Akcize u garaži

Gorivo na pumpama u Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini već nekoliko dana prodaje se po novim, višim cenama, a Ministarstvo finansija Srbije još nije odlučilo na koji način će odgovoriti na zahtev kolega iz Ministarstva rudarstva i energetike, koji su tražili korekciju cena naftnih derivata, tj. poskupljenje, za 12,5 odsto. I dok građani strepe od novog poskupljenja od oko 7,5 dinara u proseku, a prodavci nestrpljivo čekaju veće cene jer sirova nafta svakodnevno beleži nove svetske rekorde na berzi, ministar finansija još uvek razmišlja šta da učini. Da li da odobri zatraženo poskupljenje i tako pojača pritisak na inflaciju koja iovako izlazi iz planiranih okvira, ili pak da smanji akcize na cene benzina i dizela i na taj način neutrališe ili bar umanji poskupljenje. Ali da, s druge strane, ostane bez nekoliko milijardi dinara u državnoj kasi. Spekuliše se da će odluka, koju ministar Cvetković mora da obelodani u četvrtak, kada ovaj broj NIN-a bude u štampi, biti odobrenje poskupljenja naftnih derivata, bez smanjenja akciza. Cene derivata nafte u Srbiji veće su nego u okruženju upravo zbog vrednosti akciza, i već duže vreme mnogobrojni su zahtevi ministru finansija da reaguje na rast cena nafte i smanji postojeće akcize kako bi ublažio poskupljenje. On to, međutim, ranije nije učinio, verovatno zbog potrebe da se u budžetu skupi što više novca, a sva je prilika, na osnovu medijskih najava, da to neće učiniti ni ovaj put. Susedne zemlje su u poslednjem tromesečju, a neki i polovinom prošle godine, smanjili akcize na naftne derivate. U isto vreme, Vlada Srbije ih je povećala. NJenom odlukom, a na apel Velimira Ilića, ministra za infrastrukturu, da se akcize moraju povećati kako bi se od tako prikupljenog novca finansirali putevi u Srbiji, akcize na derivate nafte povećane su za nekoliko dinara, pa je njihov sadašnji iznos 35,9 dinara za benzin i 19,1 dinar za dizel. Saberu li se akcize, porez na dodatu vrednost i druge dažbine, ispada da više od polovine maloprodajne cene benzina ide državi. Pa je zbog toga benzin na pumpama u Srbiji skuplji nego u zemljama okruženja, uprkos tome što je njegova proizvođačka cena skoro ista. Na primer, u susednoj Hrvatskoj gde je proizvođačka cena nafte ista kao kod nas, akciza na naftne derivate je 0,43 evra dok je kod nas ona 0,62 evra. Još drastičniji primer je BiH, gde je proizvođačka cena naftnih derivata viša nego kod nas ili Hrvata za 12 evrocenti, a s druge strane akcize duplo manje nego u Srbiji. Zato je, saglasni su i ekonomisti i energetski eksperti s kojima je NIN razgovarao, došlo vreme da se država odrekne dela svog kolača i da tako spreči da sav teret rasta cene nafte padne na pleća potrošača, čije zarade su iz meseca u mesec niže, a cene životnih namirnica sve više i više. Ali da pred ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem svakako nije laka odluka, svedoči istraživanje beogradskog Ekonomskog instituta. NJihovi ekonomisti izračunali su da bi smanjenje akciza za otprilike deset odsto, odnosno za oko tri dinara, značilo za oko šest milijardi dinara manje u državnom budžetu za ovu godinu. Taj nedostatak, upozoravaju stručnjaci, opasno bi poremetio budžetsku ravnotežu, jer bi uz planirani deficit budžeta od 14,8 milijardi dinara, ovim bio stvoren još već jaz. