Krvava izborna trka

Albanske političke stranke pomerile su, tokom netom završenih vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji, granice uobičajenog shvatanja procesa biranja narodnih poslanika, pretvorivši, naočigled zgroženih posmatrača, trapavo osmišljeno takmičenje za podršku glasača u brutalan obračun dve dozlaboga posvađane organizacije, čime su zadali suštinski udarac zametku demokratije u državi koja je, onomad, na jedvite jade utekla sa ivice građanskog rata. Trka za mandate na većinskoj, makedonskoj političkoj sceni protekla je bez žrtava i ozbiljnijih incidenata, ali bi se i tamošnje zamešateljstvo moglo pretvoriti u istinski interesantnu sagu kada, skorih dana, dospe vreme da redizajnirani i potentni VMRO-DPMNE odabere albanskog partnera za podelu vlasti. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, koji su bar donedavno bezrezervno držali stranu Makedonije u svakojakim sporovima, oštro su ukorili vlasti u Skoplju i albanske lidere zbog nedoličnog ponašanja, te zatražili ponavljanje izbora na spornim mestima. Sporova je posle nedeljnog glasanja, na sveopštu žalost, ostalo previše da bi se mogli rešiti prostim dekretima iz Vašingtona i Brisela, ili, pak, ponovljenim glasanjem. Visoko uzdignutih ruku, lider VMRO-DPMNE, dosadašnji i budući premijer te države Nikola Gruevski proglasio je u nedelju uveče najubedljiviju pobedu svoje stranke nad večnim rivalima iz Socijaldemokratskog saveza, postavljajući scenografiju za prvu istinski čvrstu vladu Makedonije u poslednjih desetak godina, te obećavajući pristalicama da je prijem te male balkanske države u Evropsku uniju i NATO, u stvari, samo pitanje trenutka. „Ovo je istorijska pobeda za VMRO-DPMNE i njene koalicione partnere. Osvojili smo apsolutnu većinu glasova. Veoma mi je žao zbog žrtava u incidentima i nadam se da se ovakve stvari nikad više neće ponoviti. Moramo pokazati da Makedonija može da ima slobodne i demokratske izbore i da smo spremni da idemo napred ka boljoj budućnosti. Mi želimo u EU i NATO i, naravno, bolji život”, kazao je Gruevski. Osvojivši 63 od ukupno 120 poslaničkih mesta u makedonskom Sobranju, nekadašnji ultranacionalisti, koji su mahom zahvaljujući lošim procenama SDSM-a preko noći postali partija desnog centra, u normalnim demokratijama mogli bi sami formirati vladu i Makedoniji, zaglavljenoj u kaljuzi nedovršenih reformi i etničkih prepucavanja, podariti nekoliko godina stabilnosti neophodnih na putu ka željenim evropskim integracijama. Za konac drame, koja se proteklog vikenda okončala jednom sahranom, brojnim hirurškim i policijskim intervencijama, te još nerešenim sudbinama najmanje osmorice begunaca, ipak, potreban je i albanski partner, što će, s obzirom na poznate afinitete VMRO-DPMNE ponovo biti Demokratska partija Albanaca, PDSh Menduha Tačija. Agresivni naslednik „nacoškog” tetovskog filozofa Arbena DŽaferija, odmah posle izbora najavio je ujedinjenje svoje stranke sa manjom Partijom za demokratski prosperitet, nadajući se da će, prostim sabiranjem rezultata, zajedno lako nadmašiti glavne rivale, nekadašnje pobunjenike Alija Ahmetija. Sa jednakim entuzijazmom do kasno u noć slavile su i pristalice PDSh u Tetovu, s obzirom na to da su, što milom što silom, u velikoj meri anulirali prednost rivalskih donedavnih gerilaca, osvojili 12 mesta u parlamentu, te istakli ozbiljnu kandidaturu da se ponovo nađu u vladajućoj koaliciji. Na glavnom trgu u Tetovu slavilo se do duboko u noć, uz već tradicionalnu pucnjavu i zurle. Zvaničnog konferansijea proslave, koji