Ne očekujem da Srbija prizna Kosovo

Jedan od češćih evropskih gostiju u ovdašnjim institucijama, doktor Ursula Plasnik, neprekidno ponavlja poziv i dobrodošlicu Srbiji da se pridruži “familiji evropskih naroda”. Istovremeno, Vlada Austrije je priznala nezavisnost Kosova među prvim državama, a austrijska ministarka spoljnih poslova lično ne propušta priliku da naglasi da će se zalagati za što bržu integraciju Kosova u međunarodne institucije. U razgovoru za NIN, Plasnikova, međutim, kaže da to ne znači da se od Srbije “u skorijoj budućnosti” očekuje da prizna Kosovo. Ali, da li je to uslov da bi Srbija postala članica Evropske unije? - Ne očekujemo da Srbija prizna Kosovo u skorijoj budućnosti. Istovremeno, treba da bude jasno da država koja smatra da je evropska integracija jedan od njenih ključnih prioriteta, ne može sebi priuštiti da ima stav koji je u suštinskoj suprotnosti sa politikom EU. Evropska unija je uvek podvlačila da postoje crvene linije u srpskom odnosu sa Kosovom. Mi, na primer, ne možemo da prihvatimo srpsku podršku paralelnim strukturama na Kosovu. Zalagaćete se za što brži ulazak Kosova u međunarodne institucije, ali kada će se to desiti ako ni sve članice EU nisu priznale nezavisnost Kosova? - Austrijski stav o Kosovu je dobro poznat. Austrijska odluka da prizna nezavisnost Kosova je bila vođena ciljem o dugoročnoj stabilizaciji regiona. Ali, mi takođe prepoznajemo da Srbija ima drugačiji stav. Zbog toga moramo da se složimo da se ne slažemo po tom pitanju, jer ne želimo da kočimo druge oblasti u kojima tesno sarađujemo – od evropskog puta Srbije do ekonomije. Trebalo bi da pratimo pragmatičan pristup. Po našem mišljenju, važno je da Kosovo može da učestvuje u regionalnoj saradnji i mehanizmima integracije. Izolovati Kosovo od regionalnog razvoja naudilo bi kosovskim Srbima možda više nego ostalim stanovnicima Kosova. Stvaranje novih linija podele predstavljalo bi suprotnost samoj suštini nove Evrope. Šta Srbiji nedostaje da bi postala kandidat za članstvo u EU? - Naše je čvrsto uverenje da ujedinjenje Evrope bez Srbije neće biti kompletno. Srbija je deo Evrope i uverena sam da će Srbija pronaći zasluženo mesto u okviru familije evropskih nacija – nadam se da će se to desiti pre nego kasnije. Naravno, ovo se neće desiti preko noći, a neophodni put reformi je zahtevan i može se ponekad učiniti dugačkim i punim prepreka, ali je vredan tog napora! Austrija će nastaviti da pomaže Srbiji na njenom evropskom putu, politički i kroz veoma konkretne akcije kao što je projekat bratimljenja. Vrata su otvorena – ali Srbija mora biti spremna da pređe ovaj put. Mi možemo da podržavamo Srbiju, ali ne možemo da pređemo put umesto vas. Lideri u Srbiji, bez obzira na probleme u Evropskoj uniji, nastavljaju da najavljuju poziv za članstva do kraja godine. Da li je to realno s obzirom na irski problem Lisabonskog sporazuma? - Ovde nije slučaj određivanje datuma unapred. Srbija ima potencijal da brzo napreduje. Ona mora da uradi domaći zadatak, a to je da radi na evropskim standardima. Srećna sam što je nova vlada evropski put označila kao prioritet. Sada je sve u implementaciji te posvećenosti i neophodnih evropskih standarda. Mi ćemo podržati Srbiju na tom putu na sve moguće načine – i kao Austrijanci i kao Evropljani. Da li očekujete da će u novom sastavu Vlada Srbije ubrzati put Srbije ka Evropskoj uniji? - Svakako je pozitivno imati vladu koja se u potpunosti predaje evropskom putu. Srbija je izgubila mnogo godina, suviše mnogo! Ne želimo da Srbija više gubi vreme. Važno je da Srbija odlučno krene. Ono što očekujemo od novoformirane vlade je energičnost. Wena dela se broje, a ne reči. Brzina pristupanja najviše zavisi od aktivnosti srpske vlade. Kako smatrate da će se učešće Socijalističke partije Srbije u vladi odraziti na saradnju sa Haškim tribunalom? Taj uslov se pred Srbiju ponekad postavlja kao glavni za integracije, a