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je procena o gubitku u budžetu pravljena u februaru, te da bi, zbog većih proizvođačkih cena, odnosno zbog veće osnovice za naplatu PDV-a, taj minus danas bio manji. “To je dobra strana u svemu ovome, ali je sigurno da je smanjenje akciza kako bi se neutralisao ili smanjio udar na potrošače samo kratkoročna mera. I ona će vratiti cene derivata na pumpama u Srbiji na nivo u našem okruženju, jer su ranije zbog većih akciza derivati bili skuplji nego u susednim zemljama. Ali tako se sigurno neće obuzdati pritisak na rast cena, pogotovo što se prognozira dalji rast na svetskom tržištu, na šta se ne može uticati”, kaže Nikolić. I dok ekonomisti upozoravaju na inflaciju koja bi mogla da se otme kontroli, usled očekivanja da nafta već krajem ove godine na svetskim berzama dostigne 200 dolara za barel, ovdašnji prodavci apeluju da gorivo mora što pre poskupeti. Aleksandar Mileusnić, direktor kompanije “Petrobart avija”, kaže da je dnevni gubitak ove kompanije, usled odloženog poskupljenja nafte, 2,5 miliona dinara. “Gorivo jednostavno mora poskupeti, jer poskupljuje nafta. Ova cena je neodrživa, a odlaganje poskupljenja je politička mera i ne dešava se prvi put. Ukoliko ne dođe do poskupljenja, nikome se neće isplatiti da prerađuje naftu, a ni NIS neće moći da uvozi jer će trpeti gubitke”, kaže Mileusnić. On kaže da razume bojazan potrošača u Srbiji, pogotovo onih siromašnijih, ali Srbija nije Kuvajt i poskupljenje će imati za posledicu manje motornih vozila na ulici. Mileusnić dodaje da država može reagovati tako što će obezbediti subvencije za poljoprivrednike i neke privredne subjekte, ali da najšire stanovništvo mora osetiti posledice skoka cene nafte u svetu. Nebojša Atanacković iz AD “Nafta” slaže se u oceni da je smanjenje akciza kratkotrajna mera koja će u ovom trenutku pomoći da građani lakše podnesu poskupljenje. “Zakonom o akcizama dozvoljeno je variranje vrednosti akciza za 20 odsto. No, akcize ne mogu da se smanjuju u nedogled, a prognoze govore da će cena nafta i dalje rasti. Nažalost, u Srbiji ništa nije urađeno kako bi se uvela konkurenciju u proizvodnji naftnih derivata, pa tako se ne može očekivati ni da se konkurenti među sobom bore da imaju što nižu cenu. U zemljama gde je uvedena konkurencija cena se jednodnevno menja i usklađuje sa cenom sirove nafte.” Kod nas se, da podsetimo, cena derivata, a na osnovu Uredbe o formiranju cena naftnih derivata, usklađuje na petnaest dana, tako što se uzima petnaestodnevni prosek cene sirove nafte i prosečan kurs dolara u odnosu na dinar u istih petnaest dana. Stručnjaci jednog od najznačajnijih investicionih fondova u svetu, Goldman Saksa, procenjuju da će nafta već u prvoj polovini naredne godine dostići 200 dolara za barel. I upozoravaju da je eri jeftine nafte došao kraj, sa svim onim posledicama koje će to poskupljenje imati po svetsku privredu. A svaka zemlja će to poskupljenje i njegove posledice osetiti onoliko koliko zavisi od uvoza iste te nafte. Po principu, dok se nekom ne smrkne, drugom ne svane, ovom rastu raduju se Rusija i arapske zemlje, dok je u većini ostalih delova planete počeo sumrak. Upravo da bi smanjili zavisnost svoje privrede i stanovništva od nafte, vodeće svetske ekonomije podsticale su proizvodnju biodizela, odnosno biološkog goriva koje se dobija od poljoprivrednih kultura, pšenice, kukuruza, suncokreta, šećerne repe i slično. Nažalost, i ta cena morala je da se plati, pa je enormna potražnja za ovim agrarnim kulturama dovela do povećanja cena pomenutih poljoprivrednih proizvoda, a to dovelo do poskupljenja hrane širom sveta. I sve većeg broja gladnih. I dok zagovornici biodizela negiraju tvrdnje da se za biodizel koriste jestive sirovine, njegovi protivnici ukazuju da je nehumano uopšte i postavljati izbor između hrane i energije. Oni kažu