Koliko košta Zemlja?

Emisar iz Evrope ne prestaje da se iščuđava. Leptiri veličine šake lepršaju mu oko nosa, svuda naokolo orhideje koje u kaskadama padaju s visokog drveća, a iznad čijih vrhova promiču šarene ptice sa rogom na čelu, odmah iznad narandžastog kljuna. Miris prirode ispunjava gust i vlažan tropski vazduh. Više od 10.000 biljnih vrsta i 400 vrsta sisara u velikoj Kongoanskoj dolini oličenje su života u najvećoj svetskoj džungli i najmoćnijem usisivaču ugljen-dioksida na planeti Zemlji. Iz tog razloga se Hans Šipule (63) mota po divljini Centralnoafričke Republike, nedaleko od obale reke Zanga. „Ova šuma apsorbuje ugljen-dioksid i usporava zagrevanje Zemlje, reguliše globalno prirodno kretanje i snabdevanje vodom, a obezbeđuje i dragocene prirodne supstance za farmaceutsku industriju”, drži govoranciju Šipule, jedan od veterana zaštite čovekove okoline u službi nemačke savezne vlade. Gospodin Šipule usput se nalazi i u ozbiljnoj političkoj misiji. Od decembra prošle godine na čelu je partnerstva SAD, Evrope i zemalja oslonjenih na obale reke Zanga i Kongoanske doline. Ova alijansa bi trebalo da spreči pljačku, krčenje šuma, preoravanje zemlje i zasađivanje budućih plantaža uljnih palmi, stvaranje plantaža kafe, što se očekuje do sredine ovog stoleća. Za sada su ogromne šume još u životu, ali su investitori iz celog sveta ovde u velikim poslovima. Radi se o rudama, dijamantima, drvetu i plantažama. Međutim, Šipule i partnerstvo kojim rukovodi imaju druge planove. NJihova namera je da obezbede novac od međunarodnih finansijskih institucija i mnogih država, kako bi se džungla održala onakvom kakva jeste. Krčenje džungle vodi u dvostruku opasnost. Kongo i njegove šume više ne bi bili svetski rashlađivač i klimatski regulator, a ugljen-dioksid (CO2) iz industrijskih padavina u dalje bi dogrevao već zagrejanu Zemlju. Tradicionalni konflikt između borbe za zaštitu prirode i borbe protiv siromaštva, u obližnjem selu Bajanga, dobro se vidi - kao da je pod lupom. Stanovnici sela zarađuju za život prodajom šume. Strugare obezbeđuju plate i hranu za 370 ljudi. Ali, već neko vreme strugara je stala. Jednim ozbiljnim pismom „Alijanse Kongo”, upućenim vladi u Bangui, uspelo je da se spreči ustupanje 44.520 kvadratnih kilometara šume jednom sumnjivom udruženju za eksploataciju drveta. Mala i važna pobeda za prirodu, ali seljaci žele posao i plate. Projekat ekološkog turizma Svetskog fonda za prirodu (World Wide Fund for Nature-WWF) ponudio je posao samo za 94 seljaka, što komuni donosi oko 10.000 evra godišnje - premalo da bi se otklonilo siromaštvo. Kako će Šipule, uopšte, objasniti seljacima značaj njihovih šuma za ceo svet? Da li je zaista verovatno da će ekoturizam, šumarstvo i ekološke plantaže kafe po obodima zaštićenih šumskih područja moći da ishrane muškarce, žene i decu iz sela. Šipule veruje u tu viziju. Svetska banka planira da celu Kongoansku dolinu uključi u svoje „Partnerstvo šumskog ugljenika” (Forest Carbon Partnership). Bankari iz Vašingtona žele da ugljen-dioksidom apsorbovanim u kongoanskim šumama uđu u trgovinu zasnovanu na emisiji tog gasa. Za sada se zna da ravno 20 odsto klimatskih promena nastaje zbog krčenja šuma u tropskim predelima. Zbog toga je zaštita šuma istovremeno i zaštita klime. Svetska zajednica je zato još spremnija da izdvoji više novca za očuvanje šuma. Moguće spasavanje kongoanskih šuma samo je primer za mnoge druge organizacije da to pokušaju. Nastaje nova epoha zaštite prirode. Šume, bilje i koralni grebeni