Za ravnopravno partnerstvo

Politička kriza koja je svoju kulminaciju dostigla raspadom koalicije na vlasti posle skoro osam godina, pokazala je da je SPS bio najbliži realnoj politici. Zašto? Zato što je, i dok je bio na vlasti, vodio odgovornu državnu politiku koja podrazumeva dugoročne nacionalno-socijalne ciljeve, usko povezane, jer nacionalni ciljevi su izvor solidarnosti u svakom društvu. Otkad je Srbija voljom dosovske vlasti uvedena u proces tranzicije, ili odumiranja, solidarnost je nestala sa iskorenjivanjem srednje klase kao garanta ne samo privrednog razvoja i ekonomskog napretka, već i nacionalnih interesa. Iako skrajnut na margine politike i vlasti, SPS osnažen mlađom generacijom političara koja prihvata iskustvenu nadogradnju prethodnika, za prioritet ima očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje i spreman je da Kosovo i Metohiju svim sredstvima brani kao neotuđivi deo Srbije. Glasači SPS-a su ovaj princip prepoznali i kao svoj vrhunski interes, ubeđeni da će se upravo socijalisti najdoslednije boriti za njegovo ostvarenje. Konačno, oni za to imaju i dokaz, a to je Rezolucija 1244 SB UN kao poslednji dokaz koji čuva Kosovo i Metohiju u Srbiji, a na koji se neprestano pozivaju i zvaničnici prilikom odbijanja priznavanja jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine. Oko ovog, ali i drugih nacionalnih interesa, u SPS-u postoji jednoglasan konsenzus. U tom smislu, sledeći prioritet SPS-a je socijalna politika koja će u Srbiju vratiti socijalnu pravdu. To znači da se socijalisti punim kapacitetom angažuju na podizanju urušenog privrednog i bankarskog sistema, koji tranzicijom poniženim radnicima mogu da vrate dostojanstvo i omoguće život od sopstvenog rada. Svi koji su svoj glas dali socijalistima znaju da samo ekonomskim razvojem, a Srbija za njega ima ogromne komparativne prednosti, pod uslovom da on podrazumeva i razvoj poljoprivrede i srpskog sela, može da se ostvari socijalna politika koja će svakom građaninu garantovati jednaka prava na zdravstvo i školstvo, na penzije i sve drugo što podrazumeva pravdu i ravnopravnost za svakog njenog građanina. Nema dileme da socijalisti, kao i sve druge političke opcije, u svoj privredni i pravno-zakonodavni sistem žele da ugrade najbolja rešenja zemalja EU, koja su se nesporno dokazala u praksi i učinila privrede ovih zemalja visoko konkurentnim. Međutim, SPS se od nekih političkih stranaka razlikuje po tome što ne želi da prihvati starateljstvo tih zemalja kao uslov da im se približi i pridruži i što neće sopstvene radnike da pretvori u njihove robove, već želi da uspešnim zemljama Zapada postane ravnopravan partner. Znaju glasači SPS-a i njegovi simpatizeri da su socijalisti u pravu kada tvrde da Srbija udvorničkom politikom prema Zapadu ne sme da naruši dobre poslovne veze sa zemljama u usponu – Rusijom, Kinom, Indijom, kao ni tradicionalno dobre odnose sa Libijom ili nekom drugom arapskom zemljom. SPS o tome misli svih ovih godina, jer geopolitički interesi i pomeranja na globalnom nivou su sve veći u korist ovih zemalja, a recesija sve očiglednija na Zapadu. O tome svedoči i nedavno upozorenje Henrija Kisindžera, bivšeg državnog sekretara SAD, da se “centar svetskih zbivanja pomera sa Atlantika na Pacifik, i da SAD i Evropa na to moraju da budu spremne”. S obzirom na sve ovo, SPS insistira na korenitim promenama i povratku Srbije na mapu sveta, odnosno na tržište robe i kapitala. Da bi se to i postiglo, socijalisti zagovaraju proces razvoja, formiranje domaćih razvojnih banaka i domaćih investicionih fondova, Zato zahteva odobrenje završnih računa državnog budžeta u Narodnoj skupštini od 2002. godine do danas, i izveštaj državne revizione institucije. Tek posle usvajanja ovih završnih računa može se početi sa izradom strategije razvoja u svim segmentima naše ekonomije, i posebno poljoprivrede, kao i u svim ostalim društvenim delatnostima. Sve su to razlozi koji su SPS-u na poslednjim izborima dali šansu da sa koalicionim partnerima, već pomenutim PUPS-om i JS-om, postane odlučujući činilac i ravnopravan partner koaliciji DSS-NS i SRS u vlasti, jedinoj koja Srbiju može da izvede iz krize i vrati je na put razvoja.