Zimbabve

Zaista zapanjuje sa koliko bezočnosti je Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea, oterao sa izbornog poprišta opozicionog kandidata Morgana Cvangiraja, koji je dobio izbore u prvom krugu i nije hteo da ide u drugi krug. Čovek je morao da se skloni u stranu ambasadu da bi sačuvao glavu. I kao nekada u našem socijalizmu glasalo se za jednog jedinog kandidata. I zamislite, taj kandidat je dobio. Sad se Zapad buni i uvodi ono što u takvim situacijama jedino znaju, a to je da uvedu sankcije. Ne vredi ni što ih vrhunski nigerijski političari uveravaju da je to kontraproduktivno i da time samo kažnjavaju narod. Neće pomoći. Neki Mugabeu preporučuju da pozove opozicionog lidera da sastave koalicionu vladu. I to ne može. Ovog puta ne sluša dugogodišnji predsednik, najdugovečniji afrički predsednik, koji ne da ni mrvicu vlasti bez obzira na volju naroda. Ova jugoistočna afrička republika dobila je ime po arheološkom nalazištu (9–14. vek), koje se na bantu jeziku zove – „Kamena kuća“ (imba kuća, a u množini zimba kuće i bahwe kamen). Zimbabve se do 1980. zvao Rodezija, po kolonijalnom magnatu i državniku Sesilu Rodesu (Cecil Rhodes, 1853 – 1902), koji se obogatio do vrtoglavih razmera na dijamantima, ali mu to nije bilo dosta. Imao je ambiciju da napravi veliko kolonijalno carstvo od juga Afrike do Nila. Prvi predsednik Republike Zimbabve (1980) bio je Robert Mugabe, na čelu Nacionalnog fronta Zambije (Zanu), koji se prvih godina vladavine pokazao kao tolerantan ili pak lukav političar, te je uzeo u svoju vladu opozicionog lidera DŽošuu Nkoma, koji do danas stoji na čelu Zapua (Narodni savez Zambije), a u parlamentu je čak tolerisao godinama belog kolonijalistu i pobornika rasne diskriminacije crnog stanovništva Ijana Smita (1919 – 2007). On je kao premijer 1965. godine zabranio oslobodilačke pokrete Zapu i Zanu, a istovremeno se otcepio od Velike Britanije. DŽon Vikli Marangvanda, tamošnji književnik iz vremena kad se Zimbabve zvao Rodezija, napisao je još 1932. godine ove reči: „Mogućno je da čovek želi da učini što ne treba da čini da bi impresionirao druge. Uvek će naći one koji su mu bliski i koji ga u tome podstiču. Pašće mu na pamet da pređe reku bez mosta da bi uverio ljude da je on majstor u prelaženju nabujale reke“. Ove reči bi se mogle odnositi i na Mugabea koji, osim što strasno voli vlast, hoće da dokaže da ume da pređe reku iako mu je narod uskratio most.