Bitka za mobilnu TV

U globalnoj trci za lidersku poziciju u oblasti komunikacionih tehnologija, u kojoj se već decenijama vodi ogorčena borba između Amerike i njenih azijskih rivala, poput Japana, Koreje ili Kine, koji se razvijaju fantastičnom brzinom, na čelnu poziciju sve češće izbija Evropa, takmac koji – u ovom trenutku – raspolaže značajnim adutom: najvećim tržištem na svetu sa preko 400 miliona potrošača visokog standarda! Evropa, uostalom, na globalnom planu već uveliko dominira u oblasti mobilne telefonije, a postepeno se uključuju i u globalnu utakmicu u oblasti satelitskih komunikacija. Iako je američka javnost ovih dana, osim – naravno – predsedničkim izborima, bila najviše zaokupljena pričom o odustajanju Majkrosofta od kupovine pretraživača Yahoo (nisu se sporazumeli oko cene), što je automatski uticalo na pad akcija firme Yahoo na berzi i njenom dodatnom zaostajanju u tržišnoj utakmici sa moćnom kompanijom Google, specijalizovani mediji koji se bave tehnologijom, biznisom i politikom sve više pažnje posvećuju bumu mobilne TV u Americi i Evropi. Još jednom se ispostavilo da skeptici, koji su svojevremeno sumnjali da će ljudi ikada poželeti da gledaju TV program na minijaturnom ekranu kakav je onaj na mobilnim telefonima, nisu bili u pravu. Evropsko prvenstvo u fudbalu i letnje Olimpijske igre u Pekingu uticali su, valjda, da već od početka 2008. godine u mnogim zemljama zavlada prava pomama za telefonima na kojima se može pratiti živi TV program, podsećajući pomalo na vreme jedne prethodne revolucije u oblasti komunikacionih tehnologija kada su se u prodavnicama pojavili prvi televizori u boji… Istina, ono što se sada podrazumeva pod pojmom „mobilna TV” osim „živih” (on-line) TV programa na više kanala uključuje i mogućnost sopstvenog izbora i gledanja različitih video-materijala po želji, koji se emituju određenim ili pojedinačnim korisnicima… Bitka za mobilnu televiziju, što sada pre svega znači za nametanje sopstvenih tehnoloških standarda, i otvaranje novih prostora za širenje sopstvene tehnologije i proizvoda razvijenih na toj tehnološkoj platformi, za oblast u kojoj će se već za dve-tri godine vrteti oko desetak milijardi evra, možda najbolje ilustruje način na koji je EU odlučila da se sa velikim ambicijama umeša u ovu važnu utakmicu. Evropska komisija u Briselu je, naime, nedavno izdala svoju (formalno neobaveznu) preporuku da se u Evropi ubuduće primenjuje isključivo evropski tehnološki standard poznat po skraćenici DVB – H (Digital Video Broadcasting – Handheld, vidi detaljnije na adresi http://www.dvb.org). Reč je o grupaciji koja okuplja 275 različitih telekomunikacionih firmi, ali i firmi koje se bave produkcijom video-programa, sa sedištem u Ženevi, koje su već utvrdile sopstveni standard za kablovsku TV, za satelitsku komunikaciju i za zemaljski prenos TV signala. Time je, zapravo, definitivno presuđeno, na način na koji je to svojevremeno bio slučaj i sa evropskim sistemom GSM u mobilnoj telefoniji, da se u oblasti mobilne TV u Evropi, gde je – kao i u SAD i drugim delovima sveta – do sada bilo vidljivo šarenilo različitih tehnoloških sistema, zemaljskih, satelitskih i kombinovanih, digitalnih i analognih, jednosmernih i dvosmernih, ubuduće neće koristiti tehnološki standardi koji trenutno dominiraju u Japanu ili u Americi. Dakle, EU je – nakon konsultacije sa evropskim proizvođačima u ovaj oblasti – obnarodovala svoju poziciju: ko hoće da plasira svoje proizvode visoke komunikacione tehnologije u Evropi, na razvijenom tržištu od preko 400 miliona platežno sposobnih potrošača, neka prihvati sistem za koji su se opredelile i koji su razvile evropske firme, stekavši u tome i odgovarajuće iskustvo i prednost… Za razliku od SAD, gde se obično veruje da konačnu odluku o prevazi jednog ili drugog tehnološkog sistema ili standarda treba prepustiti isključivo tržišnoj utakmici, bez obzira na to da li je reč o televiziji ili mobilnoj telefoniji, zvanični Brisel je zaključio da bi prepuštanje te stvari spontanom delovanju tržišta nosilo „veliki rizik od tržišne fragmentacije Evrope”. – Samo jedinstvena evropska strategija omogućiće potrošačima i industriji da se koriste svim ekonomskim prednostima, a ta jedinstvena strategija omogućiće da se