predstavljaju vrednost i dostojni su zaštite, što je jedna od promena paradigme za ekološki pokret. Nastranu prirodna romantika. Vlade, naučnici i zaštitnici prirode postavljaju nova pitanja od čijih će odgovora zavisiti budućnost ljudi. Šta košta Zemlja? Da li se može odrediti vrednost njene raznovrsnosti? Koliko je za nas vredan inventar planete? I na kraju, ko će platiti ceh decenijskih privrednih zloupotreba prirode? Na ova zaglušujuća pitanja dati su mnogi odgovori. U ponedeljak 15. maja kad je u Bonu (Nemačka) održana Konferencija za zaštitu biološke raznolikosti (Convention on Biological Diversity) pod okriljem Ujedinjenih nacija, pod nemačkim predsedavanjem, međusobno su razmenili mišljenja i savetovali se predstavnici 191 države i 250 organizacija za zaštitu čovekove okoline i pomoć u razvoju. Tema: kako se može usporiti i zaustaviti iščezavanje raznih vrsta biljaka i životinja, kao i prirodnih prostora. Na savetovanju se sve vrtelo oko budućnosti planete Zemlje i oko dramatičnog propusta ljudi da deci ostave u nasleđe Zemlju na kojoj vredi živeti, zatim o pobedi gluposti i o egoizmu koji ne obezbeđuje trajne resurse. Uz to, razmatrano je i zanemarivanje prirode i biološkog nasleđa sa svim nedostacima koji proizilaze. Divljina, vrste biljnog i životinjskog sveta, životni prostori i ekosistemi nestaju velikom brzinom, kao nikad do sada. Iz dana u dan, ljudi prosto brišu sa spiska (po slobodnoj proceni) 3 do 130 vrsta života. Svake godine, pod testerama i sekirama šumskih radnika, kao žrtve padaju šume površine jedne i po Švajcarske. Močvare i bare nestaju, reke se prevode u betonska korita, a brda i visoravni erodiraju postajući pustare. Na Zemlji su sve veće agrarne površine na kojima, u međuvremenu, više ne raste bilje za ishranu ljudi, već šećerna trska i uljne palme za proizvodnju biogoriva. Zapravo, prošle nedelje je kancelarka Angela Merkel potpisala energetski ugovor sa brazilskim predsednikom Lula da Silvom; Brazil će i dalje moći da u Nemačku izvozi biogorivo, ukoliko se bude držao određenih merila za očuvanje prirode. Međutim, mnoge organizacije za zaštitu čovekove okoline smatraju da je ovaj ugovor poslednji ekser u mrtvački kovčeg, bar što se tiče Amazona. On će dovesti, misle mnogi stručnjaci, do uništenja prirode i većeg zagrevanja Zemlje. Kad se bude digao nivo mora i okeana uz istovremeno iščezavanje mangrovenskih gustiša (mangroven - drveće koje raste po plićacima u vodi sa dosta soli) obale ostaju bez ikakve zaštite. Nakon što ugljen-dioksid još više zakiseli morsku vodu, raspadaju se kalcijumske strukture korala, školjki i puževa. Radi se o preživljavanju egzotičnih vrsta, poput gologlavog supa (orla), kardinalskog grgeča, zmije santa katalina, gavijala (dugonosi krokodil) ali i o preživljavanju ljudi: mangrovenske šume dobar su štit od poplava. Da su te šume bile sačuvane u Burmi, verovatno bi nedavne poplave odnele manje žrtava. Bez korala ne bi bilo mnogih riba, jer one opstaju pod zaštitom koralnih grebena. Život u moru donosi materijal za potencijalne medikamente čiju vrednost ekonomisti procenjuju na nekoliko milijardi dolara godišnje. Ono što ljudi vole i što skupo plaćaju pripada biološkoj raznolikosti: fileti od turbota (pljosna riba kamenitih obala Mediterana i Baltika) baštenski kompleti od tikovine, kavijar od ruske jesetre, ali i poj slavuja, miris jorgovana, pogled na divlje bregove, svetle i plodne ravnice i gustu džunglu. U Bonu se zbog razjašnjenja ovih pojmova ekosistema okupilo 600 eksperata. U svakom slučaju, mnogim