Jedna stranka, dva gospodara

Već peto leto radikali dočekuju kao najjača srpska stranka a godišnji odmor i dalje ne uzimaju u Vladi Srbije. Dva puta su im Srbi dali ubedljivo najviše glasova ali niko nije hteo da s njima pravi vladajuću većinu. Ove godine, DSS, koga su radikali zvali 2003. i 2007, pristao je na koaliciju ali, za razliku od prethodnih godina, sada im treba i treći partner. A ti treći su socijalisti i penzioneri (nije tautologija) i najveća evropska nada iz Jagodine kome se prošle godine, kad je ženio sina, Vojislav Šešelj direktno iz Haga uključivao u svadbeno veselje. Ako Dragan Marković, kome beogradski liberalni mediji sve češće pored prošlosti zaboravljaju i egzotični nadimak, bude pravio slavlje povodom pravljenja nove vlade Srbije, Šešelj niti bilo ko drugi od radikala neće biti pozvan. Šta će biti sa Srpskom radikalnom strankom ako opet ostane u opoziciji? Hoće li biti promena na čelu stranke? Ko, uostalom, sada vodi srpske radikale i ko bi mogao da ih vodi ubuduće? Za razliku od drugih stranaka, Srpska radikalna stranka je ustrojena tako da se uvek zna ko je na kom mestu u hijerarhiji. I dok je u ostalim strankama traženje drugog čoveka zanimljiv sport, kod radikala se znao red: Šešelj, Toma, Vučić, Maja, Todorović. Otkud onda sad ta pitanja ko vodi SRS? Zato što je Vojislav Šešelj već pet godina u Hagu, što se dolazak Tomislava Nikolića na mesto broj jedan u zemunskom magistratu poklopio i sa time što je SRS postao najveća srpska partija, zato što je Maja Gojković izbrisana iz članstva stranke, zato što ni Vučić nije bio zadovoljan nekim odlukama stranke, zato što postoji utisak da se neke mekše izjave radikalskih funkcionera brzo popravljaju od strane tvrdog jezgra partije, ili čak i od Vojislava Šešelja iz Haga, lično. “Kod radikala trenutno postoje dva nivoa liderstva: Šešelj je saznajni, intelektualni lider, autoritet političkog znanja, dok je Toma Nikolić praktičan lider koji donosi dnevne političke odluke i koji kao takav ima autoritet u stranci. Okolnosti su namestile takvu situaciju i radikali tu nemaju mnogo izbora”, kaže Zoran Avramović, sociolog, koji se smatra prilično upućenim u dešavanja oko SRS-a. Ipak, utisak je da Tomislav Nikolić nema u stranci apsolutnu podršku kakvu je imao Šešelj dok je spavao u Batajnici. Naime, iako je i u kumovskim vezama sa Nikolićem i Vučićem, smatra se da Vojislav Šešelj najviše poverenja ima u Dragana Todorovića. U javnosti, pak, Todorović ima imidž jastreba, najtvrđeg među radikalima. On je sa Šešeljem od početka, od Srpskog slobodarskog pokreta, preko SPO, Srpskog četničkog pokreta, a zajedno su osnivali i SRS. Toma je, pak, došao iz Narodne radikalne stranke Veljka Guberine, Vučić je tada mogao da dobije člansku kartu jedino na Zvezdinom severu. Kao najbolji dokaz da Toma Nikolić nije sasvim preuzeo stranku obično se navodi odlazak Maje Gojković. Jer, ako je neko bio blizak po načinu razmišljanja i pogledu na politiku, onda su to bili Maja i Toma. Nikolić se navodno slagao sa Gojkovićevom u većini stvari, čak i onda kada je neko odlučio da ne bude kandidovana za potpredsednika, ali ispostavilo se da nije imao dovoljno snage da je odbrani i u stranci, tj. pred predsednikom stranke. Argumenti tvrde struje stranke u Hagu su izgledali razumljiviji. Ipak, uprkos tome što nije baš uvek bio broj jedan u stranci, Toma Nikolić je uspeo da zadrži nacionalističke glasače ali i da pridobije nove, pre svega one koji mediji nazivaju gubitnicima tranzicije. Od kada je