbije.