Kad barel skoči na 250 $

Već smo navikli da su vesti o ceni nafte zabrinjavajuće. Ovoga puta alarmantna vest o novom poskupljenju nafte nije stigla iz Volstrita, nego iz „Gasproma”, najveće ruske, ali i svetske, kompanije zemnog gasa. Direktor „Gasproma” Aleksej Miler izjavio je, u toku svoje posete Francuskoj, da očekuje da će cena jednog barela sirove nafte, koja je sad dosegla 139 dolara, iduće godine skočiti čak na 250 dolara! Ovo predviđanje, dosad najsumornije, donekle se poklapa sa prognozama američkih banaka Morgan Stenli i Goldman Saks, po kojima će barel već u julu koštati 150, i sa računicama nekih berzanskih mahinatora, koji veruju da će barel doći na 200 dolara do kraja ove godine. Zapadne komentatore, navikle da se, kad je nafta u pitanju, ničemu ne čude, mnogo više je zanimalo zašto je Miler ovo izjavio, nego kako je došao do same visoke cifre. Oni pri tom imaju u vidu činjenice da Rusija nije članica OPEK-a (Organizacije zemalja izvoznica nafte) i da „Gasprom” proizvodi i prodaje gas, a ne naftu. Zaključili su da Miler nije imao razloga da prepada Evropu, ali da mu je motiv za prognozu bio - upravo gas. NJegova kompanija podmiruje 25 odsto potreba Evropske unije za gasom i planira da za jednu deceniju tu prodaju udvostruči. Kako cena sirove nafte lančano određuje i cene svih drugih energenata, ruski biznismen je posrednim putem najavio moguće poskupljenje gasa. Ali, sugerisao je da će gas uvek biti jeftiniji od nafte. Milerova prognoza usmerila je pažnju analitičara na dva pitanja. Prvo - kojim se redovno bave, ne uspevajući da ga u potpunosti objasne - glasi: zašto cena sirove nafte tako naglo i nezadrživo skače? Drugo pitanje se tiče najbliže sutrašnjice: kako poskupljenje nafte već sada unosi dramatične promene u čovekov svakodnevni život, šta će se desiti dogodine, ako se tada ispostavi da je Milerova prognoza bila tačna? Odgovora na prvo pitanje – o osnovnim uzrocima poskupljenja – ima bar pet, otkad se signaliziraju energetske krize. Takvih je udara bilo najmanje četiri u poslednjih nekoliko decenija: 1973, kad je OPEK uspostavio embargo na izvoz nafte, 1979, kad je u Iranu izbila islamska revolucija, 1980, kad je Irak napao Iran, i 1990, kad je Irak okupirao Kuvajt. Očigledno, prvi uzrok poskupljenja nafte je po pravilu rat ili kriza na Bliskom istoku, gde leže glavne svetske rezerve ovog energenta, ili zategnutost u međunarodnim odnosima. Taj uzrok potenciraju sada produženi rat u Iraku i napetost u odnosima između SAD i Irana. Drugi uzrok je porast potražnje koju ne prati ponuda. Sada se veruje da nove velike tržišne privrede u usponu, kakve su Kina i Indija, povećanim kupovinama podižu cene sirove nafte, dok zemlje OPEK-a drže proizvodnju i izvoz na dogovorenom nivou, sa poluotvorenim slavinama. Treći uzrok su mahinacije velikih finansijskih investitora, među kojima prednjače nadnacionalne petrolejske kompanije i zapadne investicione banke. Četvrti uzrok je strah od smanjenja rezervi energenata u svetu. Najzad, najnoviji uzrok, sada vrlo uočljiv, a u ranijim krizama odsutan, jeste recesija američke privrede, praćena padom vrednosti dolara. Dok se zemlje OPEK-a ne smatraju odgovornim za poremećaj ravnoteže između ponude i potražnje i najavljuju spremnost da povećanom proizvodnjom obore sadašnju visoku cenu nafte, moćni finansijski investitori štite svoj kapital od inflacionog obezvređivanja nezajažljivim kupovinama ogromnim količina nafte. Kako nafta donosi najveći profit, ulaganje u naftne zalihe postalo je unosnije i od ulaganja u nekretnine. Ilustrativan je primer „Ekson-Mobila”, najveće svetske energetske kompanije: ona je 2007. ostvarila 40,6 milijardi dolara profita, više nego ikada u svojoj istoriji. Za odgovor na drugo pitanje povodom Milerove prognoze – šta će se desiti u svakodnevnom životu svih nas, ako ili kad barel sirove nafte dosegne cenu od 250 dolara – dovoljna je i aritmetika za osnovce. Cena benzina će na pumpi skočiti za najmanje 60 odsto, bez vladinog poreza na dodatnu vrednost – izračunao je jedan britanski komentator, preporučujući čitaocima da drže kola u garaži. Javni saobraćaj biće takođe skuplji, ali i zakrčen zbog povećanog broja putnika. Mnoge avionske kompanije će bankrotirati, rast cena hrane će se ubrzati. Cena struje i grejanja skočiće do plafona. Ukratko, život će svima postati nepodnošljivo skup i zamoran – daleko bilo. Ipak, lakše će biti svima onima, i zemljama i pojedincima, koji koriste gas, nego onima koji koriste naftu.