preuzeo vođstvo SRS-a, Toma je uspeo da profiliše stranku tako da je socijalno najugroženiji stanovnici Srbije vide kao jedinu zaštitu, i tako je osvojio predgrađa. Takođe, kao Šumadinac ojačao je stranku i među Srbima koji se ponose kokardom i kojima crveni vojvoda nikad nije bio pri srcu, a počeo je da stvara i nekakvu, istina još uvek nedovoljno jaku radikalsku elitu. Pri tom, utisak je da bi Nikolić i Koštunica imali još dosta zajedničkih tema, pored pečenja rakije i položaja šumadijskih sela, dok već savez dva Vojislava ne deluje tako prirodno i logično. Ali, od svega toga što je uradio u poslednjih pet godina, više će se pamtiti ono što nije uradio. Dva puta je gubio od Borisa Tadića i taj epitet gubitnika mogao bi da ostane zaštitni znak Tome Nikolića. Čak i ako radikali uspeju da odobrovolje Dačića, Krkobabiće i Palmu, Nikolić će u najboljem slučaju dobiti mesto predsednika Skupštine, koje formalno jeste značajno ali je suštinski slabije i od Vučićeve pozicije gradonačelnika Beograda i od Todorovićeve pozicije potpredsednika vlade. Pored jakog stranog pritiska da SRS ostane u opoziciji, postoje ocene da je to želja i Vojislava Šešelja jer mnogi smatraju da nije slučajno baš u ovom trenutku Šešelj u istu ravan stavio Zvezdana Jovanovića i Gavrila Principa. Ipak, ako znamo da je Šešeljeva ideja da Koštunica dobije treći premijerski mandat (na štetu Tome Nikolića) to znači da bi Voja ipak više voleo da se vrati u stranku na vlasti. Mada, često svojim izjavama na suđenju radi na štetu svoje partije. “Iako Šešeljeve izjave nisu uvek oportune, mislim da ih mediji naduvaju većim nego što one zaista jesu. Uostalom, mediji su od nekih pojedinačnih radikalskih incidenata napravili oblik ponašanja. I sada priča o Šešelju kao balastu stranke jednostavno ne stoji. Jer, da se, na primer, on zalagao da stranka ne ulazi ni u kakve koalicije moglo bi da se govori o tome, ali baš suprotno, on je taj koji je podsticao savez radikala sa DSS-om”, smatra Zoran Avramović. A ostanak radikala u opoziciji pogotovo bi pojačao utisak o Tomi gubitniku. Tada bi se tek našao na vododelnici koja ga verovatno čeka i ako uđe u vlast. Jer, s jedne strane „narodnjački” blok mu uzima tu čvrstu nacionalističku priču, a s druge strane Demokratska stranka sa Fijat memorandumom i eventualnim dilom sa SPS-om polako mu uzima tu socijalnu komponentu. I tu radikali moraju imati odgovor. Uz to, povratak Vojislava Šešelja iz Haga, s obzirom na lakrdiju od suđenja koju gledamo već pola godine, skoro da je izvestan. I biće sasvim zanimljivo videti kako će izgledati srpski politički život kada se u njega kao predsednik najveće stranke u zemlji vrati Vojislav Šešelj. Da li bi njegov dolazak možda vratio i neke metode delovanja iz devedesetih godina, po kojima pamtimo Šešelja: klizanje po korama banana, polivanje vodom u parlamentu, iznošenje poslanika iz skupštinske sale. Zoran Avramović misli da je Šešelj nakupio dovoljno iskustva i da bi verovatno delovao drugačije. “Uostalom, i drugačije su okolnosti. Iako fajter i nemilosrdan prema političkom protivniku, treba reći i da je Šešelj apsolutno privržen parlamentarizmu, da je uvek poštovao demokratska pravila i da sigurno ne bi bio pretnja parlamentarizmu.” Istraživači javnog mnjenja s kojima smo kontaktirali kažu da se Šešelj kotira slabije nego Nikolić i Vučić. Prema istraživanju koje smo dobili na uvid, Šešelja kao pozitivnog ocenjuje 34 odsto građana, Vučić ima 36 odsto pozitivnih poena, a Toma 37. Ali, zato Šešelja