Svemu uprkos

U trenutku kada smo ovaj razgovor privodile kraju (utorak 22. jul 16.45), direktorki Belef centra Mileni Stojićević su javili da u 17 sati na Trgu Republike počinje miting podrške dan ranije uhapšenom haškom optuženiku Radovanu Karadžiću. Tog momenta, Milena zove saradnike u Belef centru i traži da idu na Trg Republike i izmeštaju skulpture koje su tu postavljene u okviru ovogodišnjeg Belefa. Uveče ćemo na vestima čuti da je u obračunu policijskih snaga i demonstranata nekoliko jednih i drugih završilo u Urgentnom centru, a brojne skulpture su polomljene. Tako je Radovan Karadžić oštetio i ovogodišnji Belef. Jer, reč je o postavci više od 125 autora koji su napravili više od 1.200 figura od terakote nastalih u umetničkoj koloniji Tera. Ovaj projekat Belefa i kolonije Tera predstavljao je proteklih dana pravu atrakciju u ulici Kneza Mihaila i na Trgu Republike gde su skulpture bile izložene. Na pitanje kako je izgledalo spasavanje postavke Terratorija, naša sagovornica nam sutradan objašnjava: - Bila sam na Trgu desetak minuta pre početka mitinga. Demonstranti su se okupljali i na verbalne intervencije pripadnika MUP-a odgovarali: Pa, mi smo došli na izložbu Belefa. Zvučalo je veličanstveno, ali, kamo sreće da je tako bilo. Za petnaestak minuta okupili su se belefovci, bilo nas je desetak. Insistirala sam da po svaku cenu spasemo naše skulpture. Kao i u svakoj borbi, morali smo brzo da napravimo procenu namera demonstranata s jedne, i rešenosti i snage pripadnika MUP-a da im se odupru, s druge strane. U prvim napadima demonstranata stradalo je oko 20 odsto skulptura. Pod velikim pritiskom policije demonstranti su se povukli u Knez Mihailovu ulicu, a onda smo Dorjan Kolundžija, umetnički direktor, Saša Nenadović producent, Mile Radulović, tehnički direktor, sa najbližim saradnicima sklonili u pozorište Boško Buha sve neoštećene skulpture sa Trga. Potom smo ih sklanjali iz Knez Mihailove u Galeriju Kulturnog centra Beograda. Radili smo tiho, brzo, znali smo da sudbina skulptura zavisi od naše ažurnosti...Uspeli smo! Povodom podnošenja krivične prijave protiv organizatora okupljanja za uništavanje umetničkog blaga, doneću odluku sa upravnim organima Belef centra. Umesto bilo kakvog ličnog komentara, nudim vam jedno od pisama koje je jutros stiglo na našu adresu: - Dragi ljudi koji pokušavate ovde da uradite nešto lepo. Zovem se Sofija Popović i živim u Beogradu. Večeras sam na televiziji videla kako pripadnici Obraza razbijaju skulpture postavljene na Trgu Republike i morala sam da se obratim nekome, ko, nadam se, ima moć da barem nešto uradi. Tačnije, nisam više mogla da izdržim. Jedna sam od onih koji su se toliko obradovali što u našem gradu imamo prilike da uživamo u nečem divnom i jedna od onih koji su se bojali da će neko razlupati tu krhku izložbu, što se i desilo. Molim vas da uputite apel svim institucijama kulture u ovoj državi (i onima koje su privatne) da svi radnici zaposleni u sektoru kulture i umetnici, članovi raznih udruženja, potpišu zahtev koji bi bio upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde, predsedniku Republike Srbije i predsedniku Vlade Srbije (ili onome ko je nadležan za tako nešto), da se Obraz i njoj srodne organizacije zakonom zabrane. Qudi koji se bave umetnošću ne bi trebalo više da ćute. Postalo je nepodnošljivo... S poštovanjem i veliki pozdrav, Sofija.” Vratimo se ovogodišnjim Beogradskim letnjim svečanostima koje su počele 14. jula, i traju do 3. avgusta, a koštaće 36 miliona dinara. Gradski sekretarijat za kulturu daje 28 miliona, a Ministarstvo za kulturu Srbije participira sa pet miliona. Međutim, kako napominje gospođa Stojićević, “ove godine, za razliku od prethodne, nismo imali sreće sa donatorima. Po svemu sudeći, Beogradski letnji festival, kad je budžet u pitanju, kolateralna je šteta političke situacije u zemlji i Beogradu (izbori, dugi koalicioni pregovori...).” Sav teret organizacije i ove godine nosi Belef centar koji to radi poslednjih pet godina. A briga o Belefu poslednjih šest godina