rečima oni daju jasniji smisao, a zaključke donose konsenzusom. Sudeći po stavovima i zaključcima može se reći da su obećavajući. Cilj je stvaranje svetske mreže zaštićenih oblasti sa reprezentativnim životnim prostorom. Po uzoru na Savet za svetsku klimu, prisutni osnivaju savetodavnu grupu za pravljenje konvencije o biološkoj raznolikosti koja će ujednačiti istraživanje i politiku. Radi se na usklađivanju interesa zemalja u razvoju sa industrijskim zemljama, koje žele da koriste prirodne resurse. Bez svežeg novca sve rasprave su uzaludne. To je definisanje novih mehanizama finansiranja. Pred sam početak Konferencije, nemačka kancelarka Merkel najavila je znatno više sredstava za globalnu zaštitu šuma. Za ugled je poslužila Norveška koja godišnje za zaštitu investira 500 miliona dolara. U suštini, biološka raznolikost i njeno očuvanje mogli bi u budućnosti biti ogroman posao. Konferencija u Bonu će možda doneti neki novi prodor, kaže Ahim Štajner, šef Programa za čovekovu okolinu u Ujedinjenim nacijama (Unep). Raznolikost nije samo mnoštvo različitih biljaka i životinja, nego i ceo panoptikum na životnim prostorima, kao i genetičke informacije koje su biološko blago, još uvek skriveno u neispitanim organizmima. Eksperti procenjuju da inventar planete čini 10 do 20 miliona vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroba. Mnoštvo raznolikosti nije ravnomerno raspoređeno. Raznovrsnost života najviše je ugrožena na „vrućim tačkama” koje pripadaju Sredozemlju, tropskim Andima i, možda, Filipinima. Budućnost raznovrsnosti na Zemlji izgleda vrlo tmurno. Uzmimo, na primer, Nemačku: shodno izveštaju Savezne kancelarije za zaštitu prirode, „Podaci o prirodi za 2008”, objavljenom ovog aprila, 36 odsto svih ispitivanih životinjskih vrsta u Nemačkoj je ugroženo. Dve trećine životnog prostora je oštećeno, a samo 3,3 odsto površine u celoj državi je podvedeno pod „zaštićene prirodne oblasti”. Iz dana u dan nestaje 113 hektara zemlje, jer se preko nje postavljaju asfalt i beton. Globalno gledano, situacija je alarmantna. U protekloj godini, na crvenu listu Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) stavljeno je 16.297 ugroženih vrsta biljaka i životinja u svetu. Na listi je jedna trećina svih amfibija, svaka osma ptica i skoro svaki četvrti sisar. Da bi došao do tačne računice, IUCN je analizirao 41.000 vrsta, tako da je ispalo da udeo ugroženih vrsta iznosi 40 odsto. Tempo propadanja prirode je enorman. Jedna aktuelna procena Unepa došla je do rezultata da životinjske vrste danas izumiru 100 puta brže nego što je to po evolucionim merilima normalno. U stvari, ovo je početak šestog masovnog umiranja vrsta, kaže Štajner. Ranije su razlozi bili gigantski meteoriti koji su pogađali Zemlju, erupcije vulkana i velike poplave. Danas je, međutim, na Zemlji 6,5 milijardi ljudi koji prirodu uništavaju dosad neviđenom brzinom. Oni love i ribare nekontrolisano, a sve više i više tla koriste da bi uzgajali hranu i napunili stomake. I poslednje preostale prašume uništavaju da bi proizveli biogorivo za svoje automobile. Zagađuju tlo, vodu i vazduh najrazličitijim otrovima. Životinjske vrste prenose s jednog na drugi kraj Zemlje uz nepredvidive posledice. Otisak stopala čoveka na globusu je sve širi i dublji i raste nezadrživo, ali je Homo sapiens u potpunosti podbacio u osiguranju biološke raznovrsnosti na Zemlji. Ipak, pojavila se nova revolucija u načinu mišljenja. Ekolozi i ekonomisti otkrili su pijacu na kojoj će se trgovati prirodom. Oni su se udružili