Šampioni na slobodi

Jedan dan je bio dovoljan da se potpuno promeni slika svetskog ženskog tenisa. Bio je to dan uoči početka ovogodišnjeg Rolan Garosa, kada je Belgijanka Žistin Enan objavila da neće više profesionalno igrati tenis, uključujući tu i pariski Gren slem. Bilo je već u istoriji primera da tenis napuste igračice koje se nalaze u vrhu, kao Kim Klajsters ili Štefi Graf, recimo. Žistin Enan je, međutim, prva koja tenis napušta u trenutku kada je na samom vrhu. A to se u sportu uopšte baš retko događa. Kod vrhunskih sportista večno će biti pitanje da li treba prekinuti karijeru kada si “na vrhuncu”. Malo će se ko od mlađih ljubitelja sporta setiti fudbalera Velibora Vasovića, koji je kao kapiten “Ajaksa” osvojio Kup šampiona, posle čega je rekao: “Došao sam na vrh, a sada idem da završim fakultet.” Bliži primer je Predrag Danilović, koji je naprasno, na pola sezone prekinuo karijeru, bez obzira na to što je sigurno mogao da osvoji bar još nekoliko značajnih trofeja, i iako su ga u “Kinderu” iz Bolonje preklinjali da ostane. Mada će većina reći da je bolje ostati upamćen kao najbolji, nego pustiti mlade lavove da te pregaze, nije lako uspeti u tome. Majkl Yordan, najveći košarkaš svih vremena, dva puta je odlazio u penziju kao šampion, da bi se i treći put vratio na parket, i iz NBA konačno otišao kao košarkaš tima koji se bori za ulazak u “plej-of”. To, naravno, nije umanjilo njegovo mesto u istoriji košarke. A i pitanje je, recimo, kako bi se danas gledalo na karijeru hrvatskog tenisera Gorana Ivaniševića, večitog drugog, da nije u poslednjoj svojoj sezoni, kao veteran sa trocifrenom pozicijom na ATP listi, iznenadio ceo svet i osvojio Vimbldon. Svoj prvi i jedini veliki trofej. Žistin Enan teniski cirkus napušta sa samo 26 godina. U svom oproštajnom obraćanju rekla je da ne postoji više ta pobeda koja bi je učinila srećnijom, pa ni Vimbldon koji nikada do sada nije osvojila. Važno joj je da je otišla kao najbolja na svetu. Rekla je i sledeće: “Ja jesam mlada, ali se sa reketom osećam starom.” Kada se pogleda pozicija sportiste u modernom društvu, a posebno onih iz pojedinačnih sportova, može se i razumeti zašto neko tako mlad kaže da mu je dosta, kao što je rekao pre dve godine plivački šampion Jan Torp u 24. godini i zapanjio ceo svet. Zoran Avramović, direktor marketinga u SD “Crvena zvezda”, kaže nam da se može reći da su sportisti danas “ljudi bez vlastitog integriteta”. “Oni oko sebe imaju ogroman broj ljudi. Život im je potpuno isplaniran. Zna se koju marku oblače preko dana, a šta oblače uveče.” On kaže da je sve počelo sa fudbalerima koji su na početku dobijali sitan novac ne bi li obukli neke kopačke. Šezdesetih godina su počeli da zarađuju i u individualnim sportovima, pre svega teniseri. Vrhunski sportisti se već u godinama pre osnovne škole nalaze u specijalnom drilu. Na terenu su više nego van njega. Podatak da je naša Jelena Janković jedina teniserka iz svetskog vrha koja je redovno išla u srednju školu, manje govori o tome da je ona izuzetak, a više o pravilu koje vlada u vrhunskom sportu. “Kod individualnih sportova problem je u tome kad sportista ljudski kaže da mu je dosta. Sport je kao kafana, moraš znati kad da odeš. Ako ne odeš kad je najbolji provod, na kraju ti ostaje metla i plaćaš ceh za sve”, kaže Avramović. E, sad, da li je moguće zamisliti da, recimo, Ana Ivanović i Novak Đoković sada kažu “dosta je”? I kako bi na takvu odluku reagovali razni “Adidasi”, “Vilsoni” ili menadžeri koji su u njih uložili toliko vremena i novca, Noletov Izraelac i Anin Švajcarac? Zoran Avramović kaže da, “kad se tako pogleda, to deluje kao nemoguća misija”. Jedna priča iz karijere Žistin Enan pokazuje njenu snagu kao sportiste, ali i prirodu današnjeg sporta. Na US Open-u 2003. godine igrala je dugačak i iscrpljujući meč polufinala protiv Yenifer Kaprijati. Igrale su više od tri sata. Posle meča Žistin je ostala do kasno u noć u svlačionici oporavljajući se, a već sutradan je morala na teren da igra finale protiv zemljakinje Kim Klajsters. Po “Flešing medouzu” je već