Sigurna kuća na Balkanu

Balkan već barem dve decenije u svetu ima reputaciju legla kriminala, odgovornog za najveći broj zala koja pogađaju zapadnoevropska društva, od prosjačenja i džeparenja do trgovine narkoticima i velikih pljački. Svakako da ovakva reputacija nije sasvim nezaslužena; činjenica je da su iz balkanskih država, pored ljudi željnih bolje plaćenog posla, na Zapad odlazili i oni koji su planirali da do velikih količina novca dođu ne mukotrpnim radom na nemačkim gradilištima ili po francuskim krojačnicama, nego posećujući banke sa čarapom na glavi, trgujući belim robljem ili belim prahom. Same balkanske države, međutim, nisu toliko pogođene kriminalom kako bi se pomislilo. Naprotiv, one spadaju u najbezbednije zemlje u Evropi. “Koliko god to bilo iznenađujuće, region Balkana je jedno od najbezbednijih mesta u Evropi”, glasi prva rečenica izveštaja “Kriminal i njegov uticaj na Balkan” Kancelarije UN za borbu protiv narkotika i kriminala (UNODC), koji se odnosi na devet balkanskih država članica Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Izveštaj, koji obuhvata Albaniju, BiH, Bugarsku, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju i Srbiju, ukazuje da je sadašnji nivo kriminala u ovim državama niži nego u ostatku Evrope, a da broj ubistava opada u svim balkanskim državama. “S obzirom na to da ove zemlje ojačavaju svoje pravosudne sisteme, poboljšavaju životni standard, sve se više integrišu sa ostatkom Evrope i počinju da uživaju u prednostima posedovanja visoko obrazovane i stručne radne snage, ovaj trend će se verovatno nastaviti”, procenjuje se u izveštaju. “Balkan se udaljava od ere u kojoj su demagozi, tajna policija i kriminalci profitirali od kršenja sankcija, krijumčarenja ljudi, oružja, cigareta i droge. Iako je jugoistočna Evropa i dalje važna tačka na putu švercera heroina i neke zemlje su još uvek pogođene organizovanim kriminalom i korupcijom, stereotip o Balkanu kao gangsterskom raju više ne važi”, ocenio je u predgovoru izveštaja šef UNODC-a Antonio Marija Kosta. Pitanje koje se postavlja jeste kako je došlo do ovakvog napretka. Odgovor leži, smatraju analitičari UNODC-a, u pojačanoj regionalnoj stabilnosti i uspostavljanju demokratije u balkanskim državama, što je okončalo ratno profiterstvo i šverc koji su cvetali tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina. Takođe, reforme sektora bezbednosti, poboljšano pravosuđe i prisnija regionalna saradnja učinili su organizovani kriminal rizičnijim i manje profitabilnim, što je rezultiralo smanjenjem organizovanog kriminala u regionu. Ovakav sled događaja navodi na zaključak da je kriminal na Balkanu proizvod tranzicije od komunističkog ka demokratskom društvu i ratova na prostorima bivše Jugoslavije, a ne endemska pojava ovog prostora. Analitičari UN zaključili su i da je otvaranje granica smanjilo, a ne povećalo motive za bavljenje kriminalom, kao i da je balkansko raskršće postalo privlačno za legalne trgovce, a ne švercere. U izveštaju UNODC-a ocenjuje se da je dugoročna perspektiva Balkana, kada je smanjenje kriminala u pitanju, više nego dobra jer socijalni uslovi u ovom delu sveta nisu povoljni za razvoj kriminala. Naime, demografski sastav stanovništva ne ide u prilog razvoju uličnog kriminala. U većini balkanskih država svega sedam do osam procenata stanovništva spada u rizičnu grupu za potencijalno bavljenje običnim kriminalom, a to su muškarci starosti između 15 i 25 godina. Globalno gledano, region je relativno dobro