da bi proračunali i procenili učinak mangrovenskih šuma, kitova, močvara i prašuma i da bi sve te procene preveli u novčane vrednosti. Uništavanje prirode neće više donositi profit, ali njeno čuvanje hoće. Što bi rekao Pavan Sukdev, upravnik Odseka za globalno tržište Nemačke banke i Mombaiju (Indija), „ukoliko se ne nađe rešenje, cela Zemlja će jednog dana izgledati kao izbetonirani Aleksanderplac u Berlinu”. Sukdevljeve kalkulacije su u početku primljene podsmešljivo, a potom je njegov princip postao pogonska snaga u revoluciji zaštite prirode. Danas su ekonomisti do detalja izračunali koliko i šta od raznolikosti prirode doprinosi čovečanstvu. Pčele su, na primer, vredne dve do osam milijardi dolara godišnje, jer širom sveta oprašuju važne poljoprivredne biljke. Trska na obalama reka štedi novac: samo u toku reke Elbe taj iznos je 7,7 miliona evra, jer prečišćava vodu i tako čini nepotrebnim građenje mnoštva postrojenja za prečišćavanje. Na obalama pakistanske provincije Beludžistana, samo jedan hektar nedirnute mangrovenske šume privredi 2.200 dolara godišnje. Taj ekosistem ujedno je i kolevka za ekonomski najinteresantnije vrste riba, a služi i kao zaštita od poplava. Slane nizije u Škotskoj, inače važne za industriju školjki, doprinose najmanje 1.000 evra po hektaru. U nemačkom nacionalnom parku „Mirkiz”, turisti ostavljaju 13 miliona evra godišnje. Oni ne traže ništa drugo nego da vide morske orlove, ždralove i jelene. Globalna mreža zaštićenih prirodnih rezervata mogla bi godišnje doneti 5.000 milijardi evra, izračunali su istraživači iz grupe Britanca Endrjua Belmforda. Čak bi i ključevi za buduće energetsko snabdevanje Zemlje mogli biti definitivno izgubljeni ukoliko bi se uništavanje prirode nastavilo neometano kao do sada. Poznati američki genetičar i pobednik u svetskoj trci za raščlanjivanje ljudskog genoma, Greg Venter, skupljao je tokom plovidbe svojom jahtom na hiljade živih uzoraka iz morske vode. On se nada da bi se mogle pronaći genske sekvencije pomoću kojih bi se možda mogle sintetizovati i proizvesti buduće pogonske materije za automobile i avione. Istraživačka grupa oko Roberta Konstance, stručnjaka za čovekovu okolinu, prikazala je 1997. godišnju korist od prirode za ljude, što je iznelo 33 milijarde dolara – 1,8 puta više od globalnog bruto društvenog proizvoda u to vreme. Brojke su impresivne, ali, ipak, ekosistemima koriste malo, jer je dosad jedva nekome i palo na pamet da daje novac za prirodne vrednosti. Još uvek se životinje, biljke, šume, reke i močvare izrabljuju kao besplatni resursi. Ali u mnogim branšama se javlja dah promena. Neka preduzeća su do danas ulagala u lekovito bilje 43 milijarde dolara po godini. Aktivne supstance 10 do 25 svetski najuspešnijih lekova potiču iz divljih gljiva, bakterija, biljaka i životinja. Prethodnica aktivne supstance za aspirin bila je kora vrbe, a jedno od najboljih, najtrajnijih i najsigurnijih sredstava za lečenje srca, digitalis, za svoju aktivnu supstancu mora zahvaliti biljci crvenoj pustikari. Još 1989. u glavnom gradu Kostarike, San Hoseu, osnovan je Instituto Nacional Biodiversita (Inbio) koji godinama pomaže u obradi biljaka iz džungle. Shodno vekovnoj tradiciji one služe za proizvodnju čudesnih lekova. Jedan od farmaceutskih giganata, američki Merk, uložio je devedesetih godina, četiri miliona dolara u neke gradove koji su u međuvremenu postali poznati po svojim istraživanjima. Menadžeri su obećali deset odsto od dobitka koji bi ostajao Kostariki, a od toga bi jedan deo bio