da, dok neki brinu kako da napune svoje automobile, drugi brinu kako da napune svoje stomake. Pokušaj da se u biogorivu nađe zamena za naftu, očigledno, zasad ne daje željene rezultate. Jer ne samo da nema dovoljno nafte, te usled veće potražnje od proizvodnje dolazi do njenog poskupljenja, nego nema ni dovoljno sirovina za biogorivo, pa se tako potražnja za kukuruzom ili suncokretom zbog pravljenja biodizela, reflektuje na nedovoljne količine poljoprivrednih kultura potrebnih za ishranu. Sijka Pištolova, urednica sajta “Enerdžiobzerver”, smatra da je Srbija morala mnogo ranije da napravi strategiju odbrane ekonomije od divljanja cene nafte. Ona objašnjava da je to moglo da se učini ozbiljnom strategijom povećanja energetske efikasnosti. “U razvijenijim zemljama izvršne vlasti su odavno primorale privredu, odnosno velike potrošače da štede energiju kako znaju i umeju. Osim toga, počeli su da motivišu i subvencionišu obnovljive izvore energije, a nažalost moram reći da se mnogi koji su se ranije opirali sada vraćaju na nuklearke. Jer, to je jedini način da se odbranite od ovih poskupljenja i nestašica. A naša zemlja je za sve to vreme bez ikakve strategije, dok energiju trošimo nemilosrdno.” Pištolova dodaje i da je NIS, zbog pogrešnog odnosa prema “Naftagasu” i zanemarivanja istraživanja i eksploatacije novih ili već postojećih nalazišta nafte, Srbiju učinio zavisnikom od uvoza. “Domaća nafta ne može da zadovolji ni šestinu naših potreba za njom, a mogli smo da smo na vreme ulagali u nalazišta i još za dodatnih pet do deset odsto smanjiti svoje uvozne potrebe.” Ona kaže da se u svetu sada bore za svaku kap nafte, te da su se strani investitori vratili u Rumuniju kako bi na nekim, davno napuštenim nalazištima, ponovo tražili naftu. Potencijalna nalazišta nafte u Srbiji, kaže Pištolova, nalaze se u Vojvodini i u okolini Požarevca. No, da je posledica preskupog goriva na pumpama samo to što ćemo se manje voziti automobilima, a više gradskim prevozom, to i ne bi bilo toliko zabrinjavajuće. Ali skuplji benzin za deset odsto, ne samo što proizvodi inflaciju od 0,9 odsto, on sa sobom vuče ceo lanac poskupljenja. Prvo većih cena transporta, pa onda poljoprivrednih sirovina, do na kraju većih cena hrane. A građanima Srbije već sada pripadne muka od svakog pomena skuplje hrane, jer su samo tokom 2007. godine one što zbog opravdanih većih cena nafte ili suše, što zbog neopravdanih monopola ili kartela u nekim delatnostima, porasle za skoro 30 procenata. Niko još ne želi da prognozira koliko bi poskupljenje nafte, koje sigurno nije poslednje, moglo da dovede do rasta cena, ali je sigurno da se to ne može sprečiti. Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da će se poskupljenje nafte najviše osetiti kroz osnovne životne namirnice, ali je još rano davati prognoze koliko će cene tih proizvoda biti više. “Rast cena poljoprivrednih proizvoda je neminovan, jer se nafta koristi u svim segmentima poljoprivrede.” Prostran smatra da država mora da reaguje davanjem regresa, kako ne bi došlo do naglog porasta cena prehrane. On kaže da, kao što je prošle godine vlada davala regres za gorivo i đubrivo u iznosu od 120 evra, tako bi trebalo i ove godine regresirati žetvu da u cenu pšenice ne bi ušla i cena nafte. “Ako želimo da cene mleka i hleba ostanu na ovom nivou, samo regresom se može smanjiti uticaj rasta cena goriva na rast cena hrane.” Iako postoje nezvanične prognoze da će ovogodišnja žetva biti za pedesetak odsto skuplja nego prošlogodišnja, a inflacija oko 15 odsto, ekonomisti se za sada suzdržavaju od detaljnih