Volim besmislene i skupe novotarije

Gospodine Eko, u vašem eseju “San”, opisujete kako bi svet izgledao kada bi naša civilizacija, na primer, bila potpuno uništena posle, recimo, nekog trećeg svetskog rata. Kažete da u tom slučaju svet više ne bi poznavao računare, Internet i ajpod (Computer, Internet i iPods). Da li osećate zasićenje svim tim tehničkim inovacijama našeg vremena? - Nikako. U tom mom eseju nešto od tehnike je ipak preživelo. U njemu se s vremena na vreme pojavljuju vesti sa radija, koje možemo da slušamo preko naših starih dobrih tranzistora. U određenom vremenu svi preživeli sakupe se oko radija kako bi čuli vesti dana koje emituje neka daleka radio-stanica. Ona nas obaveštava o opasnostima koje prete nama preživelima posle katastrofe. U eseju ja takođe govorim o golubovima–pismonošama, koje ponovo možemo da upotrebimo u komunikaciji. Kako bi bilo lepo da na nogama tih golubova možemo, na primer, da pročitamo poslednju vest da nam tetka ima išijas, ali da je sve u svemu, ipak, još prilično zdrava. No, ova nova radost u mom scenariju morala bi biti plaćena sa najmanje tri milijarde mrtvih. A da ne govorim o nestanku kulturnih dobara kao što je uništavanje piramida ili crkve Sv. Petra u Rimu. Tekst sam završio sa nadom da se moj san nikada neće ostvariti. Esej opisuje jedan zamišljen, paradoksalan san, koji ujedno predstavlja kritiku našeg vremena. I ovde niste sasvim na pogrešnom putu kada kažete da ja sanjam o povratku u društvo koje više ne može da se vrati ili da oživi u našem vremenu Pre je sve bilo bolje? - Ne sve, već ponešto. Napisao sam taj tekst kako bih podsetio da smo mi izgubili određene vrednosti i načine ponašanja, koji su bili pozitivniji i produktivniji ranije nego što su neke forme ponašanje koje danas možemo da posmatramo. Mislite, recimo, na činjenicu da ljudi neprestano, u svakoj prilici, drže u ruci mobilni – kao da im je zalepljen – kako bi pričali najbanalnije stvari? - Da. To je jedna od pojava našeg vremena. Imate li i vi mobilni? - A imate li ga vi? Naravno. Ali sam ga isključio. - To je dobro za nas. I ja imam mobilni, ali ga retko upotrebljavam. Sigurno vam neću dati moj broj mobilnog. Upotrebljavam mobilni samo u jednom slučaju: kada sam na putu. Tada moram da javim da, na primer, kasnim ili da me nešto sprečilo da stignem na vreme. Inače, moj mobilni je neprestano isključen. Ne želim da sam stalno dostupan, ne želim da neko neprestano može da mi telefonira. Mobilni telefon potpuno je ovladao našim svakodnevnim životom i postao je njegov sastavni deo. Kako ste i sami kazali: ma gde da se čovek kreće, na železničkoj stanici, aerodromu ili u nekoj prodavnici, neprestano pored sebe imate ljude koji preko mobilnog govore najintimnije stvari, dok vi, recimo, upravo kupujete krompir u odeljenju za povrće. I šta to govori o našoj svakidašnjoj kulturi življenja? - Mnogi verovatno nisu svesni toga da svi koji stoje u tom trenutku oko vas slušaju vaš razgovor. Tu su činjenicu oni prosto isključili iz svesti, ili im se dopada takav javni nastup. Neki put čovek ima utisak da ljudi svesno glasno govore kako bi ih svako čuo. Ovo vas izgleda mnogo uzbuđuje, nervira? - Otkako postoje mobilni, sve češće na ulici posmatramo ljude koji izgledaju kao da govore sami sa sobom. Ranije bismo takvo