izdvajan za zaštitu prirode Biolog Dijego Vargas, koji radi za Ibio, bavi se prašumskim biljkama i tvrdi da u lišću tog bilja žive gljivice koje nisu nikad istražene jer ih je teško izolovati. On misli da one možda stvaraju neke lekovite materije koje su nam nepoznate. Osim toga, istraživači Ibio su do sada skenirali na hiljade insekata, računajući na korisne materije, koje bi se iz njih mogle ekstrahovati. Doduše, neki veliki bio-bum do sada se nije dogodio, ali se pokazalo da istraživačke laboratorije u nekim gradovima sarađujući sa univerzitetima, predstavljaju „model uspeha” jer učestvuju u dostignućima biotehnologije i istovremeno koriste raznovrsnost prirode. Deo prihoda od licenci, koje drži Ibio, odlazi na zaštitu kostarikanskih šuma. Kostarika služi kao model za međunarodnu zaštitu prirode. Ekoturizam u njoj cveta. Ravno 1,5 milion turista plaća godišnje jednu i po milijardu dolara za posetu prirodnim čudima džungle i šuma na pobrđima. Zaštita prirode je u Kostariki postala državna doktrina. Sedamdesetih i osamdesetih godina iskrčeno je 80 odsto kostarikanskih šuma; a danas je preko 50 odsto zemlje ponovo postalo šumsko područje. U selu Golfito živi Horhe Marin Pikado, koji čuva 46 hektara prašume. Ogroman broj svetložutih ara leti unaokolo, a vazduh je pun teškog mirisa. Lijane se penju uz visoko drveće. Pikado, sa mačetom za pojasom, upravlja farmom na padini Kordiljera, okrenutoj obali. Ovaj vlasnik farme ima ugovor sa kostarikanskom službom za gazdovanje šumama, po kome mu država plaća 350 dolara godišnje po hektaru, s tim da šuma ostane nedirnuta, da niko ne skuplja i odnosi biljke niti da ilegalno obara stabla. Program „Servis čovekove okoline”, kako je vlada nazvala sistem, nagrađuje posednike zemlje ukoliko pošumljavaju i ne diraju postojeću šumu. „Mi želimo da povećamo površine pod šumom i da ponudimo seljacima alternativu. Tako će zelene površine na kojima su pasla goveda ponovo postati šume i umesto uljnih palmi i banana na njima će rasti tikovo drvo ili domaći ron-ron.” Program se finansira iz poreza na benzin, ali i iz sredstava Svetske banke, kao i iz Globalnog fonda za životnu sredinu u koji uplaćuju novac države potpisnice CBD-a. Ipak, Kostarika se nada da će ubuduće izvlačiti i profit iz ugljen-dioksida apsorbovanog i vezanog za šumsko drveće. Apsorpcija ugljen-dioksida je neverovatan i srećan slučaj samozaštite prirode i životnih vrsta. U današnjem dobu zagrevanja Zemlje i klimatskih promena, traže se metodi za odstranjenje CO2 iz atmosfere i to ne sa nekim velikim uspehom. U isto vreme, sve drveće i druge biljke poseduju tu sposobnost koju u sebi nose milionima godina i prenose je naslednim materijalom na sledeće generacije. Šume prihvataju nezamislivo velike količine ugljen-dioksida, jer iz ugljenika stvaraju drvo. Takođe, i močvare prihvataju i vezuju ogromnu tonažu ovog gasa koji utiče na klimu. „Oživljavanje močvara i vraćanje života u njih nudi povoljne mogućnosti u sprečavanju ili usporavanju promena klime i za očuvanje raznolikosti života u njima”, kaže Štajner ističući da je to šansa i za Nemačku. Ko bi oživeo hektar močvare i pretvorio je u jošik, vezao bi 30 tona ugljen-dioksida godišnje, izračunali su istraživači na Univerzitetu Grajfsvald u Nemačkoj. O ovome kao revolucionarnoj ideji najviše trube vlade zemalja iz tropskih predela kao što si Gvajana, Indonezija, Brazil i Papua Nova Gvineja. One žele da prodaju svoje šume regulatore i aspiratore ugljen-dioksida. Ukoliko je računica tačna, onda bi se dobici izraženi u