Četrdeset godina izgradnje i rušenja

U selu Žitni Potok, u opštini Prokuplje, pre nekoliko dana svečano je otkriven spomenik slikara Bože Ilića. Iako ne spada u naše najpoznatije slikare, nekada je bio veoma cenjen i poznat, ali burne političke promene u našoj zemlji nakon Drugog svetskog rata gotovo su uništile i njegovo ime i njegovo delo. Književnik Ivan Ivanović priča kako je njegova karijera, neobičnim sticajem okolnosti, isprepletena sa delom Bože Ilića: „Umetnik potiče iz Žitnog Potoka. Između 1945. i 1950. godine bio je slavan slikar, zastupnik ruske škole socijalističkog realizma. Kada je došlo do razlaza između jugoslovenskih i sovjetskih komunista, Boža Ilić gurnut je u drugi plan. Tek sedamdesete godine dobija veliku porudžbinu da u svom rodnom selu napravi spomenik, grandiozni mozaik, spomen-česmu sa motivima stare Srbije.” Politika je opet promenjena 1972. godine. Borci negoduju jer spomenik ne odražava njihovu borbu i zaključuju da česma nije partizanska, nego četnička! Delo Bože Ilića ponovo ne odgovara vremenu i ideologiji, i još neizgrađena česma biva porušena. Ivan Ivanović je i sam proganjan tih godina. Živeo je u Kuršumliji. Po dogovoru sa lokalnom redakcijom trebalo je da intervjuiše slikara, a posao se odužio, jer - Boža Ilić bio je gluv! „Dok smo mi desetak dana ispisivali pitanja i odgovore, politička garnitura je promenjena, i intervju je zagubljen.” Ivan Ivanović 2003. godine ulazi u vladu kao pomoćnik ministra za kulturu i dolazi na ideju da obnovi izgradnju spomenika. „Od novca dobijenog iz Ministarstva kulture izvedeni su građevinski radovi, a Miroslav Lazović, šef katedre zidnog slikarstva Akademije primenjenih umetnosti, sa studentima je napravio isti onakav mozaik kakav je projektovao Boža Ilić. Završio sam jedan veliki posao, odužio sam se koliko sam znao i umeo”, zaključuje Ivanović.