ponašanje žigosali kao “neobično” ili “nenormalno”. Ranije su postojale seoske lude, koje su pričale same sa sobom. Danas je to postalo samo po sebi razumljivo i normalno. Ta pojava izgleda mi naročito izražena u Italiji. LJudi imaju mali uređaj u ušima i tako hodaju i telefoniraju. No, to se ne vidi na prvi pogled, kada čovek ide iza njih. Strastveno i temperamentno ste polemisali sa kompjuterom i Internetom, a istovremeno to oduševljeno koristite. Kako mirite ove protivrečnosti? - Ovde mora da se napravi razlika. Moderne tehnologije sam uvek pozdravljao. No, istovremeno čovek mora uvek iznova da kupuje nove modele i polemiše sa njima. Oduvek sam smatrao da je glupo knjigu suprotstavljati računaru. Stoji, van svake sumnje, da Internet predstavlja važnu novinu. Isto tako je nekada automobil predstavljao revoluciju. Kada je potrebno, ja vozim kola. Ali drumovi su često pretrpani, pa je saobraćaj praktično zaustavljen, iz prostog razloga jer ima suviše mnogo automobila. Sličan problem imamo i sa Internetom: postoji brdo informacija, suviše informacija i tada čovek izgubi pregled. Šta je u toj poplavi nepotrebno, šta relevantno, šta pouzdano, a šta neozbiljno? Time ne želim da kažem kako sam protiv Interneta. Naprotiv. Internet poseduje ogromne prednosti. Internet, međutim, predstavlja neku vrstu Vavilonske biblioteke. Čovek tu mora da se potrudi, da nepotrebne stvari izbaci, izbriše. Evo jedan primer: mi ne znamo kako se zvao vojnik koji je prvi poginuo u bici kod Vaterloa. Istoričari su zaboravili njegovo ime. Na sreću, kažem, jer kada bismo morali da se setimo imena svih poginulih u bitki kod Vaterloa, poludeli bismo, jer čovek prosto ne može da “preradi” i pojmi tu masu podataka. Naša dosadašnja kultura je uvek filtrirala tu masu činjenica. Pojavom Interneta dobili smo novu kulturu, koja nas je osvojila na prepad i uopšte ništa više ne filtrira. I upravo ovde leži problem: mi treba da nađemo filter, kako bismo mogli more informacija za savladamo i donekle dovedemo u red. Kada postoji suviše mnogo informacija, tada jednostavno ne postoje kriteriji na osnovu kojih možemo da vršimo selekciju. U Internet, recimo, ukucam reč “Gete” (Goethe). Posle kratkog vremena dobiću deset hiljada strana o tom nemačkom piscu. No, koje su strane stvarno i upotrebljive za mene? To je zanimljivo pitanje. Da nemamo pregled nad informacijama u knjigama i u robi, to ne predstavlja novu pojavu. Toga je bilo i ranije. Internet je, međutim, još više uvećao haos. Da li imate predstavu kako bismo mogli da filtriramo ovo brdo nepotrebnih informacija. Zar nam nije potrebna neka instanca, koja je u stanju da nam pruži kompetentan savet ili preporuku? - Pre svega, u školi treba da imamo drugačiju, novi oblik obrazovanja. Đaci našeg vremena valja da su u stanju da iz poplave informacija nađu relevantne podatke. Samo, sada nemojte da me pitate na osnovu kojih pravila to treba da se uradi. Ili, koja tehnika je potrebna? Nažalost, u ovom trenutku to ne znam ni sam. Meni je jedna stvar jasna. Ovaj problem predstavljaće sledećih nekoliko godina jedan od najvećih izazova. Činjenica jeste da u Internetu prevladava neverovatno sivilo nepotrebnih informacija, nepregledno mnoštvo pornografskih sajtova, igrice strave i užasa i sl. Pa ipak, tvrdim da nam Internet takođe