Vedra strana marke

Savremene komunikacije i univerzalni jezik karikature omogućili su da se danas širom sveta održavaju mnogi konkursi, izložbe i festivali na kojima svojim radovima učestvuju karikaturisti sa svih meridijana Zemljinog šara. Svi priređivači se, pri tom, trude da pronađu zanimljivu i originalnu konkursnu temu, pa je u tom smislu posao za rukovodioce Jugomarke i Poštanskog muzeja bio sasvim lak, jer je bilo prirodno da takmičenje i izložba u organizaciji njihovih ustanova imaju za temu POŠTANSKU MARKU. Na markama su se inače, neretko, pojavljivali karikaturalno obrađeni motivi, ali je ovo prvi put da ona sama bude predmet karikatura jednog međunarodnog nadmetanja. Na poziv Udruženja karikaturista Srbije FEKO, svoje radove je poslalo više od 400 autora iz 50 zemalja, a međunarodni žiri je od preko hiljadu prispelih karikatura za izložbu odabrao 230 eksponata. Izložba impresionira obiljem raznovrsnih duhovitih odgovora na zadatu temu iskazanih raznorodnim grafičkim sredstvima visokog likovnog nivoa. Uz marku na „meti” karikaturista našli su se, takođe, i njeni funkcionalni pratioci kao što su pečati i koverti sa nizom zanimljivih idejnih i crtačkih rešenja. Pobednik konkursa, češki karikaturista Jirži Sliva, nagrađen je poveljom i novčanim iznosom od 500 evra, a predstavio se sa tri tabloa ispunjena varijacijama šaljivo obrađenih maraka, dok je drugoplasirani Goran Petrović (povelja i 300 evra) našao duhovit motiv u poznatim istorijskim ličnostima koje u redu čekaju da se nađu u okviru poštanske marke. Specijalnu nagradu Udruženja karikaturista FEKO Srbija (200 evra) dobio je naš autor Slobodan Ađanski za rad u kome je vešto povezao temu marke i Kosova. Žiri nije imao lak zadatak da među brojnim pretendentima pravično raspodeli još desetak priznanja i diploma, no učinio je to uz primenu uverljivog kriterijuma. Ovu izložbu posebno treba sagledati u svetlu njenog prkosa elektronskoj pošti koja sve više istiskuje poštansku marku. U tom smislu se u novije vreme pojavila i PERSONALIZOVANA MARKA, koja, u skladu sa zakonskim propisima, omogućava korišćenje marke sa ličnim ili poslovnim obeležjima. Veoma kvalitetan katalog sa paralelnim tekstom na srpskom i engleskom jeziku je veran i reprezentativan odraz izložbe, a uvodnik Jugoslava Vlahovića je dragocena studija o razvoju marke od njene prve zvanične pojave 6. maja 1840. godine do danas. Glavnu izložbu prati odeljak sa radovima Novosađanina Doru Bosioka na kojima je on duhovito kombinovao marke i lepršave linearne crteže.