Akcidenti

Može li eksplozija u hemijskoj fabrici da dovede do jezičkog zagađenja? U “Blicu” od 8. aprila, izveštaj sa periferije Zemuna počinjao je rečima: “Akcident u magacinu ‘Galenika Fitofarmacije’ a. d. sinoć je potvrdio da je Srbija još nespremna za takve nesreće. Samo zahvaljujući hrabrom reagovanju vatrogasaca...” i tako dalje. Prva reč u ovom tekstu navela je čitateljku Marinu Kovijanić da se požali NIN-u. “Akcident” svakako spada u onu poveću grupu latinskih reči koje su nam poslednjih godina došle preko engleskog, zajedno sa edukacijom umesto vaspitanja, tribunalom umesto suda, egzilom umesto izgnanstva, tenzijama koje su zamenile napetosti, reptilima koji su istisnuli gmizavce i drugim izrazima na koje upozorava dr Tvrtko Prćić u knjizi “Engleski u srpskom”. Istina, lingvisti obično napominju da strana reč, i kad ima domaći sinonim, nije sasvim suvišna, jer služi kao “stilska rezerva”, omogućavajući da se izbegne ponavljanje. To pokazuje i navedena rečenica iz “Blica”, koja ima reč akcident na početku a reč nesreća na kraju. Akcident je precizniji po značenju od nesreće, a kraći od dvočlanog izraza nesrećni slučaj, pa ukoliko se bude ustalio u našem medijskom jeziku, to neće biti neka velika tragedija. Zašto bi nam, uostalom, smetale latinske i grčke reči kad u Srbiji (kako je u Hagu izjavio Vojislav Šešelj, kritikujući leksičko neznanje svedoka optužbe, belgijskog oficira Tunensa) “svaki srednjoškolac zna” šta znači ontologija, aksiologija i gnoseologija!!! Više bi trebalo da nas zabrine kad ne znamo značenje domaćih reči. “Večernje novosti”, recimo, u broju od 20. aprila, pišu o Ivi Pogoreliću da se “oženio gruzijskom pijanistkinjom i profesorkom Alisom, značajno starijom od sebe”. Da li neki umetnik ima stariju ili mlađu ženu nije ni najmanje značajno, ali ovde se htelo reći da je Pogorelićeva supruga znatno starija od njega. U istom broju “Novosti” našla se i rečenica “Mesečno proizvedemo od deset do 14.000 varalica”. Problem nije u reči varalica, jer ona ovde označava mamac za sportski ribolov, proizvod jedne fabrike u Čačku. Problem je što bi fabrika već odavno bankrotirala da zaista za mesec dana nije proizvela više od deset mamaca. Ako se htelo reći da fabrika proizvodi od deset do četrnaest hiljada varalica, trebalo je tako i napisati, slovima, ili oba broja cifrom: od 10.000 do 14.000 varalica. Ima i reči čije značenje zna samo onaj ko ih je upotrebio. Jedan takav primer (dugujem ga inž. Vladimiru Lapčeviću) daje oglas Vlade Republike Srbije, na celoj strani “Politike”, kojim se raspisuje “javni konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta”. Konkursom se traže četiri savetnika za jednu vladinu službu, jedno ministarstvo i jedan zavod. Šta znači izvršilački (možda neki prevod engleskog executive?) inž. Lapčević nije razumeo, pa je oglas poslao meni, ali moram priznati da ne razumem ni ja, niti znam zašto je taj pridev, koga nema ni u jednom našem rečniku, morao da se nađe u naslovu oglasa. Mislio bi čovek da je svako radno mesto (počev od čistačice) izvršilačko, jer na svakom postoje neki radni zadaci, a zadatke treba izvršiti. Ali to je tako po logici, a vladini organi su iznad logike. Isti čitalac mi je iz “Glasa javnosti” poslao članak posvećen odluci Španije da ne prizna nezavisnost Kosova. Naslov glasi “Kosovo no pasaran!”, a dole je u okviru napisano “Gracijas Espana”. Nadajmo se da to nijedan Španac nije pročitao, jer bi bila bruka. U Beogradu postoje kursevi španskog jezika, postoji Katedra za hispanistiku na Filološkom fakultetu, s nekoliko stotina studenata, od kojih je svaki mogao da objasni urednicima “Glasa” da ime Espana ima “tildu” na slovu n, da u reči gracias (hvala) nema nikakvog “j”, da se izraz no pasaran piše s akcentom na poslednjem “a” i da predstavlja treće lice množine, “(oni) neće proći”, tako da se nije mogao upotrebiti sa imenicom u jednini Kosovo. Parola potiče iz španskog građanskog rata, a lansirala ju je Dolores Ibaruri misleći na Frankove fašiste koji su opsedali Madrid. Oni su, kao što znamo, ipak “prošli”, to jest osvojili vlast, ali je na kraju i njihovo “prošlo”.