Američka potera

Kada je dvadesetogodišnji Miladin Kovačević, student Bingamton univerziteta u američkoj državi NJujork, 4. maja uveče s društvom krenuo na piće u obližnji bar Rathskeller, nije mogao ni da sanja da će se to veče naglavačke okrenuti njegov život, da će postati „najviši prioritet američke vlade”, da će njegov slučaj izazvati nove potrese u američko-srpskim odnosima. Hilari Klinton, Kondoliza Rajs i Kameron Manter potresli su se više zbog jedne barske tuče nego zbog srpskih potresa oko Kosova i nove vlade. A sve je počelo zbog jedne devojke... Scena je, prema izjavama očevidaca, bila kao iz američkih filmova i ništa nije slutilo da će se izroditi u međunarodni incident. Pijani – prema nekim navodima na internet-forumima Bingamton univerziteta, i drogirani – student Brajan Štajnhauer prišao je Melisi Kartahena i uhvatio je za zadnjicu, pa glavom udario njenog dečka Sanela Softića. Ovo je u saopštenju napisala sama Melisa Kartahena. Onda su Miladin – Minja Kovačević i njegova dva balkanska brata Sanel Softić i Edin Yubur pretukli Brajana Štajnhauera, ne prestajući da ga biju i šutiraju ni pošto je ovaj pao na zemlju i u komu. Završio je s frakturom lobanje, slomljenom vilicom i povredama očiju. Štajnhauerovo stanje se danas, dva meseca kasnije, opisuje kao „polukomatozno”. Priča i dalje ima regularan tok: Kovačević završava u zatvoru; protiv njega je podneta krivična prijava za nanošenje teških telesnih povreda (assault in the second degree), za šta je zakonima države NJujork predviđena zatvorska kazna od dve do osam godina. Dve i po nedelje kasnije, 22. maja, policija hapsi i Sanela Softića i Edina Yubura, i protiv njih podnosi istovetnu krivičnu prijavu. „Slučaj Kovačević” počinje da dobija međunarodni obrt 6. juna, kada Miladinova majka Branka Kovačević i vicekonzul Srbije u NJujorku Igor Milošević polažu kauciju od 100.000 dolara. Miladin izlazi iz zatvora, kao garancija da će se pojaviti na suđenju ostaju ovaj novac i njegov pasoš. Tri ili četiri dana kasnije, međutim, Miladin Kovačević beži iz SAD. Leti sa aerodroma u NJuarku i vraća se u Srbiju. Uprkos položenoj kauciji, uprkos oduzetom pasošu. Kako? Pitanje postavljaju i američki novinari, koji posle Kovačevićevog bega lokalnoj priči počinju da pridaju sve veći, čak nacionalni značaj. Ovaj košarkaš sa Bingamton univerziteta opisuje se kao od ranije poznati siledžija koji je brutalno pretukao nesrećnog momka, duplo manjeg od sebe; citiran je kapetan Aleks Majnor iz bingamtonske policije koji pretpostavlja da je Kovačević uzimao steroide: „Ogroman je. Ne bi me začudilo ako je ovo bio slučaj steroidskog besa.” Iako je samo jedan od trojice optuženih za isto delo, medijski akcenat je stavljen isključivo na Srbina Kovačevića; u tekstovima i televizijskim izveštajima uz Miladina Kovačevića redovno se spominju i Radovan Karadžić i Ratko Mladić koji se takođe kriju u Srbiji, on sam opisuje se kao srpski nacionalista koji je na svom profilu na Fejsbuku stavljao i Arkanovu fotografiju. Što su s Kovačevićem uhapšena i dva Muslimana-Bošnjaka, američke kolege novinari nisu našli za shodno da istaknu (kad već toliko insistiraju na Kovačevićevom etničkom poreklu), možda i zato što bi to bilo u delimičnom nesaglasju sa živopisnim (a stereotipnim) opisima Kovačevića kao razjarenog srpskog nacionaliste koji se „potpuno izgubi” i brutalno prebije svakog ko ga pogleda popreko. No, postavljene su, ipak, i kudikamo važnije teze i pitanja. Prva teza koja se pojavila, bila je da je novac za kauciju Kovačeviću dala srpska vlada. NIN-u je, međutim, u kabinetu ministra spoljnih poslova objašnjeno da je – u ovom delu priče – pomoć konzulata bila samo tehnička, da transferiše novac koji su uplatili Kovačevićevi roditelji. Zatim se ispostavlja da je uloga srpskog konzulata bila i kudikamo konstruktivnija. Kovačevićev pasoš, kako rekosmo, ostavljen je kao jemstvo u sudu, a njemu je ipak uspelo da napusti Sjedinjene Države. Kako? Prvobitno objašnjenje pokušala je da pruži njegova majka Branka, tvrdeći da je zemlju tobože napustio uz pomoć drugog, hrvatskog pasoša. No, u kabinetu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića NIN-u je rečeno: „Od vicekonzula u NJujorku (Igora Miloševića) dobio je putni list, i tako je izašao iz SAD.” U istom