je ostrašćene pristalice agresivnijeg dela albanske političke scene pozivao na razum, čini se, niko nije ozbiljno shvatao. Glavni problem postizbornom koaliranju makedonskih i albanskih vođa predstavljaće silne svinjarije koje su se tokom izbornog dana dogodile širom zapadne, albanskom većinom nastanjene Makedonije, gde su na čak 30 biračkih mesta zabeležene takve nepravilnosti da se međunarodnim posmatračima dizala kosa na glavi, dok je francuski ambasador Bernar Valero brže-bolje evakuisan iz skopskog sela Aračinovo, u kojem je u toku bio obračun policije i pristalica Demokratske unije za integracije, ili BDI, nekadašnjeg vođe gerilaca Alija Ahmetija, namernih da „spreče izbornu krađu”. U obračunu policije i „demokratskih integrativaca” ubijen je Naser Ajvazi, a u automobilima iz kojih je na čuvare reda otvarana vatra pronađen je popriličan arsenal oružja. Partija koju su nakon sukoba u Makedoniji, a shodno širokom međunarodnom planu privođenja Makedonije multietničnosti, načinili zapadni stručnjaci, formirali nekadašnji pobunjenici, predstavila je javnosti sopstvenu verziju događaja, prema kojoj je njene aktiviste napala policija, pošto su se vraćali iz obližnjeg sela Grušino, gde su rivali iz PDSh, u najboljoj tradiciji tamošnje demokratije, u naramcima ubacivali listiće u glasačke kutije. Aračinovo, koje je i tokom sukoba 2001. godine bilo barikadama izuzeto iz makedonske teritorijalne celovitosti, ponovo se odvojilo od ostatka države, ali ovog puta dvostrukim preprekama - policijskim i onim koje je u želji da spreči dalja hapšenja postavilo lokalno stanovništvo. Ili, kako je to objasnio gradonačelnik tog skopskog predgrađa Muzafer Beslimi - „hapšeni su ljudi koji nemaju veze sa incidentom”. „Tokom izbornog dana, bande PDSh predvođene paralelnim strukturama policije, terorisale su birače i narušavale izborni proces, pretili članovima izbornih komisija, predstavnicima BDI i nasilno punile glasačke kutije”, rekao je šef izbornog štaba BDI Izet Medžiti. NJegov šef Ali Ahmeti bio je kudikamo oštriji, naglasivši da su incidenti „crna fleka” na makedonskoj demokratiji, ali je ponovio „spregu” protivničke stranke i policije. Spisak mesta na kojima glasanje nije sprovedeno u skladu sa evropskim normama, dugačak je, pa će se na listi mesta na kojima će glasanje biti ponovljeno naći i skopska naselja Čair i Saraj, centar zapadne Makedonije Tetovo, te od krize pre sedam godina slabo pominjani Bogovinje, Tearce, Želino, Jegunovce, Sopot i Brvenica. Policija je uhapsila ukupno 28 osoba, uključujući i dvojicu svojih kolega, te jednog nekadašnjeg funkcionera ministarstva unutrašnjih poslova. Za osmoricom begunaca još se traga. Ukupno devet osoba, uključujući čuvenog Agima Krasnićija, privedeno je na planini Kitka, pošto je policija u njihovim automobilima pronašla čitav arsenal oružja i poneki paketić marihuane. Prilikom hapšenja, policajcima su rekli da su se naoružali kako bi sprečili pristalice BDI da izazovu incidente na biralištima. Krasnići je makedonskoj javnosti postao poznat još 2003. godine, kada je pod opsadom nekoliko sedmica držao skopsko naselje Kondovo, preteći povremeno da će u slučaju policijske akcije bombardovati tamošnji aerodrom ili obližnji autoput. Tokom konfrontacije sa policijom, ovaj simpatizer stranke Menduha Tačija, pokušao je da nabavi i protivavionske projektile, ali je u nameri osujećen retkom uspešnom zajedničkom akcijom policija Albanije i Crne Gore. Sve u svemu, kako su objasnili posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, ključni