U smrt zbog jedinice

Četrnaestogodišnji R. J., učenik osmog razreda, spasen je pri pokušaju trovanja. Razlog – jedinica iz matematike i nedovoljan uspeh na kraju školske godine. Juni je večito kritičan školski mesec, iz koga neki učenici izlaz vide jedino u tragičnom kraju – samoubistvu. Miodrag Mitić, specijalista kliničke psihologije, ovim povodom za NIN kaže: „Veoma česta anksiozno–depresivna stanja u mladosti, velika unutrašnja komešanja, bura emocija koje se stalno smenjuju, jeste nešto sa čim mladi teško izlaze na kraj. Konkretni razlozi koje oni prilikom pokušaja samoubistva navode samo su neposredni povodi.” Škola, roditelji ili neko treći? Ko „odrastao” u takvom „nekritičnom” stanju mladom čoveku pomaže da jezičak na toj emotivno-senzitivnoj vagi okrene u jednom ili drugom pravcu? Profesori će se uvek žaliti na đake, da ne ispunjavaju obaveze na vreme, nezvanično, neki smatraju da su pretnje i pokušaji samoubistva samo ucene i pritisci na njih da bi se popravile ocene, roditelji da u tranzicionom životu nemaju ni volje ni vremena, a stručnjaci da su u ovoj situaciji nemoćni. „Za pomoć, mladi se najčešće obraćaju svojim vršnjacima, a ne roditeljima i stručnjacima. Ranije, postojali su programi u kojima su psihijatri bili uključeni u rad profesora i školskih psihologa kako bi ih edukovali da pruže pomoć đacima i roditeljima. Toga danas nema”, objašnjava Mitić. Iako je svako samoubistvo, ili pokušaj, privatni i individualni čin svakog čoveka, pa i mladog, takav da je zvanična politika MUP-a Srbije da ih ne komentariše, novinarski fotografi i TV kamere zabeležile su neke javne pokušaje samoubistava, čak i maloletnog šesnaestogodišnjaka. „Prema našem iskustvu, česta izveštavanja o maloletničkim samoubistvima samo dovode do povećanja ove pojave”, kaže za NIN profesorka dr Slobodanka Gašić–Pavišić, direktorka Instituta za pedagoška istraživanja.