Strah od prapotopskih ratova

Pre nego što prestanu da se tuku za naftu, čije će rezerve verovatno biti iscrpene u toku ovog veka, ljudi će biti suočeni sa opasnošću da počnu da ratuju za hranu kao u drevna vremena – upozoravaju stručnjaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Poskupljenje hrane gura u sve dublje siromaštvo stotine miliona ljudi u zemljama u razvoju, donoseći moguću masovnu glad, nemire i čak ratove, procenio je Dominik Stros Kan, prvi čovek MMF-a, na sastanku ministara zemalja članica ove finansijske organizacije. A predsednik Svetske banke Robert Zelik zatražio je hitnu međunarodnu akciju povodom sve bržeg rasta cena hrane u svetu. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ne pominje mogućnost povratka drevnih prepotopskih ratova, ali sluti teška vremena u kojima je sve moguće. Sve skuplja hrana, praćena nestašicom nekih osnovnih životnih namirnica u nizu siromašnih zemalja, mogla bi da ima „ozbiljne posledice po međunarodnu bezbednost, ekonomski rast i društveni napredak širom sveta”, rekao je on na konferenciji UN o trgovini i razvoju, koja je održana u Akri. Pod međunarodnom bezbednošću on, naravno, podrazumeva očuvanje mira i odsustvo ratova za hranu. Prema procenama Svetske banke, cena hrane je u proseku porasla za 83 odsto u poslednje tri godine. Poskupelo je sve, osim šećera. Ali, cena žita i pirinča je u istom periodu skočila čak za 181, a samo u toku prošle godine za 42 odsto. Glavni uzroci su: elementarne nedaće, suše i poplave, prouzrokovane globalnim klimatskim promenama, povećana tražnja hrane zbog priraštaja stanovništva u svetu, ali i zbog boljeg životnog standarda u nekim mnogoljudnim zemljama u usponu, kao što su Kina i Indija, skok cena nafte, spekulacije na svetskom tržištu zbog poskupljenja energenata, ali i zbog pada američkog dolara, i, najzad – čemu neki stručnjaci pridaju poseban značaj – ubrzana proizvodnja biogoriva od kukuruza. Razvijeni svet – SAD, Kanada, Evropska unija – ali i neke zemlje u razvoju, poput Brazila, uveliko podstiču proizvodnju biogoriva da bi smanjile količine štetnih gasova u atmosferi, koji prouzrokuju globalno otopljavanje, i da bi manje zavisile od sve skuplje uvozne nafte. Izgleda, međutim, da povećana proizvodnja biogoriva pre pogađa proizvodnju hrane, namenjene ljudima i stoci, nego što smanjuje emisije štetnih gasova i što usporava globalno otopljavanje. Sve je više zemalja zahvaćenih krizom, i to na tri kontinenta, bez obzira na to koji je od uzroka gde primaran. Suše i topli udari su pogodili Sudan, Mozambik, Kinu, Urugvaj. Nemiri zbog skupe hrane ili oskudice potresli su Kamerun, Obalu Slonovače, Etiopiju, Egipat, Jemen, Filipine, Indoneziju, Meksiko, Haiti. U Svetskom programu za hranu procenjuje se da najugroženiju grupu čini 73 miliona ljudi, ali da je broj polugladnih i neishranjenih gotovo dvanaest puta veći: oko 854 miliona. Funkcioner Svetske banke Zelik očekuje da će se u najugroženijoj formaciji gladnih vrlo brzo naći sto miliona stanovnika naše planete. Posle ovih saznanja i upozorenja, od svih uzroka poskupljenja hrane glavnu pažnju političara, a ne samo stručnjaka, privlači proizvodnja biogoriva. SAD su trećinu svojih njiva pod kukuruzom namenile do 2010. proizvodnji etanola. Sličan trend se očekivao i u drugim razvijenim zemljama. Evropska unija je planirala – i sad se oko toga znatno pokolebala – da do 2020. bar deset odsto automobila koji jure drumovima Evrope koristi etanol umesto benzina ili dizela. Vrlo su, međutim, različita mišljenja o tome koliko je biogorivo dosad uticalo na povećanje cena hrane. Istraživački institut za prehrambenu politiku u Vašingtonu procenjuje da udeo etanola u formiranju cena žitarica iznosi između 25 i 33 odsto. Na drugoj strani, brazilska diplomatija tvrdi da su takve ocene proizvoljne i preterane. Indijski ministar finansija upozorava da, sve dok u svetu ima gladnih i siromašnih, nema opravdanja da se kukuruz i druge kulture koriste za proizvodnju biogoriva. Najkritičniji je Švajcarac Žan Cigler iz MMF-a: „Proizvodnja biogoriva je zločin protiv čovečanstva.” Dakle, ono što je trebalo da nas spase od zatrovanog vazduha, preobratilo se u štetan i opasan eksperiment globalnih razmera. Debata je, međutim, nagovestila da je u nekim zemljama, posebno u Aziji, koja je najosetljivija na porast cena pirinča, poraslo interesovanje za proizvodnju genetski modifikovane hrane. Uvećana proizvodnja genetski modifikovanih žitarica, koje se u najvećem delu sveta – sa izuzetkom Amerike – smatraju štetnim po zdravlje, uspostavila bi ravnotežu između ponude i tražnje na svetskom tržištu, pa samim tim i zaustavila rast cena hrane. Na testu je, ponajviše, Evropa: morala bi da dokaže svojim stanovnicima da je sada korisno ono što je do juče ocenjivano kao štetno.