negativno ocenjuje čak 48 odsto ljudi, Vučića 44, Nikolića 43. Ali, kao što izaziva jake negativne emocije onih koji ga ne vole, Šešelj i suprotno izaziva sličan osećaj, oni koji ga vole, baš ga vole. Ima izrazito visok procenat ocena 5 i tu je znatno iznad npr. Vučića (24:20) ali zato kad su u pitanju ocene 4, tu je Aleksandar Vučić bolji od Šešelja (16:10). Procena našeg istraživača je da bi eventualni Šešeljev povratak iz Haga sigurno doneo kratkotrajnu veliku dobit za SRS, ali da bi dugoročno gledano stranka verovatno imala veću štetu nego korist. To naravno ne mora da bude tako, pogotovo ako se njegovi partijski saborci pomere jedno mesto nazad i samom Šešelju ustupe vrh. Ali, tolika vrsta odanosti i lojalnosti nije baš redovna u strankama, ne samo u Srbiji. Iako je teško očekivati da Nikolić uđe u borbu sa Šešeljem za mesto prvog među radikalima, nije lako zamisliti ni situaciju da se Toma, koji je pet godina vodio stranku i doveo je na prvo mesto u Srbiji, odjednom skloni i da sve poslove prepusti Šešelju. Jer, koliko god njih dvojica bili u dobrim odnosima, taj transfer sa prve na drugu poziciju nije lako izvesti. Uostalom, jedan od principa rada svetskih kapitalističkih kompanija je – “ili ka gore ili napolje”. Iz svih tih liderskih dilema sklonio se Aleksandar Vučić. Ipak, izabrao je najbolji mogući zaklon: mesto gradonačelnika Beograda. A sa tog položaja, ako mu se posreći pa tu ostane četiri godine, verovatno će moći da bira sledeću poziciju. Tada bi na meniju moglo da bude i mesto predsednika Srpske radikalne stranke. Intervju: MAJA GOJKOVIĆ Radikali su žrtvovali Novi Sad Posle 18 godina staža, Maja Gojković od ovog proleća više nije član Srpske radikalne stranke. Prvi izbori na kojima Maja i SRS nisu bili u istom redu doveli su do najboljeg rezultata Demokratske stranke u Vojvodini ikada. SRS je prilično zaostao za DS-om i u Novom Sadu, a pogotovo u pokrajini; Maja Gojković je sa svojom grupom građana u Novom Sadu osvojila više glasova od DSS-a, SPS-a i LDP-a, ali je to bilo dovoljno samo za stabilnu opozicionu poziciju, u kojoj je ostala i njena bivša stranka. Kako danas, nakon što više niste član Srpske radikalne stranke, gledate na tu, i dalje najveću srpsku partiju? - Na SRS gledam kao na moju bivšu stranku, koja na svakim izborima osvaja veliki broj poslaničkih mandata, ali nema veliki koalicioni kapacitet i zato ostaje u opoziciji. Istina, ovoga puta imaju nekakvu šansu da naprave koaliciju sa strankama okupljenim oko DSS-a i SPS-a, ali uz velike žrtve. Jer, da bi ušli u koaliciju moraju da se odreknu najvažnijeg mesta, premijerskog, koje im po broju glasova pripada. Ali, oni su prinuđeni na tako velike ustupke da bi smirili članstvo i da bi vratili poljuljano poverenje glasača. Vidimo da rezultati poslednjih izbora, posebno u Vojvodini, pokazuju da građani sve manje glasaju za radikale i zbog toga oni žele da uđu u vlast po svaku cenu. No, mišljenja sam da im je i to kratkotrajno rešenje, budući da ne verujem da bi takva neka vlada imala dug vek trajanja. Ipak, paradoks je u tome da ste vi napustili stranku onog trenutka kada se ono za šta ste se zalagali sve vreme, proširivanje koalicionog kapaciteta stranke, ipak dešava. - Ja sam izbrisana iz članstva stranke; to je definicija gradskog odbora SRS-a u Novom Sadu. Zašto? Rekla bih da je to odluka pojedinaca koji su se uplašili konkurencije. A ako nema konkurencije u stranci, nema ni demokratije. I meni se onda takva stranka ne sviđa. Ali, nisam ja