Tesla, kultna ličnost liberalnog sveta

Ima jedna scena u filmu “Kafa i cigarete” u kojoj DŽek i Megi Vajt iz muzičkog benda “Vajt strajps” razgovaraju o srpskom pronalazaču Nikoli Tesli. NJih dvoje, pravi hipsteri, podlakćeni za stolom u kafeu, posmatraju DŽekov ručno napravljeni namotaj, poput Teslinog visoko voltažnog transformatora. Sprava izgleda kao nešto iz filmova naučne fantastike, snimljenih oko 1950. (Termin “hipster” je iz slenga 40-ih, koji je početkom novog milenijuma ponovo postao moderan u Severnoj Americi, a odnosi se na dobro obrazovane ljude iz srednje i visoke klase, koji imaju liberalna gledišta. Iako se definicije razlikuju, hipsterska scena se uglavnom odlikuje alternativnom muzikom, obično nezavisnim rok,n,rolom i neobičnim, ali skupim i nekad ironičnim načinom oblačenja. NJihova nalaženja i zabave odvijaju se najčešće u zapuštenim zgradama centralnih i starijih delova gradova u kojima su “di džej”- klubovi, kafeterije i restorani sa organskom hranom, tik uz jeftine prodavnice i taverne u kojima sedi radnička klasa.) Govoreći o Tesli, obično ćutljivi DŽek postaje živahan zbog oduševljenja sopstvenim herojskim dostignućem. Bez Tesle, objašnjava DŽek Vajt, naš svet bi izgledao i zvučao bi drugačije: ne bismo imali radio, ne bi bilo televizije, ne bi postojala naizmenična struja, ne bi se znalo za indukcione motore, ne bi bilo tehnologije na bazi X-zraka, a ni fluorescentnog svetla. Meg u znak prihvatanja, klima glavom i dodaje: “Niti benda ‘Tesla’.” Ostavština Tesle, slavnog naučnika u vremenu u kome je živeo, u neku ruku je tragikomična, jer je danas u senci nekadašnjeg rivala Đulijelma Markonija (često mu se pripisuje da je smislio bežični radio) i Tomasa Edisona (jednosmerna struja), a u Americi je među mladim poznatiji po “Tesla”, bendu dugokosih muzičara iz 80-ih godina. Danas je, međutim, za sve više umetnika, pisaca, muzičara i proizvođača filmova, Tesla postao prava inspiracija. “Tesla je o izumima razmišljao kao umetnik i to je razlog zbog koga privlači umetnike”, kaže Samanta Hant (Samantha Hunt), autorka novog romana “Otkriće svega ostalog” (“The Invention of Everything Else”) u kome sa mnogo fikcije piše o Teslinom životu. Čuveni komad Lori Enderson “Kao tok” (Laurie Anderson’s “Like a Stream”) inspirisan je Teslinom fotografijom na kojoj stoji ispred svog čudovišno velikog kalema žice – transformatora. Pol Oster (Paul Auster) je otkrio Teslu pišući roman “Mesečeva palata” (“Moon Palace”), a kasnije je govorio da je u Tesli pronašao tako fascinantnu osobu, da je malo falilo da mu ona nadiđe zamisao romana. Daglas Raskof (Douglas Rushkoff) koji je u romanu “Ekstazi klub” (“Ecstasy Club”) Teslu uzeo kao jednu od glavnih ličnosti, tvrdio je da “koji god je umetnik pripadnik uvrnute vrste ljudi i ko god je postpsihodelično i tehnološki svestan, taj mora znati za Teslu”. Tesla je dospeo u NJujork kao imigrant 1884. i kratko je radio sa Edisonom, razvivši za to vreme motor na naizmeničnu struju. Dao je otkaz kad mu lukavi i vešt oko finansija Edison – koji je, inače, davao prednost jednosmernoj struji – za to ništa nije platio. Tesla je onda radio sa DŽordžom Vestinghausom na napravama koje koriste naizmeničnu struju, uključujući fluorescentne sijalice. Prijavio je prvi patent radija i istraživao način daljinskog upravljanja robotima i bežičnu komunikaciju. Nepojmljivo lep i elegantan, Tesla je neko vreme bio najtraženiji čovek u NJujorku. Družio se sa J. P. Morganom, Markom Tvenom i DŽonom Muirom, ali je vremenom bio teško shvatljiv zbog nekih neverovatnih tvrdnji – uključujući i komunikaciju sa Marsom kao i priču o oružju sa “smrtonosnim zracima” koji izlaze kao snop čestica i mogu okončati rat. Pred smrt, 1943. godine, ostao je sam i bez prebijene pare u jednom njujorškom hotelu. Sa prozora hotelske sobe brinuo je o jatu divljih golubova. Ključ današnje Tesline privlačnosti nije samo njegova ogromna pronalazačka snaga, već i tužna istina da su prava njegovih najvećih otkrića uzurpirali njegovi marketinški spretniji rivali. “Tesla je bio, definitivno, gubitnik”, kaže spisateljica Hant, opisujući ga kao ekscentrika koji šeta parkom Brajant, u njemu dolazi do statue Getea i počinje konverzaciju s velikim pesnikom. Tesla je bio idealista koji se odrekao 12 miliona dolara u korist Vestinghausa jer nije želeo da vidi svog dobročinitelja kako bankrotira zbog dugova. NJegov antimaterijalistički odnos prema stvarima bio je razlog zbog koga je danas privlačan umetnicima, ali i razlog zbog kojeg nije dobio sve što je zaslužio. “On je bio užasno loš kapitalista”, kaže Hantova, “a Amerika ima sklonost pamćenja samo uspešnih kapitalista”. Ali Teslin “kambek” je uspeo. Pored knjiga Hantove, Pola Ostera i Raskofa, on se pojavljuje i u romanu Tomasa Pinčona (Thomas Pdžnchon), pominje se i kod Arona Sorkina (Aaron Sorkin). Prošle godine je Dejvid Bouvi glumio Teslu u filmu “Prestiž” (“The Prestige”). Pored toga, već postoji i električni automobil koji je razvila firma “Silicijumska dolina – Tesla motori” (Silicon Valley’s Tesla Motors). “Za njega se danas svi interesujemo jer imamo prisniji odnos sa tehnologijom”, kaže Raskof. “Tražimo malo duše u mašinama, a izgleda da je Tesla uspeo da mašinama da dušu.” Osim toga, svako ko o njemu nešto zna, reći će da je Teslina ličnost bila naelektrisana.