ponekad ne? - Očekujemo da Srbija ispunjava svoje međunarodne obaveze. Savet Evrope je bio jasan u tome da će proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Evropske unije početi samo onda ako Srbija uspostavi punu saradnju sa Međunarodnim sudom pravde. Ne postoji zaobilaznica za ovu obavezu. Jedino jasne političke aktivnosti koje se pretvaraju u konkretne akcije će ovo omogućiti. Hapšenje Radovana Karadžića je za Srbiju bio ogroman korak napred na njenom evropskom putu. Mislite da “prijatelji na Balkanu” ne smeju biti žrtve problema u EU. Koji su mehanizmi da se proces pridruživanja ne zamrzne posle irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma? - Više puta sam jasno rekla da naši prijatelji na Balkanu ne smeju da budu žrtve irskog referenduma. Izjave po kojima ne može da bude daljeg uvećanja bez Lisabonskog ugovora, jednostavno nisu istinite u toj generalizujućoj formi. Ovde je u pitanju kredibilitet Evropske unije. Moramo nastaviti oprezno i korak po korak, u skladu sa odlukama koje su do sada donete. Zaključci koji su doneti u Savetu Evrope, 20. juna, reafirmišu činjenicu da Evropska unija ima neograničenu posvećenost evropskoj perspektivi baš svake balkanske države. Kredibilna i opipljiva evropska perspektiva jeste i ostaje ključni motiv za reformisanje na Balkanu. Želimo da stvorimo područje mira, stabilnosti i prosperiteta koje obuhvata čitav naš kontinent. Evropski put reformi na Balkanu stoga ne sme biti usporen. Šta tačno znači kada kažete da ohrabrujete evropski put Srbije? - Srpsko približavanje Evropskoj uniji neće samo približiti međusobno države već na prvom mestu i pre svega ljude. Zbog toga sam bila uporna za olakšavanje viznog režima i za konkretan put koji definiše korake koje treba preduzeti da bi se ostvarila puna liberalizacija viza. Ove inicijative na nivou EU upotpunili smo programom pokretljivosti za srpsku omladinu. Naš cilj je da savladamo osećaj izolacije – naročito za mlade ljude – i da učinimo evropsku perspektivu konkretnom i opipljivom za sve Srbe, jer smo svesni da se u Srbiji i regionu najviše želi sloboda kretanja. Na kome je najveća odgovornost što 250.000 Srba u Austriju još uvek nisu ustavna manjina? - Kao i druge evropske zemlje, Austrija razlikuje autohtone nacionalne manjine i imigrantske zajednice. Austrija veoma vrednuje doprinos srpskih imigranata koji žive u našem društvu, ekonomiji i kulturnom životu. Oni su deo našeg društva, doprinose njegovoj raznolikosti i raznobojnosti i služe kao most između Austrije i Srbije. Austrijske vlasti imaju dobru saradnju sa Srbima koji žive u Austriji. Srpska deca imaju mogućnost da prate nastavu na maternjem jeziku u državnim školama uz glavni nastavni program na nemačkom jeziku. Srpsko-grčka pravoslavna zajednica “Sv. Sava” je jedna od religioznih zajednica koje su priznate od austrijske države po zakonu. Deca pravoslavnih Srba imaju pravo da uče veronauku u državnim školama koja se finansira iz javnih prihoda. Sve ove mere pomažu u očuvanju srpskog identiteta koliko i podstrekuju integraciju imigranata u zajednicu kao celinu. Čest ste pokrovitelj studentskih fondova u Srbiji. Kakva je vaša uloga u tome? - Omladina je motorna snaga srpskog puta ka Evropskoj uniji. Oni ubrzavaju proces ekonomske i socijalne transformacije. Tehničko znanje i pokretljivost su ključni elementi Evropske unije i u oba područja Srbija se još uvek susreće sa preprekama koje mi želimo da pomognemo da se prevaziđu preko naših programa razmene i pokretljivosti. Naša inicijativa “Iskusiti Evropu”, koju smo zajednički organizovali sa Fondom “Zoran Đinđić” – nudi mogućnost tromesečne prakse u austrijskim firmama i institutima za pedeset univerzitetskih diplomaca. Projekat “Putujemo u Evropu”, u kojem sarađujemo sa Evropskim pokretom u Srbiji, omogućava da 200 studenata iz Srbije doživi Evropu iz prve ruke obezbeđujući im besplatne “interrail” karte i vize.