Kad država ulaže

Povod su bile devizne rezerve, ali to je u te kakvoj vezi. Zahtev koalicije SPS-PUPS-JS da prosečna penzija bude 70 odsto prosečne plate može se ispuniti samo na jedan način: da plate budu smanjene, kaže guverner Jelašić u razgovoru za NIN. Čim se u javnosti neko osmeli na tvrdnju da bi devizne rezerve trebalo investirati recimo u privredu odmah se nađe jato stručnjaka koji zagrakću: gde je, bre, taj učio ekonomiju. Ko je u pravu? - Još jedanput: od bruto deviznih rezervi jedan deo čini ono što Narodna banka Srbije ima obavezu prema poslovnim bankama, pošto poslovne banke kad se zadužuju u inostranstvu 45 odsto iznosa moraju da polože u NBS; kad naši građani u banke polože deviznu štednju, banke 40 odsto toga imaju obavezu da polože u NBS. Dakle, od oko 9 milijardi evra deviznih rezervi negde oko 3 milijarde evra su naše obaveze prema poslovnim bankama. To su dakle sredstva poslovnih banaka? - To nisu sredstva poslovnih banaka direktno nego jedan deo je građana, a drugi poslovnih banaka. I naravno jedan deo deviznih rezervi obezbeđuje država, recimo kad privatizuje Mobtel. Ostatak deviznih rezervi formiran je kupovinom deviza i koristi se kao pokriće za dinare koje naši građani imaju u džepu ili na računu. E sad, ako neko želi da te devizne rezerve investira u privredu, postavlja se sledeće pitanje: šta će biti ako građanin dođe u banku i želi da zameni 10.000 dinara u evre. Da li će Narodna odnosno poslovna banka biti spremna da po kursu isplati 125 evra ili će možda da mu da 90 evra u gotovini, a za preostalih tridesetak evra da mu da neko dobro u koje su političari investirali? Ili, kad građanin položi 100 evra u jednu poslovnu banku i kad želi da ponovo uzme tih 100 evra sa svoga računa, poslovna banka će reći: evo 60 iz moje kase, a 40 ja potražujem od NBS. E sad ako mi tih 40 uložimo negde, može se jako lako desiti da kada građanin dođe da podigne svojih 100 evra, koje je položio pre par meseci ili par godina, da će mu se reći: evo, 60 ti ja dajem kao poslovna banka, a za ovih 40 Narodna banka eto danas nema deviza, ali može ponuditi široku lepezu investicionih mogućnosti, daćemo ti možda malo brašna, neke fotelje, možda neke retrovizore itd. Postoji Investicioni komitet NBS koji odlučuje o tome koji deo deviznih rezervi će biti u kojoj devizi, u evrima, dolarima, koji deo deviznih rezervi će biti slobodno raspoloživ na računu, a koji će biti u hartijama od vrednosti, naravno i u kojim vrednosnim papirima. Ipak, zašto se, na način iz moga prvog pitanja, ne bi mogao investirati deo deviznih rezervi nastao privatizacijom, recimo, Mobtela? - Vrlo jednostavno: zato što se to troši svaki dan. Posle privatizacije Mobtela država je raspolagala sa nekih milijardu i 500 miliona evra na svom računu kao slobodno raspoloživim sredstvima. I to se lepo krckalo, krckalo, krckalo... isplatila se stara devizna štednja, pa Nacionalni investicioni program i sada smo stigli negde na sumu od oko pola milijarde... Mi konstantno trošimo te privatizacione pare na tekuće rashode. Dakle, zato se ne može uložiti na dugi rok. Narodna banka pita državu: šta mi da uradimo sa tvojim deviznim sredstvima? U poslednjih godinu i po dana oni su nam uvek rekli: mi vama dajemo naša devizna sredstva, uložite ih zajedno sa vašim i dajte nam onu kamatnu stopu koju vi zarađujete minus 0,25 odsto. Izvinite, znači li to da bi moglo da bude osnova u tvrdnji da država možda nedomaćinski postupa sa ovim sredstvima odnosno da bi na njima mogla i bolje da zarađuje? - Država i ovako zarađuje. Na pomenutih milijardu i po NBS državi plaća kamatu kolika bi joj bila zarada da je sama investirala na finansijskom tržištu. Državi dakle plaćamo kamatu. Na sredstva koja Agencija za osiguranje depozita drži kod nas takođe plaćamo kamatu. Poslovnim bankama ne plaćamo