projekcija. “Ako dođe do smanjenja akciza, a ministar Cvetković je to već praktično obećao, to će uzdrmati javne finansije i pitanje je kako će se nedostatak nadomestiti, odnosno ko će platiti tu cenu. Opet, poskupljenje goriva će opteretiti i privredu i građane, tako da se poskupljenja ne mogu izbeći”, kaže ekonomista Qubomir Madžar. I Madžar i Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta slažu se da će rast cena nafte izazvati pritisak na inflaciju i da će to na duže staze usporiti rast bruto domaćeg proizvoda. I ne samo u Srbiji već u svim zemljama koje su zavisne od uvoza nafte, ali sa tom razlikom što će razvijenije zemlje tu stagnaciju lakše prebroditi nego Srbija. Kako god bilo, koristili naftu ili biodizel, cene poljoprivrednih proizvoda, a samim tim i životnih namirnica, samo će rasti. A gladnih će biti sve više. I zato svetski prognozeri upozoravaju da nafta ili biogorivo nije nikakav izbor. I da nije rešenje grčevita potraga za najboljim energetskim rešenjem kako bi se zadovoljila prekomerna potrošnja. Jedini izlaz je zavrtanje slavine, odnosno promena navika i smanjena potrošnja goriva. Ma iz kog izvora ona bila. Pa makar to značilo i parkiranje automobila u garažu. Život bez nafte Cene nafte obaraju rekorde jedan za drugim. Postavlja se pitanje kraja epohe fosilnih goriva. Eksperti pokušavaju da objasne funkcionisanje sveta bez nafte i šta bi sve to značilo za stanovništvo Cena nafte na berzi – 80, 100, 120, 130 dolara: sve brži i duži koraci nagore. Pre dve nedelje nafta je koštala i 135 dolara po barelu, a igrači na berzi sirovina skoro da se klade na još veći porast. Da li svet polako ostaje bez nafte? Jedna studija Grupe za nadgledanje energije (Energdž NJatch Group) sasvim je blizu da to razume kao nešto što nas čeka. Naučnici iz nezavisnih organizacija već su utvrdili da su svetske potrebe za naftom veće od ponuđenih količina. Do 2030. proizvodnja nafte će glatko biti prepolovljena. Kritičari, međutim, prebacuju Grupi za nadgledanje energije širenje panike. Bar kako tvrde veliki naftni koncerni, dalja traganja za naftom i nove bušotine biće isplativi tek kad se cene nafte još više povećaju usled porasta potražnje. Autori studije dobili su podršku od Međunarodne agenture za energiju (IEA) koja je dosad važila za izrazito konzervativnu instituciju, čija su gledišta pod uticajem naftnih koncerna. Ipak, IEA je načinila zaokret, njen predsednik tvrdi u NJall Street Journal da se procene o svetskoj ponudi nafte moraju korigovati naniže. To ne sluti na dobro. Kad IEA drži da je smanjenje ponude nafte moguće, onda bi se situacija mogla smatrati dramatičnom. Pogotovu što glad za energentima u naprednim azijskim zemljama raste iz dana u dan. Šta to znači za običnog čoveka i kako se njegov život menja? Promene se mogu analizirati na više načina, u ovom tekstu je analiza Spiegel Online. Grejanje: Topla kuća će u budućnosti biti luksuz. “Najveći broj ljudi će u svom stanu grejati samo po jednu prostoriju”, prognozira Jern Švarc, predsednik nemačkog Centra za kompetenciju i energetsku efikasnost. “Danas se daje oko 10 odsto prihoda za struju, gas i lož-ulje. Ovaj udeo u izdvajanju otići će naviše”, kaže Švarc. Kao posledica ovakvog rasta cena, kućni budžet se prebacuje na druge energetske vidove. Međutim, cena zemnog gasa raste paralelno sa poskupljenjem nafte. Drvo nikako neće rešiti problem grejanja. Kad bi se svi počeli grejati na drvo, cene bi eksplodirale. Budućnost zbog toga pripada pumpama za grejanje koje od malih spoljašnjih temperatura mogu napraviti prijatan ambijent u stanu, pri čemu je za