najbitnija; bitno je to da je zbog ovakve odluke pojedinaca žrtvovan Novi Sad. Ali, članstvo novosadskog odbora radikala je sve hrabrije – oni će tražiti odgovore zašto je sklonjena osoba koju su građani izabrali za gradonačelnika i koja bi opet bila izabrana da su bili neposredni izbori. Kad kažete to je odluka pojedinca, na koga mislite? Na Vojislava Šešelja? Ili na ljude koji u njegovom odsustvu vode SRS? - Ne znam. U Novom Sadu je samo izabran Pontije Pilat koji je pročitao odluku. Ko ju je doneo, ne znam, nikad mi to niko nije rekao. Ne mogu da zamislim da potiče od samog Vojislava Šešelja jer već dugo nemam kontakt s njim. On crpi informacije od nekoga kome nije bilo u interesu da ja i dalje budem deo SRS. Kakav je onda vaš utisak, ko je zapravo pravi lider SRS-a? Ko u ovom trenutku zaista vodi radikale? - Veoma dugo, mislim više od godinu dana, nemam kontakte sa strankom i ne mogu sa sigurnošću da odgovorim na ovo pitanje. Ipak, ono što mogu da kažem jeste da je nesumnjivi lider SRS-a Vojislav Šešelj, ali i da sam ubeđena da jako veliki uticaj imaju Dragan Todorović i Milorad Mirčić. S obzirom na suđenje, utisak je da se Vojislav Šešelj neće još mnogo zadržati u Hagu. Šta mislite, kako će stranka izgledati po njegovom povratku? - Moja procena, kao pravnika, jeste da će Vojislav Šešelj sledeće godine biti u Beogradu. Naravno, vratiće se na čelo stranke, a kakva će ona biti, ne znam. Ista kao sada, verovatno. Možete li da zamislite da budete deo možda neke reformisane Srpske radikalne stranke? - Srpska radikalna stranka je moja prošlost, a ja više volim da gledam u budućnost. Krenula sam putem jedne građanske opcije, samo na svoje ime i prezime izašla sam na izbore i, prema procenama domaćih i stranih analitičara, napravila sam odličan rezultat u Novom Sadu. Dakle, taj neki moj koncept povratka grada građanima je izuzetno dobro prihvaćen, ljudima je to potrebno i verovatno ćemo uskoro krenuti u formiranje jedne čvršće organizacije. Moj cilj je da pokažem da ima života i van političkih partija. DRAGAN TODOROVIĆ Dinarska veza sa Šešeljem Sa Vojislavom Šešeljom Dragan Todorović je zajedno od početka. A poslednjih 12 godina predsednik je Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke. Kaže da dnevno obavi po 50 razgovora sa različitim stranačkim aktivistima i da on najbolje zna kako stranka diše. Ako radikali uđu u vladu sa DSS-om i SPS-om, Todorović bi bio potpredsednik vlade i praktično vodio bi radikalsku polovinu vlade. Ipak, sada je Koštunica kao predsednik vlade potpisao osudu izjave Vojislava Šešelja o Zvezdanu Jovanoviću i Gavrilu Principu datu pred Haškim sudom. Da li bi tako nešto moglo da se desi i u nekoj budućoj vladi? - Zapanjen sam tom osudom. Ako osuđuju ovu izjavu, zašto onda nisu osudili i izjavu Zorana Đinđića datu Karli del Ponte da vodi Šešelja i da ga ne vraća više. A uostalom i ja sam, kada se menjao naziv Bulevara Avnoja u Bulevar Zorana Đinđića, rekao da je to velika greška i tada sam i ja napravio poređenje sa Gavrilom Principom, koji je prvo bio ubica pa heroj. A pominjao sam i analogiju sa Al Kaponeom jer možda je u nekom periodu i on mogao da dobije ulicu u Čikagu. Pa kako bi danas gledali na to? Znači, vi biste sutra kao potpredsednik vlade potpisali tu Šešeljevu izjavu? - Pa ja sam već to govorio. Naravno da bih. Važite za čoveka od najvećeg poverenja Vojislava Šešelja. Sigurno ste u dnevnom kontaktu sa njim, da li je on nezadovoljan nekim postupcima stranke? - Ne znam šta znači to od najvećeg