Izbijanje klina klinom

Američka Centralna obaveštajna agencija uputila je nedugo nakon terorističkih napada na NJujork i Vašington predsedniku SAD DŽordžu Bušu plan nazvan „Matrica napada širom sveta”, u kojem se detaljno izlažu planovi „tajne antiterorističke kampanje u 80 država širom sveta”. Tadašnji šef obaveštajne službe DŽordž Tenet ovim planom predložio je Bušu davanje CIA najširih i najsmrtonosnijih ovlašćenja u istoriji Agencije. U okviru „izuzetnih ovlašćenja”, koja je Tenet tražio, Agenciji bi bilo dozvoljeno da, uz pomoć specijalnih snaga američke vojske, izvodi tajne operacije širom sveta u cilju uništavanja Al kaide. Tenet je takvu potrebu objasnio neophodnošću da se Agenciji omogući da deluje bez ograničenja i, na kraju, da joj se omogući upotreba „smrtonosne sile”. Tajne akcije koje su preporučene obuhvataju sve, od rutinske propagande do ubistava i tajnih akcija radi pripreme za vojne napade, a „u nekim zemljama CIA bi vršila i provale u cilju dobijanja informacija”. Pentagon je 2002. godine sproveo istraživanje o upotrebi specijalnih operacija i združenih snaga američke vojske u borbi protiv terorizma, do kojeg je došla nevladina organizacija Federacija američkih naučnika. Prema tom dokumentu, rat protiv terorizma zahteva od SAD da se posvete „ratu koji će biti dug, nasilan i bez granica”. U osnovi, ideja je da CIA osmišlja i sprovodi planove, ali da za njihovo izvršavanje koristi sredstva Pentagona. Da bi se ovo postiglo, preporučeno je formiranje posebne organizacije, „Grupe za proaktivne preventivne operacije” (P2OG), koja bi ujedinila aktivnosti CIA i Pentagona u tom specijalnom ratu. Cilj P2OG bio bi da „stimuliše reagovanje” terorista i odmetničkih država koje raspolažu oružjem za masovno uništavanje kako bi upotrebile svoje terorističke ćelije, što bi ih onda izložilo odmazdi američkih snaga. Drugim rečima – plan je da se počini akt terorizma kako bi se podstakao terorizam, da bi se omogućilo ostvarivanje cilja reagovanjem na terorizam. Amerikanci, koji nemaju preteranog iskustva u borbi protiv terorizma u okupiranoj zoni, za pomoć su se obratili iskusnijem savezniku - Britaniji, koja već skoro stotinu godina vodi rat sa Irskom republikanskom armijom. Londonski ”Telegraf” objavio je februara 2007. godine da se u srcu ”Zelene zone”, utvrđenog dela Bagdada gde su smeštene sve strane institucije u Iraku, nalazi „jedna od najčuvanijih tajni rata u Iraku - ćelija male, anonimne britanske jedinice čije ime namerno nema nikakvo značenje - Zajednička grupa za podršku (JSG)”. Članovi ove grupe posebno su obučavani da okorele teroriste preobrate u špijune koalicionih snaga, koristeći metode razrađene na ulicama Severne Irske u jeku sukoba između britanskih snaga i IRA. Zahvaljujući toj strategiji, britanska armija uspela je da se infiltrira u IRA na svim nivoima. Od kada je počela invazija na Irak, u proleće 2003. godine, pripadnici ove jedinice dobili su zadatak da organizuju mrežu dvostrukih agenata u Iraku. Ovaj posao je obavljen u saradnji sa britanskom specijalnom jedinicom SAS i njenim američkim pandanom „Delta fors”, u okviru antiterorističke jedinice nazvane „Task fors blek”. JSG je, pod tajnim imenom FRU, od početka osamdesetih do kraja devedesetih godina prošlog veka u Severnoj Irskoj uspela da prodre u samo srce IRA. Ova jedinica preimenovana je nakon istrage kojom je utvrđeno da je tokom svog rada prisno sarađivala sa protestantskim terorističkim paravojnim grupama. Izveštaj, nazvan „Stivensova istraga”, utvrdio je da su tokom osamdesetih godina obaveštajci britanske policije i vojske aktivno pomagali protestantskim gerilcima u otkrivanju i fizičkoj eliminaciji katoličkih aktivista u Alsteru. U izveštaju se ocenjuje da je to bila „državna politika odobrena na najvišem nivou”, i dodaje da o