tako nešto neophodna struja. Ugradnja toplotne pumpe i solarnih ploča, košta oko 10.000 evra. Ukoliko nastane naglo povećanje potrebe za njima, cene će skočiti na 20.000 evra, ali alternative nema, pošto bi tvrdoglavo ostajanje na nafti bilo još skuplje. Dobra je vest da japanska firma “Dalkin” najavljuje proizvodnju “narodne toplotne pumpe”. Stanovanje: Za podstanare, život će biti znatno skuplji. Zbog visoke cene energije, rastu i dodatni troškovi, iz godine u godinu. Ali, i stanodavci će morati duboko zavući ruke u džepove. Da bi smanjili potrošnju energije, moraće dosta investirati, bilo zbog pritiska koji vrše gradske vlasti, bilo zbog zahteva tržišta. Nedovoljno grejane i loše sanitetski uređene stambene površine, u budućnosti se neće moći izdavati. To su razlozi velikog buma u industriji dorade stambenih objekata. Svuda se poboljšava izolacija zgrada da bi se troškovi grejanja što je moguće više smanjili. Cene izolacionih materijala su sve veće, a da se i ne govori o kvalifikovanim majstorima. Naravno, stanodavci prebacuju troškove na podstanare. Za sada se, na primer, u Nemačkoj daje oko 25 odsto primanja na stanovanje. Ovaj udeo bi u budućnosti mogao znatno porasti. Saobraćaj: Automobil je svuda u svetu kao najdraže dete. Ipak, to će se, izgleda, uskoro promeniti. Kola za svakog člana porodice neće se moći priuštiti u budućnosti. Zbog visoke cene benzina i nafte, mnogi će prodavati već upotrebljavana vozila (čak i kad za njih neće dobiti onoliko koliko su mislili) i prebaciće se na autobuse i vozove. Kao posledica, prigradske linije će se ubrzano graditi, mada se može očekivati porast cena na železnici i u drugim vidovima saobraćaja. Očekuju se velike promene mesta stanovanja, jer će mnogi radnici i činovnici želeti da stanuju bliže fabrikama ili nadleštvima. Posledica će biti dosta veliki skok cena iznajmljenih stanova. Oni koji će sebi dozvoliti vožnju automobilom, opredeliće se za manja, malolitražna vozila. Prvi korak “Folksvagena” biće usavršavanje “lupa” koji troši 3 litra goriva. Verovatno će se uvesti ograničenja brzine na autoputevima. Kasnije, kad i manji automobili postanu skupi za vožnju, proizvođači će najzad prihvatiti alternativni pogon vozila i izneće ga na tržište. Zna se da su koncepcije takvih vozila odavno u fijokama. Stručnjaci misle da najveći potencijal imaju elektro-automobili. Oni imaju, doduše, manju snagu, ali to neće biti tako važno. Opšta potrošnja: Danas se daje 50 odsto zarade na stanovanje, energiju i saobraćaj. Rastuće cene nafte menjaju ovaj udeo, tako da on raste. Za druge izdatke ostaje malo novca. Današnji stil života potrošača neće biti održiv, kaže Ralf Fiks iz Zelenih koji su bliski zadužbini Hajnrih-Bel. Pri svakoj kupovini će se pokazivati da što je roba do prodavnice i do kupca putovala duže, to je skuplja, kaže Fiks. Danas se rakovi love u Severnom moru, ljušte se u Tunisu, a prodaju u Nemačkoj ili na drugim mestima. To u budućnosti neće biti moguće. Sa visokom cenom nafte, biće velika prednost prerađivati proizvod koji potiče iz mesta. Doći će do enormnog povećanja regionalne cirkulacije robe, kaže Fiks, naročito za namirnice koje će dolaziti sa domaćeg terena. Za potrošače neće biti nekog pojevtinjenja, ali će biti jasno da su jabuke sa Novog Zelanda skuplje od domaćih. Potrošačka korpa će izgledati sasvim drugačije nego danas: manje će se kupovati materijalna dobra a više kulturna. Dokolica: Što više poskupljuje nafta, to će više uticati na privatnost. Život će nam se dramatično izmeniti, jer će biti sve manje izleta preko vikenda, a daleka putovanja će