Arhimedov naslednik

Leonardo u Beogradu. Sa njegovih konstruktorskih crteža skinute su i od drveta i gvožđa načinjene makete i modeli. Tu je položen temelj čitave moderne mašinske civilizacije. Leonardo da Vinči nacrtao je i brojčanike sprave za šifriranje, to je vizija kompjutera. Od sveće, ogledala i okulara napravio je reflektor, a pored reflektora, na izložbi u galeriji Niške stare fabrike duvana, na Tošinom bunaru stoji robot. U metalnim grudima smislio je šrafove i prenosnike. Najlepši cvet moćne italijanske kulture u doba visoke renesanse. Koliko je samo ratnih sprava i mašina smislio Da Vinči, a koliko tek proizvođačkih koje su se ujedinile da stvore industriju! Beograđani s pravom dovode u raskošno prostranu galeriju i decu. Da im otvore oči i rašire um ka radoznalosti i pronalazaštvu. Vide deca kako je Leonardo u želji da nadvlada prirodu učio od prirode. Za ideju tenka, (oklopnih kola s topovima) poslužio mu je kornjačin oklop. Da ubrza brodove, oblikovao je njihove trupove prema telima riba! A kao pionir aeronautike prošao je kroz dve faze: najpre je zamislio ka nebu uzlećući vijak (helikopter), koji se pokreće mišicama četvorice snažnih pilota uz krstastu polugu. To, naravno, nije moglo da poleti. Ali princip je osvojen. Samo je trebalo čekati doba snažnih a dovoljno lakih motora, pa da “zavrtač vazduha” poleti. To se i zbilo u dvadesetom veku, kad je došao Rus Sikorski. U drugoj fazi svom sada unapređenog umovanja o letenju, toskanski genije smišlja letelice koje će se imitacijom ptičjih krila uzdići uvis koristeći snagu vetra (strujanje vazduha). To je suština genijalnosti: dar da se svoje sopstveno umovanje usavrši i unapredi. Kako je to daleko od gruvačke škole svih vremena. Kako su tome neskloni oni “predavači” koji kažu đacima: “Pročitaj odavde dovde” a odgovaraćeš testom (kvizom)... Budalama da je vjerovati, škola je bubanje napamet. Leonardo na Tošinom bunaru, juna i jula 2008, otkriva se kao novi Arhimed. On ne samo da se lično divio sirakužanskom ocu nauke, nego je i usavršio Arhimedov zavrtanj. Posle njegove korekcije ova sprava je bez napora mogla da se vrti prostom ručicom, i korišćena je za isušivanje močvara. Hidraulički pronalazač Leonardo smislio je bager za uklanjanje blata. Taj liči na “katamaran”, plovilo sa dva čamca. Napravio ga je 1515. za Đulijana Medičija. Wime su isušivane Pontijske močvare južno od Rima. Tamo su korišćene i Leonardove pumpe. Opsednut vodom kao prirodnim elementom, Leonardo smišlja nožne čamce punjene vazduhom, za hodanje po vodi. Dok hoda, čudotvorac dugim okruglim reketima održava ravnotežu. Kupači i ne sanjaju da je Kolos iz Toskane izumeo i pojas za spasavanje. Za velike brodove koji do njega zavise samo od jedara i vesala, on smišlja brod sa lopaticama. Sa obe strane broda su rotacione lopatice koje će ubrzati kretanje brodova po mirnim rekama i kanalima. Talentovani italijanski autor ove leonardovske rekonstrukcije ukazuje u konciznim legendama da je tako Leonardo “tačno predvideo izgled brodova na rekama devetnaestog veka” (na Misisipiju, a mi da dodamo: na Dunavu i Savi sve do pedesetih godina). Usavršio je u Toskani postojeću hidrauličnu strugaru. (Znak da se koristio tradicijom toskanske tehnologije svoga doba). Išao je i dublje u prošlost: od rimske nautike uzeo je ideju o brodu koji na dugom direku nosi oštri sekač, kosu kojom će kidati užariju i cepati jedra na neprijateljskim lađama. Leonardo opčinjava najviše svojim dalekim predusretanjem budućnosti. Gledalac zapanjen stoji pred drvenim biciklom (kolari onoga doba su ingeniozni), a na biciklu je instaliran čelični lanac od pedale do zadnjeg točka! Leonardo anticipira nastanak automobila, jer među udvostručenim rotacijama unutar mašine rešava princip diferencijala. Jedan od najstudioznijih crteža pokazuje prethodnike kugličnih ležajeva. Time se rešava nevolja s trenjem i habanjem točka. Rekonstruišući ih, autori ove svetske izložbe prevazilaze svaku uobrazilju. Leonardo je tu, s nama, živ. Bio je to nadahnuti inženjer za ratne sprave. On piše Lodoviku Sforci, zvanom “Mavar” i nudi mu nova oružja. Mogu se napraviti najveće “bombarde”, sa barutom i tečnom smolom. Tako bi brod opremljen njima sa lakoćom spaljivao neprijateljska plovila. Dalje, on smišlja “kružnu topovnjaču”. To je rotaciona sprava na čijem krugu je položeno šesnaest topova. Kako se platforma okreće, uvek novi top puca. Brzina paljbe je ušesnaestostručena! Kao neki topovski mitraljez iz ranog 16. veka. Iz zadovoljstva je smišljao zaboravljen i topovima potisnuti katapult. Predvideo je pravljenje lakog oružja koje može da nosi pešadija (bazuke). Podesio je regulisanje visine i mobilnosti horizontalnog postamenta topa. Dao je pokretno postavljanje municije prilikom punjenja topovske cevi... Opsadne sprave za prodor preko zidina tvrđava, kao da su iz bajke. Jedan se ratnik penje vertikalno uza zidine i oštrim harpunima zabada u žlebove među kamenjem. (Preteča alpinizma!). A da ne padnu ljudi s velikih visina, smislio je padobran, istina četvrtastog otvora. Pomenuti tenk je sasvim okrugao (bezbedna i neuništiva oklopna kola), dok je okruglu đulad prilagodio otporu vazduha i zašiljio ih! Bio je oran kao ratni inženjer. Ali odjednom se, kad je smislio “brod sa duplim zidom”, zamislio. Bila je to podmornica. Wen crtež je sakrio da neprijatelj ne dođe do toga izuma. Genije je u svojoj bujnoj uobrazilji video patnje brodolomaca na lađama svoje otadžbine, pa se smatrajući ih paklenim, uzdržao od ustupanja tog komada ratne tehnike na javnu upotrebu. Leonardo ne samo da je video svu savremenu tehniku, nego je naslutio njene osnovne principe (povratnu spregu, aeronautiku) i položio temelje današnje apsolutne mašinerije kojoj ljudi teže.