Rusija protiv „ekonomskog nacionalizma”

Ako ne računamo gaf zvaničnog spikera koji je ruskog predsednika najavio kao „Vladim... Dimitrija Anatolijeviča Medvedeva”, Dvanaesti međunarodni ekonomski forum u Peterburgu biće zapamćen pre svega po najavama promena u ruskoj ekonomiji, ali i po veoma uspelom izlaganju Dimitrija Medvedeva koje su mnogi potom, zato što je optužio Ameriku za globalnu finansijsku krizu, uporedili sa čuvenim Putinovim govorom u Minhenu 2007. godine. Medvedev i prvi vicepremijer Igor Šuvalov, objavili su da Rusija namerava da uskoro postane 6. po ekonomskoj moći u svetu i veliki svetski finansijski centar. Da bi se to postiglo, država će se povući iz saveta direktora državnih preduzeća, a svoje predstavnike će zameniti stručnjacima, biće drastično smanjen spisak kompanija koje ne podležu privatizaciji, ruski studenti će učiti u vodećim svetskim univerzitetima o trošku države. To su najvažniji pravci koje je obećao Dimitrije Medvedev još u predizbornoj kampanji, i koji, uz borbu protiv korupcije i za efikasnost sudskog sistema, treba da pomognu ostvarivanju ambicioznih planova ruskih rukovodilaca. Forumu u Peterburgu prisustvovalo je oko 10.000 učesnika, 300 delegacija, od čega 120 stranih, više od hiljadu predstavnika ruskog biznisa, oko 1.500 novinara... Bili su tamo brojni ruski oligarsi među kojima se posebno isticao Roman Abramovič koji je došao svojom 115 metara dugačkom jahtom i parkirao je na počasnom mestu, pored čuvene krstarice „Aurora”, pa Oleg Deripaska, Vagit Alekperov, kao i predstavnici najpoznatijih svetskih firmi - BP, Royal Dutch Shell, Chevron, Exxon Mobil, ConocoPhillips, Total, Schlumberger i Dow Chemical, i organizacija – Svetske banke, MMF-a, ŠOS, BRIK... Ton izlaganjima ruskih učesnika dao je Dimitrije Medvedev koji je, otvarajući Forum, rekao da je Rusija izbegla aktuelnu ekonomsku krizu samo zahvaljujući činjenici da još nije uspela da ostvari neke danas veoma popularne reforme. „Deficit budžeta i platnog bilansa prošli smo još 1998. godine, a razvoj finansijskog i stambenog sektora u našoj zemlji još se nalazi u dosta ranom stadijumu, i tako velikih rizika kao u drugim zemljama, kod nas prosto nema”, naglasio je on, dodavši da je Rusija zato u prilici da se uči na iskustvu nekadašnjih lidera koji danas trpe gubitke u ekonomiji. Tema izlaganja ruskog predsednika bile su globalne promene u finansijskom sistemu, na tržištu sirovina i hrane, kao i odnosi između ekonomija različitih zemalja, konkretno, „uzajamni odnosi između država nekadašnjih lidera koje danas trpe gubitke i novih igrača koji omogućavaju ubrzani tempo ekonomskog rasta”. Današnja finansijska kriza, najveća posle tridesetih godina, posledica je sukoba mnogogodišnje tendencije globalizacije i težnje pojedinih zemalja da zaštite svoj ekonomski suverenitet, da se izbore za maksimalno blagostanje za svoje građane, i „da ga ne dele sa susedima”, smatra Medvedev, uslovno nazivajući tu pojavu „ekonomskim nacionalizmom”, u kome se pragmatični interesi zamenjuju političkim shvatanjima. Ruski predsednik je zaključio da je krizu izazvala nerealna želja SAD da postanu „globalna vlada” i njihova agresivna finansijska politika. „Upravo je nesklad formalne uloge Sjedinjenih Država u svetskom ekonomskom sistemu sa njenim realnim mogućnostima bio jedan od glavnih uzroka današnje krize. Ma koliko bilo veliko američko tržište i ma koliko bio stabilan američki finansijski sistem, oni nisu u stanju da zamene globalno finansijsko i robno tržište”, izjavio je Medvedev. Potcenjivanje rizika od strane krupnih