kabinetu, inače, vicekonzula Igora Miloševića opisuju kao odličnog mladog diplomatu. Ovo što je učinio, kažu, učinio je pod pritiskom Miladinovih roditelja koji su mu plakali na ramenu, pretili da će se ubiti ako ne pomogne njihovom sinu... Milošević je, u svakom slučaju, odmah povučen u Srbiju i, kažu u kabinetu, protiv njega je pokrenut hitan disciplinski postupak. Ovo je, pojašnjavaju, interni postupak u Ministarstvu spoljnih poslova koji može da rezultira i otkazom, ali nema ni govora o nekakvom krivičnom gonjenju (dosadašnjeg) vicekonzula Miloševića. Radi utvrđivanja odgovornosti, takođe, dužnosti je ove srede razrešen i generalni konzul Srbije u NJujorku Slobodan Nenadović. Profesorka na Fakultetu političkih nauka Vesna Knežević-Predić, stručnjak za međunarodno javno pravo i međunarodne organizacije, za NIN kaže da je ovakav postupak – povlačenje vicekonzula i pokretanje disciplinskog postupka, razrešenje konzula – „ono što svaka pristojna država radi u ovakvim situacijama. Vicekonzul Milošević je, kao i svako, dužan da poštuje zakone države-domaćina. Ukoliko je zaista pripomogao Kovačevićevom bekstvu iz SAD, on je ove zakone prekršio, ali SAD ne mogu da uspostave jurisdikciju nad njim, kao diplomatom, jer to mogu da učine samo ako je počinio teško krivično delo. Iz tih razloga je sasvim prirodno što će njegove postupke sankcionisati naše Ministarstvo inostranih poslova.” Ako je zaista Miladinu Kovačeviću izdao putni list, vicekonzul Igor Milošević prekršio je i naše propise. Na internet-sajtu našeg konzulata u NJujorku, naime, jasno piše: „Putni list (reč je o papiru formata A4) važi mesec dana i služi za povratak u R. Srbiju. Za izdavanje putnog lista je potrebno da se dostavi sledeće: (...) Izveštaj policije da ste prijavili krađu, odnosno gubitak pasoša.” Budući da Miladin Kovačević svoj pasoš nije izgubio nego ga je ostavio u sudu kao jemstvo, takav izveštaj on nije mogao da poseduje – osim ako nije zavarao američke policajce, no to će se verovatno utvrđivati u disciplinskom postupku koji se u Beogradu vodi protiv zlosrećnog Igora Miloševića. Pod pritiskom američke javnosti, u slučaj Miladin Kovačević umešala se i visoka politika. Senatori iz NJujorka, demokrate Hilari Klinton i Čak Šumer, obratili su se državnoj sekretarki Kondolizi Rajs, tražeći da izvrši pritisak na Srbiju, da srpske diplomate budu kažnjene, a Miladin Kovačević izručen Americi. Šumer se, izveštavaju američki mediji, sastao i sa Rajsovom i sa direktorom FBI-ja Robertom Milerom. U utorak, 1. jula, počela je i potera za Miladinom Kovačevićem u Srbiji. Tome je prethodio sastanak „šokiranog” i „ogorčenog” američkog ambasadora u Beogradu Kamerona Mantera sa „najodgovornijim zvaničnicima Ministarstva inostranih poslova Srbije”, od kojih je „zvanično zatražio povratak Kovačevića u Sjedinjene Države, kako bi se suočio sa optužnicom”. Kako je rekao, srpski zvaničnici su izrazili spremnost na saradnju, i razmatraju se „sve moguće opcije za rešenje trenutne situacije”. „Za vladu SAD ovaj slučaj ima najviši prioritet,” kazao je Manter. Posle ovog sastanka, i senator Šumer poručio je iz Amerike: „Srpska vlada više nema prava na izgovor. Očekujemo da učine sve što mogu da g. Kovačevića vrate u SAD kako bi pravda mogla da bude izvršena.” Ali šta, uopšte, srpske vlasti mogu da učine? U Americi se pozivaju na ugovor o ekstradiciji koji su Srbija i SAD potpisale početkom 20. veka, ali taj se ugovor odnosi samo na ekstradiciju državljana trećih država. Pa ni taj ugovor SAD nisu uvek poštovale, kao svojevremeno u slučaju ustaškog zločinca Andrije Artukovića. Bez obzira na tu američku dvoličnost, Ustav Srbije je potpuno jasan. Osim u slučaju Haškog tribunala, koji je nadnacionalna institucija osnovana u Ujedinjenim nacijama, izručenja srpskih državljana drugim državama nisu dozvoljena. Jedino rešenje je suđenje Miladinu Kovačeviću u Srbiji, na osnovu dokaza dostavljenih iz tužilaštva u okrugu Brum, u državi NJujork. Osim ako neko u Srbiji ne odluči da je zahtev dvoje američkih senatora i jednog ambasadora važniji od Ustava Srbije, ili ako Miladin Kovačević iznenada ne bude kidnapovan i odleti u SAD. I tako ćemo na osnovu slučaja Miladina Kovačevića doći u priliku i da saznamo koliko smo ozbiljni kao država. A sve je počelo oko jedne devojke...