Arhiva

Pobrkani lončići

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Kod nas vlada opšte uverenje da su penzije jedna vrsta milostinje, čija visina zavisi od mogućnosti izdvajanja iz javne potrošnje, a ne povraćaj dela iznosa koji je od zarada odbijan. Svojevremeno su ti odbici bili, preračunato preko švajcarskog franka onda i danas, veći od današnjih plata za ista radna mesta, pa su se u penzioni fond slivala ogromna sredstva, jer skoro da i nije bilo nezaposlenih. Domaćinski nastrojeni političari vrlo vidovito su zaključili da ta sredstva ne smeju ostati mrtav kapital, pa su ih ulagali u gradnju npr. podzemnih prolaza ispod Terazija i Brankove ulice itd., a i zgrada CK na ušću nije sagrađena od partijske članarine koju su pojeli troškovi vrlo brojnog partijskog rukovodstva. Za to promišljeno gazdovanje sa parama ne može niko ni danas, sa naknadnom pameti, da tvrdi da nije bilo najbolje. I sve bi bilo u redu do trenutka kada se postavi pitanje zašto se rente od tih građevina ili prihodi od njihovih prodaja ne vraćaju u penzioni fond. Istoričar Vladimir Ćorović, poginuo na početku rata 1941, u trećoj knjizi „Istorija Srba“, BIGZ 1989, na strani 236 navodi da je prva zajednička vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (znači države od Triglava do Vardara) „bila koncentraciona: u nju su ušli predstavnici svih stranaka, svih plemena i sve tri glavne veroispovesti u zemlji. Stoga je ona ispala vrlo velika; u vladi je bilo 20 ministara...“ Koliko ministara imaju zajedno vlade sadašnje Srbije i dodatno Vojvodine? A oni su, slikovito rečeno, samo „vrh ledenog brega“ koji se naniže širi po Parkinsonovom zakonu, uprošćeno: svaki šef ima podšefove koji su šefovi njihovim podšefovima i tako sve do kafe-kuvarica. Dovoljno je proceniti koliko kvadratnih metara zauzimaju prostorije naše sadašnje državne administracije u poređenju sa prostorijama koje je koristila državna administracija Kraljevine Jugoslavije. Taj odnos se kreće negde u granicama 3:1 na svim nivoima, sve do mesnih kancelarija u selima, a plate u njima zaposlenih samo su deo troškova državne uprave. V. Zdanski, Beograd