nudi ogromne prednosti. Jasno je da onaj ko na mreži traži pornografske sajtove, po pravilu neće pre svega da traži neki kritički esej, već prosto traži brzo uzbuđenje. Deo korisnika Interneta predaje se tim osećajima. No, ovde je, verujem, ipak reč o manjini. Najveći broj korisnika Interneta želi da dobije brze informacije. I korisnik ih i dobije, pod uslovom da zna kako treba da ih traži. U uvodu vaših sabranih eseja “Kretanje rakovim korakom” napisali ste da ste predskazali pronalazak “ajpoda” (iPod). Da li vam je Stiv Yobs (Steve Jobs je jedan od osnivača firme “Apple”; prim. prev.) već telefonirao? - Do sada se nije javio. Ja sam nemam “ajpod”. A zašto? - Zato što smatram da je principijelno glupo da čovek ide u šetnju i pri tom sluša muziku. Više volim da slušam muziku kada sam kod kuće, recimo, uključim neki DVD-koncert. Koji put i sam sviram na blok-flauti. Iako nemam “ajpod”, u mojoj kući nalazi se svakakvi tehnički aparati. Osećam veliku privrženost novoj tehnologiji. Volim najnovije tehničke modele, koji nam nude bezbroj beskorisnih mogućnosti. Meni predstavlja veliko zadovoljstvo da kupim nove tehničke proizvode i da ih isprobam. Nedavno sam kupio uređaj koji mogu da ugradim u moj računar i time povećam kapacitet mog kompjutera za dodatnih 250 gigabajta. Neverovatno. Odmah sam instalirao u moj kompjuter knjige iz Italijanske nacionalne biblioteke i to pre svega velika dela svetske literature. Kada sam na putu, laptop jednostavno spremim u kofer i kada stignem u hotelsku sobu u Hongkongu, onda ga izvadim. U mom laptopu se uvek nalaze kompletna sabrana dela Šekspira, Sveto pismo ili Kur’an. Ovih dodatnih 250 gigabajta omogućuju mi, na primer, da kompjuter preko Interneta mogu da nadopunim najnovijim podacima. To je fantastična stvar. Prva stvar koju sam uradio: instalirao sam na moj računar sve one knjige koje sam želeo da imam, a nisu se nalazile u mojoj kućnoj biblioteci. Na taj sam način veoma povećao svoju biblioteku. Istovremeno sam uštedeo na prostoru, jer biblioteka u kompjuteru zauzima veoma malo prostora. Pošto sam završio sa instaliranjem željenih knjiga, bio sam začuđen što je moj kompjuter pokazao da nisam potrošio ni pedeset odsto kapaciteta. Ima u mom računaru, dakle, mesta da instaliram još mnoge udžbenike, enciklopedije i knjige iz svetske literature. Pa, to je neverovatno! Time smo stigli do pitanja o kome se mnogo govori. Neće li elektronski mediji doprineti da knjiga nestane? - Ovakva pitanja više su mi nego poznata. “Da li će novi elektronski mediji da potisnu knjige? Neće li veb-stranice (NJeb) da učine literaturu suvišnom?” Takva pitanja novinari mi često postavljaju. NJihov ton uglavnom odaje osećaj zabrinutosti. A zapravo bi novinari morali da budu spokojni, jer ja im uglavnom odgovaram: “Ta, smirite se. Situacija sa knjigom ipak nije dramatična, a ni loša.” Kada im, međutim, dam ovakav odgovor, većina vaših kolega gleda me veoma razočarano, jer takav odgovor ne predstavlja nikakav Scoop, odnosno, nema vrednost ekskluzivne vesti. Ako čovek piše da je dobitnik Nobelove nagrade mrtav, to je vest. Tvrditi suprotno, da je živ, da se dobro oseća, nikoga ne zanima, sem dotičnog nobelovca. Lepo ste to objasnili. Sada ste malo kritikovali medije. No, kompjuter i knjiga se i dalje nalaze u