EU pred periodom konsolidacije

U Evropskom parlamentu je prošle nedelje održana debata o daljem širenju Evropske unije. U njoj je, pored ostalih, učestvovao i jedan od viđenijih poslanika iz redova nemačkih demohrišćana i predsednik spoljnopolitičkog odbora EP, Elmar Brok, koji se tom prilikom založio da Evropska unija ustanovi novi mehanizam koji bi zemljama koje žele da uđu u njeno članstvo omogućio da neko vreme budu u jednoj vrsti “prelazne faze”, koja bi predstavljala nešto između punopravnog članstva i potpunog ostanka izvan Unije. U razgovoru za Bi-Bi-Si, Brok objašnjava da je takav mehanizam neophodan dok se čeka da EU reši unutrašnju krizu koja je nastala odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj. “Mislim da moramo da budemo svesni da je Evropskoj uniji sada potreban period konsolidacije, pošto je primila veliki broj novih zemalja članica. Ali istovremeno smo određenim zemljama dali obećanja da će biti primljene u EU, i ta obećanja ne želimo da prekršimo. Zato mislim da moramo da nađemo način da evropska perspektiva za te zemlje ostane prisutna, jer je izgledni prijem u EU važan podsticaj za ekonomske i demokratske reforme i poštovanje ljudskih prava. Zato mislim da nam je potreban instrument između punopravnog članstva i potpunog ostanka izvan Unije. Mislim na mehanizam sličan Evropskoj ekonomskoj zoni, koju čine Evropska unija i zemlje koje nisu članice Unije – ali su prihvatile 30, 50 ili čak 60 odsto evropskih zakona. Ako bismo imali sličan instrument za potencijalne buduće članice, onda bi one mogle da ostvare tesnu saradnju sa Unijom, i da onda odluče da li žele da uđu u nju ili da ostanu izvan – kao npr. Švajcarska ili Norveška”. Elmar Brok kaže da bi saradnja mogla da obuhvati različite oblasti – od slobodne trgovine i jedinstvenog tržišta, do zaštite životne sredine i bezbednosti. On kaže da je Norveška, na primer, članica Šengenskog sporazuma o zajedničkim vizama, iako nije članica EU. Na pitanje da li se njegova ideja odnosi na zemlje zapadnog Balkana, kojima je obećano članstvo, ili na Ukrajinu, sa kojom to nije slučaj, ili možda čak i Tursku, kojoj je obećana “perspektiva članstva”, iako se tome protivi ne mali broj političara u Evropi, Brok odgovara: “Mislim da se odnosi na obe grupe, s tim što ga ja ne bih predložio za Hrvatsku, koja je već vrlo blizu članstva u EU. Ali za druge zemlje, kao što je Bosna i Hercegovina, u kojima nisu rešeni unutrašnji ustavni i politički problemi, i kojima će možda biti potrebno više vremena da budu spremne za članstvo u Uniji, to može da bude prelazna faza. One bi naravno slobodno odlučile da li žele da se tom mehanizmu pridruže”, kaže Brok. A Srbija, da li i nju imate u vidu kada nudite tu prelaznu fazu? “Srbija je, mislim, granični slučaj. Svaka zemlja mora da izabere. Na osnovu onoga što čujem od nove vlade u Beogradu, siguran sam da će Srbija brzo napredovati ka ispunjavanju uslova za članstvo u EU, i u tom slučaju taj prelazni mehanizam ne bi bio rešenje za Srbiju.” Znači, Srbija bi mogla da se nada punopravnom članstvu, a ne toj “prelaznoj fazi” koju predlažete? “Tako mi izgleda – ukoliko nova vlada bude dovoljno stabilna, i u stanju da ispunjava uslove koji bi Srbiji brzo doneli status kandidata za članstvo. To naravno zavisi od brzine kojom će nova vlada ispunjavati uslove, i od političke situacije u Srbiji”, kaže Brok. Ali ta vaša ideja o “prelaznoj fazi” nije se dopala komesaru za proširenje Oliju Renu, koji je rekao da bi balkanske zemlje mogle da posumnjaju da će ikada ući u EU i da bi zbog toga posustale u reformama. “Ne čini mi se da je on to rekao. On je pozdravio naš izveštaj. Mislim da mehanizam koji predlažem ne bi obeshrabrio reforme, već da bi obeshrabrujuće bilo upravo suprotno – ako u narednih 15 godina ne bismo mogli da ostvarimo obećanje o tome da ćemo ih primiti u punopravno članstvo. Ali ako im ponudite mehanizme koji građanima ukažu na koristi evropske perspektive, mislim da time postižete više nego ako te zemlje jednostavno držite u čekaonici”, kaže na kraju razgovora Elmar Brok, jedan od vodećih poslanika i predsednik Spoljnopolitičkog odbora u Evropskom parlamentu.