kao čelnom čoveku ove institucije pripala je Mileni Stojićević. Kao vrhunski producent, ova energična žena je i ove godine koordinirala timom ljudi, gde su najveći deo kreativnog posla uradili umetnički direktor i selektor vizuelnog programa Dorjan Kolundžija, selektor pozorišnog programa Žanko Tomić i selektor muzičkog programa Željko Kerleta. Na pitanje, šta je po njenom mišljenju glavna karakteristika ovogodišnjeg Belefa, Milena Stojićević za NIN odgovara: “Reč je, pre svega, o stilskoj saglasnosti sva tri programa, muzičkog, vizuelnog i pozorišnog. Verovatno je to rezultat i činjenice da je umetnički direktor Dorjan Kolundžija imao jasnu ideju na koji način program treba žanrovski i konceptualno opredeliti. Sam je izabrao selektore muzičkog i pozorišnog programa, i oni su se očigledno dobro razumeli. Ta jedinstvenost njihovog rada i saglasje oko generalnog koncepta, čine Belef u odnosu na publiku, na javnost, kompaktnim, a ne trodelnim festivalom.” Milena Stojićević nas podseća da je Belef najvećim delom festival sopstvenih produkcija, uz gostovanje muzičkih zvezda ili trupa koje dolaze uglavnom iz Velike Britanije i SAD, mada je među njima i jedna grupa iz Japana. Ove godine Belef ima 18 sopstvenih produkcija i mnoge od njih su gledaoci već videli. Reč je o većim ili manjim projektima iz sve tri oblasti stvaralaštva koje su zastupljene na ovom festivalu. Muzički deo ove smotre očigledno je pogodio ukus i zanimanje Beograđana, jer od otvaranja Belefa, nadalje, gostovanja umetnika beleže rekordnu posetu. Otvaranje je pripalo triju Janka Nilovića, pijaniste i kompozitora, poreklom Crnogorca koji živi i radi u Parizu, koji je posebno pohvalio “organizaciju Belefa koji nam je omogućio da se dobro osećamo i da damo sve od sebe”. Za svoju muziku Nilović kaže da je kombinacija klasike, roka i muzike sa prostora Balkana. Nilović je, inače, svirao sa poznatim svetskim muzičarima, među kojima su Tito Puente, ali i džez trubač Dušan Gojković i vibrafonista Boško Petrović. Koncert Kezaje DŽonsa, jednog od najvećih afro bit izvođača današnjice, po mnogim naslednika DŽimija Hendriksa, bez sumnje je sam vrh Belefa. Jedno veoma zanimljivo gostovanje Narodnog teatra Vojdan Černodrinski iz Prilepa pobudilo je posebnu pažnju javnosti, tako da Jovan Ćirilov i glumica Radmila Živković nisu krili iskreno oduševljenje načinom na koji je Martin Kočovski interpretirao komad Bubnjevi u noći Bertolta Brehta. U ovoj predstavi je specifičnim pozorišnim jezikom ponuđena jedna pozitivna eklektika žanrova, savršeno koordinirana glumačka igra i osobena simbolika. Radnja se odigrava neposredno posle Prvog svetskog rata, a predstava se bavi opštim značenjem individualne slobode na Balkanu i u Evropi. Za projekat Odil Dibok Kamenje i snovi, izveden na Kalemegdanu, uz učešće stotinu igrača, amatera, zaslužni su Belef centar, Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, Opština Novi Beograd, Francuski kulturni centar u Beogradu i Stanica–servis za savremeni ples. Zajednički rad 20 profesionalnih igrača udruženih sa Stanicom (radili su od novembra 2007. do avgusta 2008) odvijao se pod koordinacijom Dalije Aćin i Nele Antonović i pod koreografskim uputstvom Odil Dipok, direktorke novog Nacionalnog koreografskog centra u Belfortu, u oblasti Franche-compte, koja je ovaj projekat najpre izvela u Francuskoj: Premijera komada Tvrđava Evropa Igora Marojevića, odigrana je u Barseloni 2004. godina pod nazivom Nomadi, a u Beogradu je izvedena na Belefu u jednom potpuno novom prostoru, u prolazu između Balkanske ulice i Terazija. Sam autor o tome govori: Još jedna premijera na Belefu i koprodukciji sa Zvezdara teatrom (nedelja, 27. jul, pozorište Boško Buha) sa zanimanjem se očekuje. Reč je o komadu Mihaila Bulgakova Majstor i Margarita u dramatizaciji Milene Depolo i režiji Boška Đorđevića. Igraju Goran Šušljik, Branislav Trifunović, Milena Predić, Miloš Vlalukin, Nikola Vujovič, Katarina Marković, Marija Milenković, Milena Nikolić, Ana Marković, Đorđe Marković, Vladan Milić i Zoran Ćosić.