Karikiranje Isusa

Kuratori izložbe u Muzeju čuvene rimokatoličke katedrale Svetog Stepana u Beču, najveće u srednjoj Evropi, pretpostavljali su da bi moglo biti dosta riskantno izložiti homoseksualnu verziju Hristove poslednje večere. Ali, nisu, kako su objasnili, bili nimalo pripremljeni na poplavu uvreda i pretnji, koja nije prestajala ni posle uklanjanja provokativne slike sa izložbe Religion, Fleisch und Macht (Religija, Telo i Moć) priređene povodom 80 godina života jednog od najslavnijih savremenih austrijskih slikara Alfreda Hrdlicke. Mnogi su zbog ove slike Hrdlicki poželeli sve najgore za rođendan, neki mu čak najavili da će se potruditi da mu to bude i poslednji... Ukratko, afera koja bez ostatka i neodoljivo podseća na zbivanja povodom one danske karikature proroka Muhameda na koju su s besom reagovali mnogi muslimani. Slika koja se zove “Leonardova Poslednja večera, restaurirana rukom Pjera Paola Pazolinija” (Pazolini je bio, treba li podsećati, kontroverzni italijanski filmski autor, ubijen 70-ih godina), opraštanje Isusa od učenika-apostola prikazuje kao homoseksualnu orgiju pri kojoj apostoli u pornografskim pozama jedan drugome masturbiraju. I to na slici izloženoj ne u nekoj nekonformističkoj, avangardnoj galeriji, nego u starom katoličkom, duhovnom i moralnom centru Beča. Direktor Muzeja Bernhard Boler i bečki nadbiskup kardinal Kristof Šenbrorn odmah su se našli pod paljbom kritike posetilaca izložbe i s niza katoličkih internet-sajtova. Izložba je okvalifikovana kao “ruganje” i “skrnavljenje”. “Ta izložba se nikad nije smela održati. Direktor bi se zato morao izviniti svim katolicima na svetu”, stoji u članku, objavljenom na konzervativnom katoličkom sajtu njnjnj.kreutz.net. Blasfemična slika je uklonjena osam dana po otvaranju izložbe, ali protesti nisu prestajali – naprotiv, čini se da kampanja dobija organizovani karakter i počinje da služi i u neke druge svrhe. Baš kao i u slučaju karikature islamskog proroka. Direktor Boler je branio dostojno kako delo Hrdlicke, tako i svoju odluku da se kontroverzne slike, moglo bi se reći karikature biblijskih motiva, izlože u muzeju koji pripada Katoličkoj crkvi. “Mislim da Hrdlicka ima pravo da predstavlja ljude i na taj telesni, drastični način”, izjavio je on. Muzej, kako je rekao, nije imao nameru da vređa ljude ali umetnosti treba dopustiti da provocira diskusije. “Ne vidim u tome nikakvo ruganje”, rekao je direktor muzeja pred slikom stavljanja Isusa na krst na kojoj vojnik tuče Isusa dok se istovremeno drži za genitalije. “Protesti su došli u prvom redu iz sve glasnijih fundamentalističkih hrišćanskih krugova u SAD, odakle su stigli i do Nemačke”, dodao je Boler austrijskoj agenciji APA. Kritike uvređenih posetilaca izazvao je, takođe, i kip Isusa na krstu, bez lica ali i bez pokrivača koji se nosi preko polnih organa. Nije isključeno da će i kip, pod pritiskom “uvređenih hrišćana”, morati da se povuče sa ekspozicije. Nago muško telo je dosta čest motiv slika i skulptura Alfreda Hrdlicke. U Austriji se njegovo delo ne smatra, međutim, kontroverznim. On je, između ostalog, autor spomenika po državnoj porudžbini žrtvama rata i fašizma koji stoji pored bečke Albertine, sa jednom od najvećih grafičkih zbirki na svetu. Hrdlicka je povodom Poslednje večere izjavio da je muškarce predstavio tako jer na slici Leonarda da Vinčija nije bilo nijedne žene. Ovaj ubeđeni marksist i okoreli ateist smatra, inače, Bibliju za “najuzbudljiviju knjigu koju je pročitao”.