tome namerno nisu sačuvani nikakvi dokumenti, da nije bilo nikakve odgovornosti za to što je činjeno i da su namerno skrivane informacije, da su državni agenti bili umešani u ubistva i da su zbog tih akcija stradali i nedužni ljudi. Bivši britanski agent Kevin Fulton optužio je 2002. godine bivšu premijerku Margaret Tačer da je lično donela odluku o tim delatnostima. Fulton se, radeći za FRU, infiltrirao u IRA i bio na platnom spisku britanske vojske. On je posvedočio da je 1992. godine svojim pretpostavljenima iz FRU i MI5 rekao da IRA planira minobacački napad na policiju, ali da je odlučeno da se u vezi s tim ne učini ništa. Planirani napad je izvršen i u njemu je poginula jedna policajka. „Kršio sam zakon sedam dana u nedelji i moji pretpostavljeni su to znali. Oni su znali da pravim bombe koje dajem drugim pripadnicima IRA i ništa nisu činili. Ideja je bila da je jedini način da pobedimo neprijatelja ako se infiltriramo i budemo neprijatelj”, rekao je Fulton. Prema njegovom svedočenju, britanske vlasti bile su upozorene i na najgori pojedinačni teroristički napad u Severnoj Irskoj, bombaški napad automobilom-bombom u kojem je 1998. godine poginulo 29, a ranjeno više od 300 ljudi. „Snage bezbednosti nisu presrele teroristički tim, jer je među njima bio jedan britanski dvostruki agent. Ja sam svojim pretpostavljenima javio 48 sati ranije da se napad planira i dao im precizne detalje”, rekao je Fulton. Jedna bivša «krtica» britanske vojske u IRA izjavila je 2006. godine da je obaveštajna služba MI5 1990. godine organizovala putovanje u SAD tokom kojeg je imao zadatak da kupi naoružanje, među kojim su bili detonatori kasnije korišćeni za ubijanje britanskih vojnika i policajaca, a „britanska obaveštajna služba je u saradnji sa FBI-jem obezbedila da njegov put prođe bez ikakvih incidenata”. Ovaj bivši agent je naglasio da je „tehnologija koju je on nabavio bila korišćena u Severnoj Irskoj, i kasnije preuzeta od strane terorista u Iraku koji postavljaju bombe pored puteva kojim prolaze američki i britanski vojnici”. Krajem avgusta 2003. godine, skoro pola godine nakon invazije na Irak, izvršen je bombaški napad na jedno od najsvetijih mesta šiitskog islama u Iraku, Imam Alijevu džamiju u Nadžafu. U ovom napadu poginulo je između 80 i 120 ljudi, među kojima i vrlo ugledni šiitski klerik, ajatolah Muhamad Bakir al Hakim. Iračani su za ovaj napad optužili američke snage. Oktobra 2005. godine u medijima se pojavio izveštaj da su stanovnici jednog kvarta u zapadnom Bagdadu zarobili dve osobe koje su pokušavale da postave automobil-bombu za koje se kasnije ispostavilo da su Amerikanci prerušeni u Arape. Potom je pozvana policija, ali istovremeno sa dolaskom iračkih policajaca, na licu mesta su se pojavili i američki vojnici koji su uzeli dvojicu zarobljenih i odveli ih pre nego što su mogli biti ispitani. Sličan incident dogodio se i nešto ranije u Basri sa pripadnicima britanskog SAS-a. Irački fizičar Imad Haduri, koji se iz egzila bavi zaštitom ljudskih prava u Iraku, objavio je u maju 2005. godine da je jedan irački šofer bio zaustavljen na jednom kontrolnom punktu gde su mu oduzeti vozilo i vozačka dozvola. Rečeno mu je da se javi u jednu američku bazu nadomak bagdadskog aerodroma kako bi bio ispitan i gde bi mu bila vraćena dokumenta i vozilo. Pošto je ispitan, rečeno mu je da se odveze do jedne stanice iračke policije gde mu se nalazi vozačka dozvola. Taj čovek postao je sumnjičav jer mu se činilo da je njegov automobil teži nego obično i jer ga je konstantno nadletao jedan helikopter. Zaustavio se, pregledao automobil i u njemu pronašao skoro stotinu kilograma eksploziva. „Jedino logično objašnjenje za ovaj incident jeste da su eksploziv u kola stavili Amerikanci. Helikopter je nadzirao njegovo kretanje kako bi proverio da