poverenja. A Vojislav Šešelj je u stranci uvek insistirao na timskom radu. On je bio nezadovoljan nekim odlukama i kad je bio ovde a ne sada kad je u Hagu. Nikada ne možete biti 100 odsto zadovoljni i kad sami uradite nešto, a ne kad neko drugi to radi. On je u toku, prati vesti, prati sve. Daje sugestije, kaže da je ovo dobro rečeno, kaže da je ovo bilo loše. Ništa neobično, to se dešavalo i dok je on bio tu. Ali se nisu dešavali odlasci iz stranke poput onog Maje Gojković. Za njen odlazak, kažu, zaslužna je tvrda linija SRS-a u koju ubrajaju vas? - Ma kakva tvrda linija. Jednostavno, Maja je pobedila na izborima u Novom Sadu i onda se zaboravila, tu pobedu je shvatila kao isključivo njenu zaslugu a ne i zaslugu stranke. Ali, ne kaže se uzalud: daj čoveku vlast da vidiš kakav je. Ne bih više govorio o njoj. A ideja da Koštunica ponovo dobije premijerski mandat? Da li je potekla od Vojislava Šešelja? - Znate koja je razlika između političara i državnika. E Vojislav Šešelj je državnik. Da se prelomi to da Vojislav Koštunica bude premijer u vladi u kojoj SRS ima većinu, čovek treba da bude državnik. Tu se vidi nesebičnost Vojislava Šešelja i SRS, tu se vidi spremnost da se stranački interesi podrede državnim. Jer, ako stavite sve argumente i analizirate, ne možete da dođete do drugog rezultata. Mi smo mogli da kao uvređena mlada tražimo mesto premijera, ali šta bismo dobili? Da li je ta odluka povredila Tomu Nikolića? Ima li u stranci on autoritet kakav je imao Šešelj? - Oko svih stvari se konsultujemo, iznosimo argumente, kad nema konsenzusa glasamo. Ako ostanemo u manjini, nekad ja, nekad Toma, nekad je to i Vojislav... Kažite mi jedan slučaj kad je Vojislav Šešelj bivao preglasan. - Ne želim da navodim primere. Ali, u stvari, reći ću vam i to. Kada sam izneo 2001. ideju da izađemo sa sloganom “DOS je najgori”, on nije mislio da to može imati nekog efekta. Ali, većina je bila na mojoj strani i izašli smo sa tim sloganom koji je, ispostavilo se, bio dobar. Ali, da se vratim na autoritet. Naravno da Toma nema autoritet kakav ima Vojislav, oni su drugačije prirode. Vojislav deluje činjenicama, precizno kao hirurg i tu nema ni suvišnih reči ni suvišnih poteza. Toma je drugačiji čovek, on je emotivniji, ljudi ga drugačije doživljavaju i svako od njih ima autoritet. Ta dva autoriteta ne dolaze u koliziju. Nego se shvataju i prihvataju kao nešto zajedničko, i zato postižemo rezultate koje postižemo. A vi lično? Kažu da u toj unutarstranačkoj utakmici igrate uglavnom sa Šešeljem u timu? - Voja je Hercegovac, moji su po očevoj liniji iz Morače, Dinarci smo, pa smo po prirodi možda sličnijeg mentaliteta. Ali ja se ne svrstavam ni na čiju stranu. Šta mislite kada će Srpska radikalna stranka biti prihvaćena kao legitimna politička opcija, pre svega od strane najmoćnijih svetskih zemalja? Imate li kontakte sa ambasadorima najmoćnijih svetskih zemalja? Na primer, sa ambasadorom SAD? - To je nama apsolutno nevažno. Nama je bitno da Srbija bude prihvaćena pod uslovima kao i druge zemlje, da se na nama ne sprovodi politika dvostrukih aršina, a da li će SRS biti prihvaćen, to zaista nije bitno. Kontaktiramo sa mnogo stranih ambasadora: Rusije, Kine, Indije, Malezije, Pakistana, Japana, arapskih zemalja... Sa američkim ambasadorom ne. Mada su me zvali pred izbore i tražili su kontakt sa našim opštinskim odborom u Šapcu. Rekao sam im: kad bude omogućeno našoj ambasadi i SRS da imaju kontakte po SAD, i mi ćemo im dati kontakt radikala iz Šapca.