Brkovi, radar i Kosovo

Na svom putu transformacije i profesionalizacije Vojska Srbije je u proteklih osam godina prošla i prolazi kroz razne faze i iskušenja. Od mukotrpnog ubeđivanja domaće i svetske javnosti da vojska nikada nije bila poslednji bastion komunizma, do toga da kao institucija nikada nije bila apsolutni poslušnik Slobodana Miloševića, pa do optužbi da Vojska Srbije žuri u NATO dok država okleva. Na tom putu transformacije za početak su nam u goste kao savetnici došli generali, Britanci i Holanđani. Jedan se najviše bavio turizmom i vodio britanske turiste po Crnoj Gori. Onako, od ponedeljka do petka nešto je kao objašnjavao šta treba da promenimo u vojsci, a onda u petaka popodne pravac Crna Gora gde čekaju agencije sa turistima. Prvo pitanje stranih vojnih savetnika bilo je: zašto srpski generali ne briju brkove. Onda je načelnik Generalštaba general Branko Krga obrijao brkove i ja sam se ponadao da na našem putu više nema ozbiljnijih prepreka. Ali, žestoke kritike sa Zapada da nismo izvršili transformaciju sistema bezbednosti nastavile su se, što me navelo da se prisetim da šef vojno-bezbednosne agencije VBA, general Svetko Kovač ima brkove. I da je i njegov prethodnik na položaju šefa VBA, general Moma Stojanović takođe imao brkove. Pa su ga odmah penzionisali, jer nije hteo da ih obrije. Ni general Kovač se ne predaje, nije obrijao brkove i pored žestokog pritiska sa Zapada. Što bi moglo da znači da je njegova služba otporna na sve pritiske iz inostranstva. Naime, prošle je godine u jednom beogradskom hotelu istovremeno tekao skup o reformama sistema bezbednosti u Srbiji i takmičenje za najlepšu frizuru i brkove. Da li je to bila samo puka slučajnost? Ili neko iza toga stoji? Zavera bezbednjaka sa Zapada i frizera iz Srbije? Ali, “reformišu” se u ovoj zemlji i političari. Iz medija saznajemo da je lider političke stranke i budući član Vlade Srbije išao u Tursku da sa najvišeg mesta dobije mišljenje sa kim da ulazi u političku koaliciju. Posle saznajem da nije išao samo jedan lider jedne stranke, već da je putovao i drugi lider slične stranke. U istu državu, pod kojom smo bili 500 godina. I onda se oni lepo vrate u Srbiju i niko ni da zucne o tome kako bi se takav čin, ili postupak, nazvao u nekoj pravoj državi! Kažu da je Kondoliza nazvala Erdogana, a Erdogan je pozvao Sulju! I sada bi valjda Suljo trebao da bude kriv. Jašta! U zemlji Srbiji koja je zvanično republika, a na grbu i na zastavi ima krunu, u kojoj ima i onih koji su prepodne u republičkim organima na ovaj ili onaj način, a popodne u Krunskom savetu, izjavljuje se: da ćemo sigurno ispuniti sve zahteve Tribunala iz Haga. Glavni su izručenje Karadžića i Mladića. Kako neko može da tvrdi da ćemo sve te zahteve sigurno ispuniti ako taj isti javno tvrdi da mi ne raspolažemo tačnim podacima gde su Karadžić i Mladić? Šta ako se Karadžić i Mladić nalaze na hiljade kilometara od Srbije? Kako će nova Vlada Srbije ispuniti te haške zahteve? Nego, da se vratim oružanim snagama Srbije. Obično se kaže da profesionalizam u vojnom pozivu počiva ili na ideologiji, ili na novcu. Kako je ideologija kod nas odavno ukinuta, ostao je samo novac. U tom pogledu profesionalni pripadnici Vojske Srbije danas prilično dobro stoje, plate su osetno povećane tako da sada pukovnik, sa raznim dodacima, zarađuje oko 1.200 evra mesečno. Istina, ostali smo bez dela teritorije, bez Kosmeta, ali naši kažu da je to samo privremeno. Ovi na Zapadu ne misle tako i Kosmet tretiraju kao državu. Novu vojsku nove samoproglašene države treniraće Kfor, odnosno NATO. Šta će Srbija oko toga preduzeti do kraja godine, to ni proroci ne znaju. Naša se taktika i strategija svode na to da izmolimo po svetu da što manji broj država prizna Kosovo. To nije ni taktika, ni strategija. Fudbalski rečeno to je ono što je Helenio Herera nekada propagirao u svom defanzivnom pristupu: kvarenje igre protivniku. Uskoro ide donatorska konferencija o Kosmetu, neke pare će sa Zapada Priština da dobije. Odnosno, već ih i dobija. Lideri Srba na Kosmetu duboko su podeljeni. Politički i interesno. Međunarodno pravo je na slučaju Kosmeta duboko pogaženo, ali Srbija se oko Kosmeta dosledno drži međunarodnih sporazuma. Tako, mi i dalje ne možemo da na Kopaonik postavimo običan civilni radar u okviru kontrole vazdušnog prostora za civilnu avijaciju, jer Amerikanci nam to ne dozvoljavaju iako je lokacija za taj radar unutar teritorije uže Srbije. Amerikanci se pozivaju na Sporazum o kopnenoj zoni bezbednosti, dok naše pozivanje na rezoluciju UN 1244 izaziva samo blagi smešak. Znači, za Srbiju važe sva ograničenja koja je ona potpisala, za ostale ne važi ništa što je potpisano. A radar na Kopaoniku mnogo bi pomogao u kontroli civilnog vazdušnog saobraćaja nad Srbijom. Naime, sada avioni koji dolaze iz pravca juga uleću u naš vazdušni prostor u vrlo uskom pojasu na granici sa Makedonijom, jer ne mogu da koriste vazdušni prostor Kosmeta. Ne daj Bože da dođe do neke katastrofe, sudara aviona na tom uskom pojasu, krivci će biti oni koji nisu dovoljno insistirali na vraćanju civilnog radara na Kopaonik i koji su se pomirili sa sadašnjim stanjem. I naravno, oni sa američke strane koji to ne dozvoljavaju. Da se zna na vreme kako stoje stvari. Inače, vojska je prošle godine, po rečima načelnika Generalštaba, generala Zdravka Ponoša, više zaradila prodajom sena i pomija nego prodajom zgrade, skladišta i drugih vojnih objekata. Iako vojna imovina u Srbiji vredi oko dve milijarde dolara. Ali to i nije više vojna imovina, već imovina države Srbije koja sve to može da rasproda i pare uzme za druge svrhe. Recimo da se za neko novo ministarstvo obnovi fasadica i uradi ukrasno osvetljenje da nam zgradica noću blešti kao Las Vegas. Jer, vojska više nema ništa svoje, ona je samo korisnik onoga šta koristi. Što bi značilo da i „migovi” nisu vlasništvo vojske, već države odnosno vlade. Pa je trebalo dati Sulji jedan „mig”. Brže bi stigao do Turske i brže bi se vratio. Imali bismo onda i brže sastavljenu vladu...