milijardama ponovo usmerili ka zaštiti šuma, „Šumska obveznica” naziv je vrednosnog dokumenta u novom ekološkom veku. Tržište za zeleni novac već postoji. U trgovini količinama emisije CO2 industrijska preduzeća i snabdevači energijom koji zagađuju okolinu ugljen-dioksidom, dobijaju tzv. sertifikate za CO2 kojim stiču pravo na emisiju određene količine gasa. U sertifikatu je izričito navedeno koja se količina ugljen-dioksida sme izbaciti u atmosferu. Ukoliko postrojenje optereti atmosferu više nego što je dozvoljeno, moraju se kupiti dodatni sertifikati. Neiskorišćene dozvole za emisiju gasa mogu se prodati. Sertifikati imaju realnu vrednost i ona momentalno iznosi 5 evra za tonu CO2 , ali se očekuje da će u skoroj budućnosti biti 60 evra. Na ovu brzorastuću pijacu žele da uđu sve tropske zemlje. Na sledećoj konferenciji o zaštiti klime u Kopenhagenu 2009. mogle bi biti postavljene i smernice za trgovinu šumskim obveznicama. I giganti za proizvodnju električne struje, poput nemačkog RWE iz Esena, već su zauzeli startne pozicije. Koliko bi se novca prikupilo uz pomoć sistema šumskih obveznica, niko ne zna, osim zvezda. Eksperti procenjuju da bi za stvarnu pomoć očuvanju šuma bilo potrebno deset milijardi dolara godišnje. Ukoliko se to ne bi ostvarilo, tropskim zemljama bi bilo znatno profitabilnije da seku šumu nego da je štite. „Obaranje stabala donosi Novoj Gvineji 100 do 500 miliona dolara”, kaže Kevin Konrad, specijalni nadzornik za zaštitu klime i prirode u Novoj Gvineji, razrešavajući dilemu. Ova suma bi morala biti nadmašena da bi očuvanje šuma bilo po ukusu stanovništva. „Ukoliko bude drugačije, šume će nestati, i to brzo.” U Brazilu su na delu lančane testere kojima je dosad iskrčeno 20 odsto od 3,65 miliona kvadratnih kilometara velikih amazonskih šuma, koje su pretvorene u pašnjake i oranice za uzgajanje soje. Sa juga zemlje, uz brisanje svega pred sobom, sve više i dublje ulazi se na prostore koji su najveće blago planete. Ministarka za čovekovu okolinu, Marina Silva, uspela je od početka svog ministarskog mandata da smanji krčenje šuma sa 28.000 hiljada kvadratnih kilometara na 12.000, tako što je propisala da vlasnici šuma smeju poseći samo 20 odsto svog šumskog poseda. U protivnom, postavila im je zabranu podizanja kredita. Ipak, pre četiri nedelje, Marina Silva, ikona svetski raširenog pokreta za zaštitu šuma, odlučila se na povlačenje, jer nije želela ulogu smokvinog lista za predsednika Lulu da Silva, koji je problem šuma shvatao drugačije. U očekivanju brzo rastućeg tržišta za šumske obveznice, nedavno je američka investiciona banka Meril Linč, obećala indonežanskoj provinciji Aceh dodelu 9 miliona dolara tokom naredne četiri godine pod uslovom da džungla u predelu Ulu-Masen ostane netaknuta. Eksperti predviđaju već 2010. obrt od 10 milijardi dolara u trgovini prirodnim vrednostima kao što su šume, močvare i koralni grebeni. Demokratska Republika Kongo ponudila je, na nedavnoj konferenciji u Bonu, zaštitu 140.000 kvadratnih kilometara šume, pri čemu se podrazumeva finansiranje te zaštite od strane država članica CBD. Za sada, CBD planira stavljanje pod zaštitu deset odsto svih zemaljskih ekosistema, od 2010. do 2012. kao i deset odsto morskih površina. Na tlu je ovaj cilj možda i moguće postići uz velike napore, dok je na okeanima to čista iluzija. Za sada je dobro zaštićen samo jedan odsto svetskih mora. Svi pokušaji očuvanja raznolikosti živog sveta u okeanima, dosad su propali. Pod sadašnjim uslovima preteranog ulova ribe već 2050. neće