standardi tokom izbora u Makedoniji „nisu ispunjeni”. „Očekivanja da će doći do napretka nisu ispunjena, zbog neuspeha u sprečavanju nasilja u albanskim sredinama i ograničenog i selektivnog sprovođenja zakona. Organizovani napori da se nasilno poremeti tok glasanja sprečili su mnoge glasače da slobodno izraze svoju volju”, navodi se u preliminarnom izveštaju posmatrača, koji će se u konačnoj verziji pojaviti tek nakon ponovljenog glasanja. Ako je za utehu organizatorima izbora i posmatračima, ozbiljni incidenti su beleženi na svega 1,5 odsto biračkih mesta u državi i samim tim ne mogu ozbiljno uticati na konačne rezultate glasanja. Ipak, silna ta pucnjava, tuče, optužbe, te jednako nasilna predizborna kampanja, tokom koje je zabeleženo još tridesetak incidenata, mogle bi Makedoniju koštati očekivanog datuma konačnog pridruživanja Evropskoj uniji, što je premijer Gruevski očekivao za početak jeseni. Udarac na makedonske integracione ambicije tim je snažniji, pošto su i komesar za proširenje EU Oli Ren i šef te organizacije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana za nevericom posmatrali divljanje rivalskih albanskih partija. „Naravno da sam razočaran jer naša očekivanja da će doći do napretka nisu ispunjena, posebno jer nije sprečeno nasilje u albanskim sredinama. Takođe, žalim zbog neregularnosti tokom kampanje, uključujući pretnje i slučajeve zloupotrebe medija. Ključni evropski standardi nisu ispunjeni”, rekao je Ren. Na opšte iznenađenje kritike su stigle i iz Prištine, pa je predsedavajući tamošnje skupštine i nekadašnji portparol Oslobodilačke vojske Kosova Jakup Krasnići izbore nazvao „ništavnim”, zbog činjenice da su „paravojne formacije zloupotrebljavale glasačke kutije”. Nekada neprikosnovena stranka na makedonskoj političkoj sceni, SDSM, čije je posrtanje počelo onog trenutka kada je predsednik Branko Crvenkovski zarad državničkih ambicija čelo stranke prepustio nadobudnom Vladi Bučkovskom, te kasnije Radmili Sekerinskoj, nalazi se u prilično teškom položaju s obzirom na to da je za čitavih 250.000 glasova „pregažena” od VMRO-DPMNE. Suštinski makedonski socijaldemokrati nisu se baš najbolje snašli kada im je Zapad uskratio ekskluzivnosti u pregovorima vezanim za integracije, te, posebno, kada je Grčka nastavila tvrdoglavo da insistira na svojoj viziji rešenja spora oko imena nekadašnje jugoslovenske republike. Takav razvoj situacije, međutim, odlično se namestio Gruevskom, koji je poslednjih godina u potpunosti uspeo da rehabilituje makedonske nacionaliste od bremena nepromišljenih i često trapavih poteza svog prethodnika na čelu te stranke, LJupča Georgijevskog. Na drugoj strani, gro sukoba između rivalskih albanskih stranaka, osim starih neraščišćenih računa, leži u činjenici da je Gruevski za koalicionog partnera prošli put izabrao slabije rangiranu PDSh, na uštrb Ahmetijevih „oslobodilaca” koji su, gnevni, mesecima bojkotovali rad parlamenta, tražeći da se poštuje izborna volja građana. Ahmeti je, pak, u vreme vladavine SDSM-a, bio omiljeni partner socijaldemokrata, čime su se na makedonskoj političkoj sceni formirale „prirodne koalicije” stranaka sličnih afiniteta. Ili, kako je ljutnju albanskih političkih stranaka opisala najčuvenija evroparlamentarka Doris Pak: „U albanskom političkom bloku nedostaje shvatanje da u demokratiji pobednik izbora sam bira koalicionog partnera, ukoliko za nečim takvim uopšte ima potrebe... Makedonija još nije priznala Kosovo, što Albanci takođe mogu da iskoriste kako bi pravili poteškoće vladi.”