kamatu. Iz prihoda koji imamo od deviznih rezervi održava se NBS, nije tako samo ovde nego u svim zemljama. Ne razumem zašto kažete da je nedomaćinski. Polako, objasniću. Oni koji graknu kad god neko izjavi kako misli da bi se devizne rezerve mogle i bolje investirati, jer naprotiv misle da postoji samo jedan dopušten način da se rezerve ulože, principijelno govoreći, nisu u pravu? - Ali, ako vi imate nameru da ta devizna sredstva trošite nakon 6 meseci, vi ih nećete uložiti na 5 godina. Da prodate firmu sa tako profitabilnom delatnošću kao što je Mobtel i da je tako potrošite krckajući, to je užasno, mislim. - Narodna banka nije institucija kojoj biste to trebalo da kažete. Neće ni Rajfajzen banka vama doći i reći: ej, Ružo, Ružo, što vi to tako trošite! Vraćam se na moje početno pitanje: da li ste sredstva od Mobtela, teoretski gledano, mogli da uložite i na drugi način ili postoji propis koji vas obavezuje da sve devizne rezerve, bez obzira na njihovo poreklo, plasirate samo u određene hartije od vrednosti? - Mi naravno imamo takav propis, mi nismo kockarnica, nego centralna banka. Mi gledamo da uložimo u prvoklasne banke i u prvoklasne hartije od vrednosti. Državu smo pitali šta ona želi da uradi sa svojim delom, ali država kad napravi budžet, onda napravi koliki je priliv, koliki je odliv i za svaku rupu koristi sredstva od privatizacije. Da preciziramo, kad vi državu pitate, može li ona da kaže: kupite mi nekretnine? - Teorijski, može. E, to mi je važno. Jer, evo Herald tribjun je prošle godine u martu objavio kako je kineska vlada odlučila da osnuje agenciju za investiranje dela deviznih rezervi zemlje... - Tako je. Tako je. I evo komentara stručnjaka koji očekuju da će Kina deo svojih rezervi investirati u energetske i druge prirodne izvore, minerale jer joj je to očajnička potreba? - Ne morate ići u Kinu, isto to radi i Rusija. Dakle, može se i tako investirati? - Država može sa svojim parama da radi šta želi, a ostala sredstva služe za očuvanje vrednosti dinara i sigurnosti štednje građana. To, dakle, ne bi bilo protivno nikakvoj ekonomskoj teoriji o deviznim rezervama? - To nema veze sa teorijom o deviznim rezervama, već sa strukturom budžeta. U tom slučaju ne znam iz čega bi plaćali penzije, iz čega bi se isplaćivale plate... Ja hoću samo da pitam: znači li sve to da onaj ko govori da bi, po njegovom mišljenju, devizne rezerve bilo bolje investirati u nešto drugo a ne u visokokvalitetne hartije od vrednosti, ne govori totalnu ekonomsku glupost nego se samo zalaže za nešto zašta Srbija u ovom ekonomskom trenutku nije kadra? - Da. Ali, što se tiče Kine, Kina kao država raspolaže deviznim rezervama od 1000 i nešto milijardi dolara. Oni su to lepo razdvojili, pa su rekli jedan deo će nam biti rezerve, a od drugog dela ćemo napraviti jedan investicioni fond. Isto tako kao što su Rusi rekli da će imati jedan investicioni fond za budućnost. Ali to su zemlje koje imaju konstantni suficit, koje znaju da im te pare neće trebati ni za 5 ni za 10 godina i zato ljudi investiraju. Devizne rezerve Kine i Rusije potiču iz konstantnog viška, imaju i budžetski suficit i suficit iz tekućeg poslovanja i oni naravno gledaju da ulažu na 5 i na 10 godina. Da su Kina i Rusija višak prihoda iznad planiranih trošili poput Srbije, ne bi imali državni investicioni fond kao što ga nemamo ni mi, imali bi veću inflaciju nego što je ona danas i potrošili bi budućnost. Mi smo, nažalost, zemlja u tranziciji koja stalno troši više nego što ima... Vi dakle smatrate da Srbija u ovom trenutku nije u mogućnosti da osnuje neki investicioni fond recimo od milijardu evra i da ga investira srednjoročno ili dugoročno na način drugačiji od načina na koji se devizne rezerve ulažu sada? - Uzimajući u obzir kako se do sada krojio budžet, takvih mogućnosti nema.