biti moguć komercijalni ribolov, procenjuje najveći broj eksperata. Istovremeno, države isplaćuju svake godine više od 20 milijardi evra subvencija za ribolov i tako finansiraju ulov svake pete ribe. Tačno četiri miliona ribarskih brodova ribari po celom svetu, a po ekspertskom mišljenju, upola manji broj brodova bio bi neka garancija da neće doći do uništenja ribolovnog fonda. Kako danas izgleda, ceo ekosistem je u opasnosti da propadne, zajedno sa ribama. Studija Ujedinjenih nacija pod nazivom Milenium Ecosystem Assessment – („Kategorizacija ekosistema u milenijumu”), potvrdila je da širom sveta zbog uništenja više ne postoji 20 odsto koralnih grebena, a daljih 20 odsto teško je oštećeno. Koralne pregrade u severnom Atlantiku žrtve su teških ribarskih brodova koji sobom nose čitave fabrike za obradu i pakovanje ribe. Oni svojim dnom često udaraju o grebene i otkidaju ogromne komade. Podvodni ribolovci su nekad spremni da oljušte i razbiju prirodna čuda od podvodnih bregova zarad malo ribe. „Pretpostavimo samo da lovci poseku čitavu šumu da bi ulovili nekoliko srna”, kaže Karl Gustav Lundin, šef okeanskog odeljenja u IUCN-u. „LJudi bi zbog toga digli veliku galamu i stvar bi bila brzo rešena. Međutim, mnogi od nas nemaju nikakvu predstavu o uništavanju koje se događa u morskim vodama.” Na Karibima je skoro pokrenuta inicijativa da se do 2020. pod zaštitu stavi 20 odsto svih ekosistema. Radi se o pet miliona hektara voda sa živopisnim koralnim grebenima, gustim mangrovenskim šumama i o tzv. „Blue Holes”- („Plavim rupama”), koje su, u suštini, kružni proboji obalskih ivica i prodori, duboko u priobalje – nekad više i od 200 metara Finansiranje programa u kome su Bahami, Grenada, Dominikanska Republika kao i Sv. Vinsent i Grenadine, ići će preko američkog „The Nature Conservancy(TNC) („Konzervisanje prirode”) koji će plaćati rendžere, patrolne čamce, istraživanje i uređenje čovekove okoline. U Nasau, glavnom gradu Bahama su svi konci projekta. Grad leži na malom ostrvu zvanom NJu Providens, koje je deo arhipelaga, tako da su problemi zaštite prirode zgusnuti na nekoliko kvadratnih kilometara ostrva. U luci Nasau, svakodnevno se iz ribarskih brodova istovaruju tone nazubljenog grgeča i džinovskih krilatih puževa koje na svojim menijima kao specijalitete nude svi ostrvski restorani. Ranije je broj oba ova stanovnika mora bio ogroman i ribari su za samo nekoliko sati lovili na stotine nazubljenih grgeča, teških i po 25 kilograma. DŽinovskih krilatih puževa, zvanih „konč”, bilo je toliko da su ih stanovnici mogli uloviti posle samo nekoliko minuta gnjuranja u kristalno plavoj vodi. Jedan od ribara u luci Nasau, kaže da je ranije bilo dovoljno ući u vodu do kukova, zagnjuriti za trenutak glavu i izvaditi „konča”, dok se sada mora isploviti i do 150 milja da bi se pronašla i ulovila samo mala količina delikatesnih puževa. Očigledno je da na Bahamima ima suviše ribarskih brodova i da je teško doći do ribe. Pošto je neizbežno da se smanji broj brodova i ribara, neophodno je ljudima naći alternativna zanimanja. Rešenje na Bahamima zove se ekoturizam. Ostrvljani brane svoj mali raj od investitora i od masovnog turizma. Našli su put do zarade uz pomoć prirode, a da je zarađujući na njoj ne unište. Zemlje u razvoju su sumnjičave prema istraživačima, jer su im biopirati uzurpirali biološko blago. Početkom maja saznalo se da su stanovnici južnoafričkog mesta Alise osporili nemačkoj firmi „Dr Vilmar Švalbe – lekovi” patentno pravo na proizvodnju medikamenta „umkaloabo”. Reč