razvijen, što umanjuje opasnost od društvenih stresova koji rasplamsavaju kriminal. Iako su zarade niže nego u zapadnoj Evropi, stanovništvo Balkana ne suočava se s teškim siromaštvom, a nivo obrazovanja je visok. Još jedna od slabih tačaka kada je kriminal u pitanju jeste loš pravosudni sistem i to što siromašne zemlje ne mogu trošiti na bezbednost koliko i bogate. U jugoistočnoj Evropi, međutim, socijalistički režimi ostavili su u nasleđe snažan bezbednosni aparat. Na primer, uprkos tome što je jedna od najsiromašnijih država u Evropi, Albanija ima više policajaca po stanovniku od većine zapadnih zemalja, a hrvatska policija brojnija je i od onih u državama koje se mogu nazvati “policijskim”, kao što je Singapur. Pored velikog broja policajaca, zemlje u regionu imaju i više tužilaca po stanovniku od većine zapadnih zemalja. Ukratko, ne postoje duboki strukturni problemi zbog kojih bi Balkan mogao imati visok nivo kriminala. Uočava se da Balkan, u stvari, ne pati od visokog nivoa običnog kriminala (ubistva, silovanja, napadi, pljačke, provale, krađe i slično). Upravo suprotno; Balkan je bezbedniji od zapadne Evrope, što je činjenica koja se, navodi UNODC, često zanemaruje tokom diskusija o kriminalu u regionu. Sve zemlje regiona, osim Albanije i Moldavije, imaju manji broj ubistava godišnje od evropskog proseka, a broj ubistava na Balkanu bukvalno se prepolovio u periodu od 1998. do 2006. godine. Situacija je slična i kada su ostali oblici običnog kriminala u pitanju i žitelji regiona imaju manje šanse da postanu žrtve od stanovnika ostatka Evrope, osim kada su u pitanju korupcija i prevara potrošača. U zapadnoj Evropi ima dvostruko više provala, četiri puta više napada i 15 puta više pljački. Isto se odnosi i na nasilje u porodici; Beograd je sa još deset svetskih gradova učestvovao u istraživanju Svetske zdravstvene organizacije 2005. godine, i zajedno sa Jokohamom imao najmanje slučajeva nasilja u porodici. Stručnjaci se slažu da je organizovani kriminal najveći problem s kojim se suočavaju zemlje jugoistočne Evrope. Organizovani kriminal iskoristio je nedavni period intenzivne nestabilnosti na Balkanu. Tranzicija od totalitarnog ka demokratskom društvu u celom svetu bila je obeležena rastom kriminala. Korupcija, kriminalna privatizacija, reketiranje i drugi oblici organizovanog kriminala cvetaju u društvima sa dezorijentisanim sistemom, brzim promenama u društvenim i ekonomskim normama i političkom neizvesnošću. Mnoga bivša komunistička društva prošla su kroz brz razvoj organizovanog kriminala. Pored tranzicije, procvatu kriminala doprinose i sukobi kakvi su besneli na Balkanu, kakvi sa sobom nose šverc oružja, prekogranični šverc pojedinih dobara i uspon lokalnih despota zahvaljujući njihovim milicijama i paravojnim formacijama. Ipak, postoje indicije da se vlasti u regionu ozbiljno bave i ovim problemom. Primera radi, u Albaniji je 2003. godine ispitano više osumnjičenih za organizovani kriminal po stanovniku nego u Italiji. U Rumuniji na borbi protiv organizovanog kriminala radi skoro deset istražitelja na 100.000 stanovnika, dok je u Italiji taj broj 0,4. Naravno, same istrage ne mogu rešiti pitanje organizovanog kriminala. Štaviše, u regionima u kojim korupcija predstavlja ozbiljan problem, hapšenja i zaplene ne moraju biti ništa više od uništavanja konkurencije. Da bi se procenilo da li se situacija u vezi sa organizovanim kriminalom u jugoistočnoj Evropi popravlja, potrebno je obratiti pažnju na statistike o kriminalu