napetom, suprotstavljenom odnosu. Nedavno je šef internet-kompanije “Amazon” Yef Bezos (Jeff Bezos) na tržište lansirao knjigu koja može da se čita preko Interneta, dakle, kao e-knjiga (E-Book). - Ubeđen sam da će nove tehnologije pridoneti da određene vrste, određen žanr knjiga neće više niko da štampa. Recimo, malo će se ko odvažiti da u budućnosti objavljuje enciklopedije ili udžbenike. Prednosti su više nego očevidne. Kada putujete, nije tako jednostavno da ponesete dvadesetak tomova enciklopedije, neki enciklopedijski rečnik ili udžbenik. I najobimnije enciklopedije nam stanu u jedan CD-rom ili u laptop. Kada ima verziju enciklopedije preko onlajna (online-Version), izdavaču ne predstavlja problem da enciklopediju dopuni najnovijim statističkim podacima. Od sredine aprila ove godine nemački izdavač Brokhaus (Brockhaus-Verlag) prvi put lansiraće besplatno na internet-mrežu svoju seriju “univerzalna biblioteka”. - Štampane enciklopedije, koje na policama knjiga zauzimaju nekoliko metara prostora, kada se, međutim, prodaju kao CD-rom, ili su dostupne preko Interneta, daleko su praktičnije. Ne vidim nikakav razlog zbog koga bi nove tehnologije istisnule štampane enciklopedije. Romane i beletristiku kompjuteri neće da zamene i istisnu sa tržišta. Reč je o knjigama koje valja da čitamo polako i pažljivo. Ovde imamo posla sa drugom vrstom čitanja, gde nam nije važno, da brzo dođemo do neke informacije, nego nam je daleko više stalo do toga da možemo da razmišljamo o pročitanim rečenicama. Nije isto čitati iz knjige i preko kompjuterskog ekrana. U čemu vidite bitnu razliku? - Korisnik računara, na primer, mora da prouči najnoviji program. On to, razume se, može da čita i preko ekrana kompjutera. No, da bi veoma dobro i pažljivo mogao da prouči najnoviji program, on će se ipak rešiti da taj tekst odštampa. Danas mi veoma dobro znamo da smo ranije bili u zabludi jer smo verovali da će pronalazak kompjutera da spase šumu. Dogodilo se suprotno. Kompjuteri su pridoneli da se poveća proizvodnja papira. Sa jedne strane, neprestano se govori o nestanku knjige, a sa druge strane smo svedoci da ljudi u biroima i univerzitetima svakodnevno upotrebljavaju i troše tone listova hartije. Tehnički bi bilo moguće da postojeće biblioteke tako organizujemo da ih sve stavimo na onlajn i slično. No, tada bismo se suočili sa novim problemima. Ostavimo po strani činjenicu da štampana knjiga poseduje neke neosporne prednosti nad kompjuterom, jer mi, na primer, možemo preko dana da čitamo knjigu i kada nestane struja. Ako se čovek nađe na nekom usamljenom ostrvu jer je doživeo brodolom, knjige mogu da nam mnogo pomognu, a kompjuter nam u tom slučaju ne može mnogo da koristi. Kada nekoliko časova radim sa računarom, moje oči su kao teniske lopte. Tada me uhvati snažna želja da sednem u udobnu fotelju, da uzmem novine ili da čitam dobru pesmu. Kompjuter i Internet ne predstavljaju, dakle, grobare knjige? - Rasprava oko kraja knjige jeste veštačka. Pogledam li danas knjižaru, nađem se okružen masom knjiga. Knjižare su sve više ispunjene knjigama. Činjenica jeste da godišnje imamo sve više knjiga. Imamo previše knjiga. Ako bi kompjuter bio u stanju da smanji objavljivanje knjiga, to bi predstavljalo napredak. Frankfurter Roundschau Sa nemačkog preveo Nikola Živković