je o preparatu koji se spravlja iz korena istoimene biljke. Domaći stanovnici su stotinama godina spravljali tinkturu od korena biljke i njome uspešno lečili prehlade. Sad su nemačkom proizvođaču leka osporili patent i proglasili ga ilegalnim sa zahtevom za njegovim povlačenjem, kaže Merijam Mejet iz Afričkog centra za biološku bezbednost. Osim toga, nemačka firma je stanovnicima Alise dužna i deo dobiti od dosad proizvedenog i prodatog leka. Jedan od ozbiljnijih sukoba izbio je oko biogoriva. Energetski sporazum koji je nemačka kancelarka Angela Merkel sklopila sa brazilskim predsednikom Lula da Silvom, oko uvoza biogoriva iz Brazila u Nemačku, izazvao je mnogo rasprava jer se smatra da to doprinosi daljem uništavanju amazonskih šuma. Brazil na te proteste gleda kao na pokušaj zatvaranja evropskog tržišta za njihov proizvod. Do 2025. Brazil će iskrčiti šume na površini približno velikoj kao što su dve Velike Britanije, a potom će na njoj uzgajati šećernu trsku da bi se iz nje proizvodilo biogorivo za motorna vozila. Ukoliko bi se organizovao bojkot brazilskog biogoriva, mnogi smatraju da bi to bio kraj razgovorima o zaštiti prašuma. Čak je i pokušaj stavljanja ovog problema na dnevni red nedavne Konferencije u Bonu doveo do oštrog protivljenja Brazila. U Bonu se zbog toga postavilo pitanje: ko kome plaća za očuvanje šuma i za šta se odvaja novac. Samo za očuvanje raznolikosti biljnog i životinjskog sveta do 2010. biće izdvajano godišnje po 30 milijardi evra. Predsednici država EU žele da se tim novcem do 2010. potpuno zaustavi gubljenje raznolikosti u Evropi, ali stručnjaci iz WWF veruju da je to moguće samo uz znatno veće troškove od dosadašnjih. Privatni sponzori su znatno doprineli obogaćenju fondova američke Organizacije za zaštitu prirode (TNC), koja danas gazduje sa 5,4 milijardi dolara dodeljenih od strane bogatih mecena. Neki od bogatih ljudi žele da lično pomognu zaštiti prirode, tako da su kupili mnogo velikih šumskih površina. Ukupna površina Patagonije je u rukama milijardera: mnogo hiljada kvadratnih kilometara divljine je već godinama u posedu Daglasa i Kris Tomkinsa, suosnivača teksaške tekstilne firme North Face&Patagonia, Jedan od njihovih suseda je i berzanski špekulant DŽordž Soroš, a i kraljevi modne odeće Lučijano i Karlo Beneton, glumica Šeron Stoun i Kristofer Lamber kao i osnivač CNN-a, Ted Tarner. Oni koji nisu tako bogati kao vlasnici Patagonije, kupili su manje površine koje se mere samo hektarima i na kojima su tropska jezera i koridori za slonove kroz divljinu. Indijski ekonomista Pavan Sukdev predlaže uvođenje dodatnog paušalnog poreza na sve produkte koji štete čovekovoj okolini kao što su automobil ili frižider. Ti prihodi odlazili bi direktno u velike projekte za zaštitu prirode. Ali, šta će se s prirodom dogoditi ako se jednog dana pronađe način i nova tehnologija za eliminisanje ili neutralisanje CO2 koji se ne bi više pojavljivao u atmosferi? Da li bi to značilo da šume ostaju nezaštićene, jer nisu neophodne za apsorpciju gasa? Da li bi to vodilo njihovoj likvidaciji? Ekonomska vrednost ekosistema kao jedina opasnost na kojoj se gradi zaštita prirode, dovela bi do zaključka da je priroda vredna jedino ako donosi korist. Priroda nije vredna ukoliko je samo korisna i njena vrednost se ne može lako proceniti. Ona ima lepotu, kulturni i evolucioni značaj. NJeno dugoročno očuvanje moći će se postići samo ukoliko se apeluje na srce i dušu ljudi, a na na njihove novčanike. Der Spiegel Preveo i priredio M. B. ĐORĐEVIĆ