biti retkost. Uopšte, industrija koja podržava dokolicu, imaće zbog promena načina života najveće gubitke. Za gradske ljude to će značiti: televizija umesto filma i šetnja po okolini umesto surfovanja na dasci na Mediteranu. “Hoteli i gostionice u budućnosti će biti prava retkost”, kaže Švarc. Posao: Radni svet će i sam biti dramatično izmenjen kad nestane nafte. Mnoge branše će potpuno iščeznuti, a druge će se pojaviti. Među sigurnim dobitnicima biće seoska privreda i zanati u kojima će se otvarati mnogi poslovi. Bum će se dogoditi u preduzećima za proizvodnju solarnih instalacija i generatora struje na vetar. Trenutno, u ovoj branši je samo u Nemačkoj zaposleno 120.000 ljudi. “Ovaj broj će se učetvorostručiti”, kaže Fiks iz zadužbine Hajnrih-Bel. Značajan talas napretka mogao bi se dogoditi u seoskoj privredi, koja je odavno proglašena mrtvom – porast potražnje za biogorivom i hranom tome će znatno doprineti. Autoindustrija je u nesigurnom položaju. “Ako ova branša ne iščezne, moraće se radikalno izmeniti”, kaže Fiks. Ukoliko firme budu reagovale pravovremeno, postaće “pioniri budućnosti”, čak će otvarati i nova radna mesta. Isto se može reći i za mašinogradnju koja je kičma svake privrede. Oni koji se budu slepo držali starih poslovnih modela – potonuće. Međutim, ako se prilagode novim vremenima, šanse im ostaju otvorene. “Svet bez nafte nije kraj sveta”, kaže Fiks, “već vreme novih stvaralaca”. U svakom slučaju, biće gubitnika – i to ne tako malo. Avioprevoznici smanjuju broj zaposlenih, jer ne postoji alternativa za kerozin. Već danas se otkazuju mnogi letovi zbog visokih cena goriva. Uz to, transport će biti ozbiljno pogođen, jer će kamioni teško dolaziti do dizela. Što je veća cena dizela, to je skuplji transport. To moraju nadoknaditi mušterije za koje se pretpostavlja da će ih biti znatno manje. Čak je i pred uslužnim sektorom neizvesna budućnost. Pošto će se za energiju izdvajati sve više i više, manje će biti za druge stvari. Bioskopi, gastronomija, turizam – svuda će se gubiti radna mesta. Politika: Do sada su visoke cene nafte malo uzbuđivale upravljače državama. Prognoze rasta se koriguju, lako nadole. Neki još uvek smatraju da će fosilna goriva biti još dugo u upotrebi. Ovo gledište će možda potrajati, jer nedostatak nafte još nije bolan. Jednog dana raspoloženje će se promeniti. Mogući prag bola bio bi oko 200 dolara po barelu, što je cena koju američka renomirana banka Goldman-Saks predviđa u narednih šest meseci, a najkasnije za dve godine. Ukoliko se bude otišlo tako daleko, onda se može od vlada očekivati pritisak na autoindustriju koja bi morala ulagati više sredstava u istraživanje. Zamisliv je i novi program za ekoenergiju kao i comeback atomske energije – zavisno od političke konstelacije. Dugoročno gledano, građanstvo se mora prilagođavati na oštre mere štednje, naime, ukoliko visoke cene nafte uspore privredu smanjiće se prihodi od poreza. Da bi se rešio problem, vlade bi mogle povećati ekološki porez, što bi dalje poskupljivalo benzin i naftu. Ovo bi bio, istovremeno, signal građanstvu da se bori protiv ovisnosti od fosilnih goriva. Najveće teškoće prete na međunarodnom planu zbog pooštravanja opšte borbe za sirovine. Između zemalja koje nude naftu i onih koje je kupuju, mogli bi nastati konflikti, pre svega, opterećenja bi se osećala u odnosima sa Rusijom, Latinskom Amerikom i Bliskim istokom. Osim toga, i nacije koje troše energiju ulaziće u sve veću konkurenciju jedna s drugom. Krize između Evrope, SAD, Kine i Indije čine se programiranim. Svet bez nafte svima će nam promeniti živote.