finansijskih kompanija u kombinaciji sa agresivnom finansijskom politikom SAD, dovelo je ne samo do gubitaka korporacija već i do porasta siromaštva u svetu i odražava se ne samo na ekonomiji slabo razvijenih zemalja, nego i na situaciji u najrazvijenijim državama. Verovanje da jedna zemlja, makar i najjača, može da preuzme na sebe ulogu globalne vlade, pokazalo se kao iluzija, istakao je on. Ruski predsednik vidi izlaz iz situacije u reformi čitave svetske finansijske arhitekture. Rusija, koja je danas „globalni igrač”, shvata „svoju odgovornost za sudbinu sveta” i spremna je da „učestvuje u formiranju novih pravila igre”. I to ne zbog „imperijalnih ambicija”, već zato što ima i odgovarajuće mogućnosti i odgovarajuće resurse”. Rusija, po mišljenju njenog predsednika, zaslužuje pravo da postane svojevrsni štab reformi. „Uloga Rusije na globalnom finansijskom tržištu i sirovinskim tržištima omogućava nam da aktivno učestvujemo u traženju konkretnih rešenja tih problema. Smatram da bi Rusija bila pravo mesto da se već ove godine kod nas održi međunarodna konferencija u kojoj bi učestvovale najveće finansijske kompanije, vodeći finansijski analitičari i naučnici”, rekao je Medvedev dodajući da bi ta konferencija mogla da se održava svake godine. Druga globalna kriza – kriza hrane, mogla bi se prevazići kombinovanjem mera za stimulisanje proizvodnje agrarnih proizvoda i korekcije nacionalnih energetskih strategija. Podsetivši da je carska Rusija bila jedan od najvećih snabdevača sveta žitom, Medvedev je rekao da je Rusija spremna na učešće u kolektivnim naporima za prevazilaženje svetske krize hrane. Veliku pažnju učesnika foruma privuklo je izlaganje Igora Šuvalova, prvog vicepremijera, Putinovog starog saradnika koga danas mnogi smatraju kreatorom nove ekonomske politike. On je istakao da postoji niz problema koji su Rusiju decenijama, pa i vekovima, sputavali na putu u ekonomski razvijeni svet. Najvažniji među njima su psihologija onoga ko stalno trči da dostigne nekoga, energetska zamka, zaostale navike, zdravlje nacije i suvišno mešanje države u ekonomiju. Šuvalov je podsetio da poslednjih 300 godina, još od Petra Velikog, ruska vlast ima jednu opsesivnu ideju – da dostigne Zapad. To je dovelo do toga da se slepo kopiraju zapadni standardi, bez obzira na ruske specifičnosti i druge faktore. Još je Stendal, na početku 19. veka, pisao da Rusi kopiraju Francuze, ali sa zakašnjenjem od 50 godina. Ako se već „pozajmljuje iz inostranstva, onda to treba činiti obazrivije”, zaključio je Putinov bliski saradnik. Drugi problem je takozvana „energoefikasnost” koja, uprkos ogromnim bogatstvima kojima Rusija raspolaže, ne dozvoljava da se u ekonomiji napravi radikalan ekonomski skok. „Danas se nalazimo pred potrebom totalne obnove kadrova – pred nama je zadatak da najmanje četiri puta povećamo proizvodnju u osnovnim privrednim granama”, izjavio je Šuvalov govoreći o nedostatku radne snage. On je obećao da će učiniti sve što od njega zavisi da se stvore nove mogućnosti za mlade i za već postojeće kadrove. „Slaćemo ih da stiču iskustva u inostranstvu. Ne bojim se da će ostati tamo da žive, oni će se sigurno vratiti u Rusiju”, naglasio je on. Katastrofalno zdravlje nacije je sledeći problem kojim se Rusija mora ozbiljno pozabaviti. Ruski narod, smatra vicepremijer, često boluje „ne zbog lošeg stanja u medicini, nego zbog lošeg načina života”. Govoreći o ulozi države u ekonomiji, Šuvalov je istakao da država reaguje na krize sporije od privatnog sektora i zato je važno ograničiti njeno suvišno mešanje u ekonomiju. Kao