li će doći do ’gnusnog terorističkog napada’”, rekao je Haduri. Interesantan je i podatak da je američki Federalni istražni biro (FBI) oktobra 2005. godine pokrenuo opsežnu istragu pošto je ustanovljeno da su neka od vozila upotrebljena u bombaškim napadima u Iraku, uključujući i napade na američke snage, bila ukradena na teritoriji SAD. Istraga je započeta pošto su koalicione snage prilikom upada u jedno terorističko postrojenje za pravljenje bombi otkrili terenac registrovan u Teksasu. DŽamija Al Askarija u Samari, koja je stara više od hiljadu godina i jedna od najvažnijih šiitskih džamija na svetu, uništena je u bombaškom napadu 2006. godine. Napad su izvršili ljudi obučeni u uniforme iračkih specijalnih snaga, a bivši analitičar CIA Rej Mekgavern rekao je da „ne isključuje mogućnost da je u napad umešan Zapad”. „Glavno pitanje koje se postavlja jeste ko ima koristi od ovog napada. Ne morate biti pristalica teorija zavere ili paranoični da dođete do zaključka da postoji čitav niz onih kojima bi to odgovaralo, a to nisu samo suniti. Poznato vam je da su svojevremeno uhapšeni britanski vojnici prerušeni u Arape”, rekao je on. Januara 2005. godine, „NJuzvik” je javio da Pentagon razmatra upotrebu „salvadorske opcije” u Iraku. Reč je o tajnoj strategiji iz vremena vladavine Ronalda Regana u borbi protiv gerile u Salvadoru početkom osamdesetih godina. Vlada SAD tada je osnovala i podržavala „nacionalističke snage” u okviru kojih su se nalazili i odredi smrti koji su za zadatak imali pronalaženje i eliminaciju pobunjenika i njihovih simpatizera. Prilagođavanje ove strategije za Irak podrazumevalo bi da SAD pošalju specijalne timove koji bi obučavali i savetovali iračke jedinice, najverovatnije sačinjene od Kurda i šiita, za eliminaciju sunitskih pobunjenika, rekli su „NJuzviku” izvori iz Pentagona. Do sličnih saznanja došao je i „Tajms”, koji je podsetio da je u dešavanja u Latinskoj Americi bio direktno umešan i DŽon Negroponte, trenutno ambasador SAD u Bagdadu, koji je početkom osamdesetih bio ambasador u Hondurasu. Maja 2007. godine sa svojom pričom je u javnost izašao jedan bivši irački vojnik koji je nakon povlačenja iračkih snaga iz Kuvajta 1991. godine utočište našao u Saudijskoj Arabiji. NJega su, kako je rekao, nakon invazije 2003. godine regrutovale američke snage i poslale ga u Irak „da izvršava specijalne zadatke koje su mu davale američke agencije”. „Jedan od zadataka bilo je formiranje jedinice koja bi izvršavala ubistva na ulicama Bagdada”, rekao je on. „Naš zadatak bio je da izvršavamo pojedinačna ubistva. Američke okupacione snage bi nam dale imena, slike, informacije o kretanju i prebivalištu meta. Zadatak bi nam bio da ubijemo šiita u sunitskom delu i obratno”, precizirao je on. Prema njegovim rečima, svaki pripadnik te jedinice koji bi počinio bilo kakvu grešku, bio bi ubijen. „Tri člana mog tima ubile su američke okupacione snage pošto nisu uspeli da ubiju sunitske političke lidere u Bagdadu”, rekao je on, dodajući da se „posao” takvih jedinica ne ograničava na ubistva, nego i na postavljanje bombi. „Operacije postavljanja automobila-bombi izvode se na razne načine. Najpoznatiji među američkim snagama jeste postavljanje bombi u neki automobil tokom pretresa ili ispitivanja”, precizirao je on. Bivši britanski ambasador u Uzbekistanu Krejg Marej napisao je oktobra 2006. godine da je „očigledno da su SAD svojom tajnom bezbednosnom strategijom direktno doprinele sadašnjem građanskom ratu u Iraku”. „Istorijski, to nije ništa novo – podeli pa vladaj bila je strategija kolonijalnih sila koja je prošla test vremena. To je korišćeno tokom prethodne britanske okupacije Iraka pre oko 85 godina. Međutim, moguće je da su Amerikanci sada malo preterali, stvorivši lavinu koja se ne može zaustaviti”, naveo je Marej.