izvan regiona – u zemljama potražnje. Opšte je prihvaćeno da je šverc droge, pre svega heroina, kriminalna aktivnost koja donosi najviše novca u zemljama jugoistočne Evrope. Procenjeno je da kroz region ka kupcima u zapadnoj Evropi godišnje prođe oko osamdeset tona heroina. U Iranu i Turskoj, dvema zemljama koje povezuju “balkanski put droge” sa proizvodnjom u Avganistanu, 2005. godine zaplenjena je oko 21 tona heroina i morfijuma, što je skoro četvrtina globalnih zaplena. Sve balkanske zemlje zaplenile su ukupno 1,3 tonu, što je nešto više od jedan odsto svetskih zaplena. Najuočljiviji pad zaplena dogodio se u Bugarskoj – u 2000. godini zaplenjeno je pet puta više heroina nego 2005. Zaplene su, međutim, u istom periodu smanjene i u zapadnoj Evropi za oko 30 posto, tako da se ovo može objasniti i smanjenjem šverca ili upotrebom alternativnih puteva, pošto je pojačana kontrola na Balkanu. U izveštaju se navodi da su ranije etnički Albanci, koji često imaju pasoše Srbije ili Makedonije, kontrolisali šverc heroina u zapadnu Evropu i sami pokrivali 70 procenata heroina koji je stizao na to tržište i ističe da ih je Savet Evrope 2005. godine označio kao “pretnju po EU”. “Albanski šverc heroina je, bez premca, najveći problem današnje Evrope, kada je organizovani kriminal u pitanju”, navodi se u izveštaju i dodaje da je “neophodno pretpostaviti da svi šverceri heroina koji imaju srpski, crnogorski ili makedonski pasoš pripadaju albanskoj zajednici”. Međutim, na osnovu analize 18.749 hapšenja švercera heroina u 15 evropskih zemalja u 2004. godini, etnički Albanci predstavljali su oko šest odsto uhapšenih, ali su odgovorni za neproporcionalno veliku količinu zaplenjenog heroina – oko 20 posto. “Ovaj procenat znatno je manji od prethodnih procena, što ukazuje na sve manju ulogu koju etnički Albanci igraju u švercu heroina u Evropi”, navodi se u izveštaju i dodaje da je istovremeno opao i broj uhapšenih Albanaca i zaplenjenog heroina. Imajući sve ovo u vidu, stručnjaci UNODC-a došli su do zaključka da se situacija u vezi s kriminalom na Balkanu konstantno poboljšava, da je situacija sa običnim kriminalom bolja nego u zapadnoj Evropi i da se broj konvencionalnih kriminalnih dela dodatno smanjuje. Međutim, uprkos ovim pozitivnim trendovima, ozbiljni izazovi ostaju pred zemljama jugoistočne Evrope. Regionalna stabilnost je i dalje u opasnosti, a organizovane kriminalne grupe mogle bi da odigraju značajnu ulogu u nekom eventualnom budućem sukobu. Takođe, region ostaje glavna tranzitna zona za šverc heroina namenjenog zapadnoj Evropi i važan koridor za trgovinu ljudima i šverc migranata. Sve lakši pristup zapadnoj Evropi pomoću širenja šengenskog sporazuma i liberalizacije viznog režima mogao bi doprineti i trgovini ljudima i emigraciji koja ima značajnu ulogu u formiranju mreža organizovanog kriminala. Da bi se otklonile ove pretnje, potrebno je ojačati vladavinu prava i institucije u jugoistočnoj Evropi, preporučuje se u izveštaju i ističe potreba za međunarodnom pomoći. Nedvosmisleni zaključak ovog izveštaja jeste da je porast organizovanog kriminala na Balkanu bio rezultat nestabilnosti iz prošlih vremena, ali da se situacija poboljšava. Začarani krug kriminala koji vodi ka nestabilnosti i nestabilnosti koja rađa kriminal, u prošlosti su izazvali mnogo muke na Balkanu. Sada je, međutim, taj circulus vitiosus prekinut i zamenjen krugom u kojem poboljšana stabilnost utiče na smanjenje kriminala, a smanjenje kriminala pojačava stabilnost.