Nušićev unuk, Sterijin praunuk

Dva su povoda da svoje stranice za kulturu NIN u ovom broju posveti Dušanu Kovačeviću. Prvi je 18. juli, kada se navršava 40 godina njegovog stvaralačkog rada. Drugi je 12. jul, kada se napunilo šezdeset godina od piščevog rođenja. Toga dana u njegovom Zvezdara teatru predstavljena je, u svečanoj atmosferi, knjiga „20 srpskih podela (Srba na Srbe)”, u kojoj su sabrani Kovačevićevi tekstovi poslednjih meseci objavljivani u ovom nedeljniku i u tiražu od 15.000 primeraka štampani u saizdavaštvu „Večernjih novosti“ i našeg nedeljnika. „Imam utisak da sam još mlađi od Pantelije”, izjavio je slavljenik, aludirajući na rodonačelnika svojih već legendarnih, dugovečnih „maratonaca” koji svoj pozorišni krug ne prestaju da trče već trideset pet godina. U međuvremenu, ovaj „Nušićev unuk, Sterijin praunuk”, kako ga je u njegovim počecima duhovito opisao Jovan Ćirilov, produbio je trag na magistralnoj liniji srpske komediografije (sa Aleksandrom Popovićem, naravno, kao jednim od međaša) komadima koji ulaze u riznicu najboljeg u našoj dramskoj literaturi tog žanra. Osvajajući silovito domaće scene, Dušan Kovačević je kroz godine osvajao i pozornice teatara u inostranstvu, gde ga, kao na primer u Slovačkoj i Bugarskoj, s puno razloga smatraju svojim piscem. Nepotpuni spisak mesta i zemalja u kojima su igrani, ili se igraju, ili se postavljaju njegovi komadi, svedoči o univerzalnoj tematici dela za koja se obično kaže da su svojevrsna vivisekcija srpskog mentaliteta. Kovačević ne poznaje prepreke u sporazumevanju sa svojom publikom, pozorišnom koliko i onom filmskom, u svojoj Srbiji kao i u svetu. Naklonosti gledalaca pridružuju se, od njegove pozorišne objave, visoke ocene stručne javnosti. Popularnost je u njegovom slučaju samo jedan teg na tasu njegovog uspeha. Drugi je dramski pisac, posle Branislava Nušića, kome je Srpska akademija nauka i umetnosti otvorila svoja vrata. I po tome je Kovačević u srpskoj kulturi istorijska pojava.