Dokle tako, braćo Srbi

Krvavi rat je za nama. Žrtava na svim stranama, a glavni okrivljeni je samo Srbija, uprkos tome što je toliko Srba pobijeno i prognano, a imovina im uništena. Hag je samo za Srbe. Za zločine se oslobađaju Tači, Haradinaj i drugi, a za Medački džep, evo sad, oslobađaju i gen. Rahima Ademija za evidentni genocid nad srpskim narodom. Tuže nas Bosna i Hercegovina, pa sad i Hrvatska za genocid, a naše ljude oteraše u raznim „olujama” ili ih pobiše, pa ovi svoje živote ostaviše u još neistraženim jamama. Imamo li i mi prva da nekog optužimo za masovne progone i ubijene Srbe? Zašto i mi ne presavijemo tabake i ne obratimo se međunarodnoj pravdi, ako je uopšte ima, pa i mi zatražimo kazne za zločince i njihove države? Kasno, ili nikako ne reagujemo, a vlast je dužna da i na tom planu zaštiti svoj narod. Slovenija priznaje Kosovo, a Kacin brani šiptarsku zastavu na evropskom skupu i kaže da i to znači priznavanje nove države Kosovo. Slovenci i Hrvati otvaraju firme u Srbiji i zarađuju enormno, a mi to pravo kod njih skoro i da nemamo. Stali su rame uz rame sa nekim državama Evrope koje nas okrivljuju za sve i svašta, a onda nam se cinično na „Evrosongu” obraćaju sa „Braćo Srbi”! Dotle mi naivno verujemo u njihovu dobru nameru i ne shvatamo da su i u bivšoj Jugoslaviji dobro iskoristili Srbiju, pa misle da to mogu i nadalje. Bojim se da naše međusobno neslaganje ide naruku našim susedima da nas pred međunarodnom zajednicom ocrne. Ali probudiće se ovaj narod i učiniće kraj lažnoj „bratskoj” ljubavi i uzvratiće istom merom i, kako naš običan čovek kaže, biće „ljubav za ljubav, a sir za pare”. Recipročno treba odgovoriti svima, zavisno od ponašanja, kako ne bismo bili smešni u našoj naivnosti da prepoznamo prave prijatelje. A to dugujemo i novim generacijama koje treba da prepoznaju prave vrednosti najbližih suseda. Zato, Srbijo naša, voli i poštuj svoje susede, ali ne daj se ponižavati, jer tvoja prošlost i tvoji dobri ljudi to ne zaslužuju! Cveta Đurašković, učiteljica, Beograd