dokaz, on je najavio da će uskoro vlada u svim firmama gde ima 100 odsto vlasništva, smeniti činovnike sa rukovodećih položaja i na njihovo mesto postaviti sposobne menadžere, stručnjake. Prvi vicepremijer je obećao da će se uskoro smanjiti broj strateških kompanija kojih sada ima oko 1.000. Činjenica da su proglašene za „strateške” isključuje privatizaciju i učešće stranog kapitala, što veoma ometa njihov razvoj. Šuvalov je istakao da je suvišno prisustvo države u inovacionoj sferi veoma opasno, ali nije ništa manje opasno ni njeno odsustvo. Zapadni investitori koji su prisustvovali Forumu, sa odobravanjem su prihvatili obećanje da će se država postepeno povući iz ekonomije i činjenicu da je prvi put jasno, „sa najvišeg mesta”, rečeno da je privatni sektor efikasniji. Svi oni su u svojim izlaganjima isticali rastuću ulogu Rusije u svetskoj ekonomiji i potvrdili sopstveni interes za ulaganje. „Investitori koji rade u ovoj zemlji znaju da je postignuta finansijska stabilnost”, izjavio je Majkl Klejn - predsednik saveta direktora „Sitigrupe”. Analizirajući situaciju na ruskom tržištu, on je rekao da duboko veruje da će Rusija „sigurno postati prva velika ekonomija koja će prevazići prokletstvo bogatstva resursima”, ali da je, da bi se to postiglo, za „Rusiju veoma važna diversifikacija ekonomije” – jer danas ruski izvoz ne predstavljaju ni automobili niti bilo koji drugi proizvodi, već sirovine iz bogatih ruskih njedara. DŽim O’Nil, predstavnik investicione banke „Goldman Sač”, smatra da će se bruto nacionalni dohodak u Rusiji do 2020. godine u najmanju ruku udvostručiti, ali pod uslovom da se reši niz problema među kojima je usavršavanje infrastrukture, povećanje investicija... Strani investitori su posebno želeli da znaju kakvi će u predstojećem periodu biti uslovi ulaganja i pravna regulativa – u vreme dok je državom upravljao Putin oni su, samo prošle godine, na primer, uložili u rusku privredu oko 82 milijarde dolara, ali su obećali i više ukoliko se uklone neki nesporazumi. Direktor „Britiš petroleuma” Toni Hejvord pozvao je Rusiju da poštuje pravo na vlasništvo i da poštuje zakone: „Ukoliko se ti uslovi budu ispunili, u ruskom gasno-naftnom kompleksu pojaviće se značajne strane investicije”, rekao je on. Reks Tilerson, generalni direktor „Ekson mobila”, istakao je da je najvažnije postojanje „jasnih pravila igre” i ispunjavanje obaveza, kako od strane vlade, tako i od strane investitora, kao i usavršavanje ruskog sudskog sistema. Rešavanje upravo tih problema su prioriteti ruske politike u predstojećem periodu. „Danas nivo pravne zaštite vlasništva, nivo obezbeđenosti ugovornih obaveza po našem zakonodavstvu apsolutno odgovara svetskim standardima i po svojoj prirodi liči na nivo u Evropi”, rekao je Medvedev dodavši da je glavni zadatak realizovanje svih tih normi u sudskom sistemu. I da time država namerava da se bavi veoma pažljivo. Ako su period Putinovog boravka na čelu Rusije obeležile visoke cene energenata, nafte i gasa, danas je sigurno da će period Medvedeva karakterisati još jedna svetska kriza za čije rešavanje Rusija, opet, ima prirodne preduslove. Reč je o krizi hrane i vode za piće. Ogromne količine slatkih voda za čiji se izvoz već prave veliki planovi, i „černozem” – plodna crnica koja može da hrani celu Evropu, uz već postojeći energetski sektor, čine planove Putina i Medvedeva o dovođenju Rusije u red najmoćnijih svetskih ekonomskih sila, ostvarivim. Bitno je samo da se izabere pravilan put koji će omogućiti da se realizuju zaista ogromni potencijali ogromne zemlje.