Britansko-ruski rat špijuna

Ko o čemu – Englezi i Rusi o špijunima. Tako se desilo da su novi ruski predsednik Dmitrij Medvedev i britanski premijer Gordon Braun, koji su se nedavno sreli u Japanu, na samitu industrijskih sila sveta G8, svoj prvi razgovor o bilateralnim pitanjima posvetili špijunskim aferama, čije su razmere drastično pogoršale odnose između Moskve i Londona. Medvedev je odbio Braunov zahtev da se Britaniji izruči Andrej Lugovoj, ruski obaveštajac koga Britanci terete da je 2006. godine, navodno po nalogu samog Kremlja, na britanskom tlu ubio bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka koji je, zavrbovan od strane Intelidžens servisa, našao utočište u Londonu, odakle je, u ulozi „disidenta”, odapinjao otrovne strele na tadašnjeg predsednika a sadašnjeg premijera Rusije Vladimira Putina. Novi predsednik Rusije takođe nije uslišio zahtev britanskog premijera da se dopusti ponovno otvaranje kancelarija Britanskog saveta u Petrogradu i Jekaterinburgu koje su ruske vlasti u januaru zatvorile zbog neplaćanja poreza i špijunaže, odnosno delatnosti nespojive sa širenjem britanske kulture, što je glavna nominalna delatnost ove institucije. Zbog ove dve afere Britanci su proterali četiri ruska diplomata iz Londona. Rusi su, kako to obično u ovakvim prilikama biva, uzvratili proterivanjem četiri britanska diplomata. Potom su, ovih dana, njima pridodali još i ekonomskog savetnika Britanske ambasade, za koga tvrde da je visoki obaveštajni oficir. U Londonu su, posle susreta Medvedeva i Brauna, pokopane nade da će kriza u britansko-ruskim odnosima moći da bude lakše prevaziđena pod sadašnjim, nego pod prethodnim predsednikom Rusije. Veoma gnevno je, kao da se vratio hladni rat, reagovao uvodničar „Dejli telegrafa”, lista poznatog po jakim vezama sa Skotland jardom: „Vreme je da se siledžijskoj Rusiji, čija je elita više sklona korupciji nego demokratiji, održi lekcija iz pristojnosti. Britanija je isuviše mala zemlja da to učini sama. Za to je potrebna zajednička akcija zapadnih sila, a dobar početak bi bio pretnja Rusiji da će biti izbačena iz Grupe 8, ako ne promeni svoje neprihvatljivo ponašanje”. Optužujući Ruse za osionost, ne manje osioni uvodničar zahteva da najjači zapadni saveznici iz Evropske unije i NATO-a stanu u ovom britansko-ruskom ratu špijuna na stranu Britanije. On, nema sumnje, ima u vidu i raspoloženje u američkoj predsedničkoj kampanji u kojoj se republikanski kandidat DŽon Mekejn već založio, zajedno sa jednom grupom senatora „jastrebova”, da se Rusija isključi iz Grupe 8. Asocijacija na hladni rat nije ovde slučajna: i sami britanski zvaničnici prave takva poređenja. DŽonatan Evans, novi direktor kontraobaveštajne službe MI5, nedavno je tvrdio da je, kao u vreme hladnog rata, svaki peti Rus, koji radi u ambasadi ili trgovinskoj misiji u Londonu, obaveštajac i da tridesetak njih zaslužuje proterivanje. Iz Vajthola britanskim novinarima stižu pritužbe da je kontraobaveštajcima iz MI5 čak opala budnost u ratu protiv terorizma zbog glavobolje koje imaju u sudarima sa ruskim špijunima. Oni, navodno, kidišu na sve – od poslovnih ljudi preko naučnika do političara - u potrazi za britanskim vojnim i industrijskim tajnama. A kako Rusi vide britanske špijune na svom tlu? Uvodničar „Pravde” tvrdi da su Britanci izgubili kolonije, ali da su „očuvali imperijalni duh koji ih nagoni da stalno utiču na sudbine drugih naroda”. Za njih je „Rusija uvek bila crveni plašt koji ih razdražuje i zastrašuje”. Nikolaj Patrušev, direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), koja je nasledila KGB, tvrdio je prošlog oktobra – u listu „Argumenti i fakti” – da britanski špijuni primenjuju klasične metode vrbovanja ruskih građana, uz pomoć mita i ucena, u nastojanju da prevashodno destabilizuju sistem Rusije i da se, utičući na političku atmosferu, mešaju u ruske unutrašnje poslove. Oni su, u tom pogledu, zadržali stil iz hladnog rata i podređuju se načelu da cilj opravdava sredstva. U samom špijunskom ratu Britanci, po mišljenju ovog ruskog funkcionera, primenjuju dvostruke standarde: od Rusa traže izručenja onih obaveštajaca kojima oni žele da sude, a sami ne žele da izruče lica koja Rusi krivično gone. Takvi su, recimo, kriminogeni oligarsi poput Borisa Berezovskog ili vođe čečenskih buntovnika i separatista. Od Kima Filbija do današnjih dana britansko-ruski rat špijuna bio je uvek surov, bez romantike iz Flemingovih romana o DŽejmsu Bondu, i uvek prožet strahom. Britanci sad strepe od ojačane Rusije, a Rusi od zagrižene Britanije. Ipak, nije sve kao u hladnom ratu. Tada se dešavalo (1971) da se sa obe strane protera i po 105 špijuna, a sad samo po četvoro.