razvije pravo jedinstveno tržište audiovizuelnih sadržaja i multimedijskih usluga, kaže se u zaključcima Evropske komisije o evropskom sistemu mobilne TV. Priča je, inače, počela pre pet godina kada su Japanci prvi krenuli da razvijaju sopstveni sistem mobilne televizije. Preciznije rečeno, živog TV programa koji se emituje sa zemaljskih baznih stanica kao i konvencionalni signal mobilne telefonije i može da se prati na ekranima specijalnih mobilnih telefona opremljenih ovakvom funkcijom. Računa se da u Japanu danas ima oko 20 miliona mobilnih telefona preko kojih se može primati i pratiti živi TV program. Međutim, ispostavilo se da svi koji su nabavili mobilne telefone sa ovakvom funkcijom nisu odmah krenuli da ih koriste. Stoga u Japanu trenutno ima tek sedam miliona pretplatnika mobilne TV. Nakon Japana mobilna TV je počela brzo da se razvija i u Južnoj Koreji. Ali, slučaj Južne Koreje je specifičan po tome što se tamo odomaćio i sistem satelitske (a ne zemaljske) distribucije TV programa, koji se mogu pratiti na mobilnim telefonima. To je sistem koji ima određene prednosti, ali i neke mane u odnosu na sistem zemaljske distribucije signala preko baznih stanica. Raspoloživi podaci potvrđuju da je u Južnoj Koreji prodato preko 8 miliona ovakvih telefona. U Evropi su komercijalni TV programi za mobilne telefone počeli najpre da se razvijaju u Italiji, gde danas već ima preko milion telefonskih pretplatnika, koji za gledanje desetak ili više TV kanala preko mobilnih telefona plaćaju pretplatu od 19 evra mesečno. Najviše pretplatnika (oko 800.000) je na mreži „Italija 3”, u vlasništvu jedne firme iz Hongkonga, koja je prva počela da emituje ovakve TV programe, ali sličnu uslugu sada pružaju i Telekom Italija i sve ostale mreže. U Finskoj, domovini Nokije, prvu licencu za uspostavljanje TV mreže za pretplatnike mobilne telefonije dobila je još 2006. godine firma „Digita”, dok je iste godine u Nemačkoj firma „Mobiles Fernsehen Deutschland” osnovala posebnu pod imenom „Watcha” i poverila joj ekskluzivno emitovanje ovakvih servisa u vreme Svetskog fudbalskog prvenstva u toj zemlji. Time je, zapravo, samo potvrđeno da je sport, a pre svega fudbal, bio i ostao daleko najjači magnet za razvoj ove tehnološke inovacije. Ove godine investiciona grupa „Mobile 3.0”, u kojoj prednjači kapital južnoafričke medijske korporacije „Naspers”, najavila je puštanje u rad nove mreže mobilne televizije u Nemačkoj. Pionir mobilnih TV programa u Velikoj Britaniji je British Telecom (BT), a slični programi emituju se već i u Francuskoj, Španiji, Austriji. Belgiji, Holandiji, Irskoj, Švedskoj, Češkoj… U Velikoj Britaniji će se narednog meseca održati aukcija za novu raspodelu frekvencija za mobilnu TV, dok je u Francuskoj za juni ove godine najavljena raspodela ovakvih licenci za novih 13 TV kanala koji će se emitovati zainteresovanim pretplatnicima mobilnih telefona… Izvan EU najdalje je otišla Švajcarska, gde ima više od 400.000 korisnika i više od deset različitih živih TV programa (na nekoliko jezika) za pretplatnike mobilnih telefona… Sličan sistem razvija se ubrzano i u Kini, pre svega u Pekingu i još nekoliko velikih gradova, a kineska državna agencija za radio, film i TV podržava razvoj specifičnog kineskog tehnološkog standarda (CMMB) u ovoj oblasti. U Americi se ponavlja priča znana još iz pionirskog doba televizije ili početaka mobilne telefonije. Nekoliko vodećih operatera u oblasti mobilne telefonije, poput firmi „Verizon” i „AT&T”, odlučilo se za rivalski tehnološki standard, poznat pod imenom „MediaFlo”, različit od onog u Evropi, ali i od standarda koji trenutno dominira u Japanu ili u Koreji, tako da mobilni telefon za prijem TV programa u SAD neće moći da se koristi u drugim delovima sveta. Sve, dakle, govori da u sistemu mobilne televizije, ili posebnih TV programa tehnološki prilagođenih za emitovanje preko mobilnih telefona, kakvih je iz dana u dan sve više u čitavom svetu, i dalje nema jedinstvenog globalnog standarda. Ali je isto tako očito da se bitka za dominaciju jednog, drugog ili trećeg standarda sve više zahuktava, kao i da je EU pokazala spremnost da se u tu bitku upusti s nadom da će u dogledno vreme biti u stanju da iskoristi neke svoje specifične prednosti.