počelo da se priča kako finale neće moći da se igra. Digla se panika. Televizijski prenos, reklame, sponzori, navijači, povraćaj ulaznica. Sve pada u vodu, finansijski gubitak bi bio veliki. Skupila je Žistin snagu i pobedila u tom meču. Žistin Enan važi za sportistkinju koja je upoznala život i van tenisa. Ne svojom voljom. Gubitak majke i sestre, svađa i razlaz sa ocem, brat koji se jedva izvukao iz kome, brak i razvod. Sve to je uslovilo da upozna tamniju stranu života. Razumljivo je zašto je tako mlada odlučila da upozna i lepšu stranu života. Iz tog začaranog kruga sportista, menadžera i sponzora, međutim, nije lako izaći. To više nije individualna odluka sportiste. O tome svedoči i primer francuskog fudbalera Zinedina Zidana, koji je zbog pritiska navijača i sponzora iz godine u godinu odlagao odluku o konačnom penzionisanju. A evo kako je kompanija “Adidas” prokomentarisala povlačenje Žistin Enan: “’Adidas’ želi svetskoj igračici broj jedan sve najbolje u budućnosti. ’Adidas’ je bio uz nju od 2003. godine, od kada je osvojila sedam gren slemova i Olimpijske igre u Atini. Žistin Enan je bila izvanredna igračica za ’Adidas tenis’ i ostaće ambasador ’Adidasovog’ brenda, nastavljajući da inspiriše mlade sportiste širom sveta.” Teniski komentatori primetili su da je istu vrstu podrške dobila i Švajcarkinja Martina Hingis kada se povlačila sa terena. Sve dok se nije vratila tenisu i bila optužena za korišćenje dopinga. A Belgijanka je svoj oproštajni govor završila po šablonu sa zatvaranja turnira: “Želim da zahvalim svim svojim sponzorima...” Za ženski tenis ne treba mnogo brinuti, pošto mladih zvezda neće faliti. Belgijski tenis, doduše, gubi puno. Prošle godine je tenis napustila i Kim Klajsters, i to u 24. godini. Jedna iz frankofone Valonije, druga iz Flandrije, baš kao što ove dve federalne jedinice održavaju ravnotežu u komplikovanom političkom životu Kraljevine Belgije, tako su i dve devojke održavale ravnotežu na WTA listi, smenjujući se na prvom mestu. Suparnice su, znajući da se uskoro penzioniše, koristile priliku da se lepim rečima oproste od nekadašnje šampionke. Odlazak sadašnje šampionke Žistin Enan došao je neočekivano, i lepe reči je izazvao uglavnom kod teniskih komentatora. Od poređenja sa Megi Ficdžerald iz filma “Milion dolar bejbi”, do priča o njenom bekhendu “koji bi trebalo postaviti pored ostalih predmeta u Luvru”. Kod protivnica, odlazak Žistin Enan je više izazvao izlive optimizma pošto im se sada povećavaju šanse da postanu najbolje na svetu. Od Marije Šarapove i već zaboravljene Serene Vilijams, pa do naših teniskih princeza Ane Ivanović i Jelene Janković, koje su do sada gubile sve mečeve protiv Belgijanke Enan. Sva predviđanja kažu da će pobednica Rolan Garosa preuzeti i prvo mesto odmah nakon Pariza. Mi se nadamo da će to biti jedna od srpskih teniserki. Jedno, ipak, neće uspeti – da pobede šampionku. Biografija Žistin Enan rođena je 1982. godine. Sa dvanaest godina majka je vodi na finalni meč Rolan Garosa između Štefi Graf i Monike Seleš. Kako je kasnije pričala, tada je rekla mami: “Jednog dana ja ću ovde igrati.” Tri godine kasnije ostaje bez majke. Ubrzo upoznaje Karlosa Rodrigeza koji će joj biti trener do kraja karijere. Na oproštaju je rekla da ga konačno vraća ženi i deci. U tinejdžerskim danima razišla se sa ocem, “zbog neslaganja oko daljeg toka karijere”, ali i zbog odnosa sa svojim budućim suprugom. Dva brata i sestra su tek na Rolan Garosu 2007. godine prvi put prisustvovali njenim mečevima. Zbližila ih je teška saobraćajna nesreća jednog od braće. Tri sezone je završavala kao prva na svetu. Osvojila je ukupno sedam gren slem titula. U 2007. godini imala je najviše uspeha sa deset osvojenih turnira i postala je prvi ženski sportista sa zarađenih pet miliona dolara u jednoj sezoni. Osvojila je i Olimpijadu u Atini 2004, i Fed kup 2001. godine. Za nepunih deset godina profesionalnog bavljenja tenisom, samo od nagrada sa turnira, zaradila je nešto manje od 20 miliona dolara. Koliko je povrh toga dobila od sponzora, može samo da se nagađa.