Rehabilitacija ili kohabitacija?

Postavljajući „mali set teških pitanja“ povodom najavljenog dokumenta Demokratske stranke i SPS-a o nacionalnom iliti građanskom pomirenju Srba, glavni urednik NIN-a je zapravo načeo temu koja je sve vreme čamila ispod crvenog državnog tepiha. Ona glasi: da li je u Srbiji uopšte moguće ostvariti proces rehabilitacije žrtava ukupnih političkih procesa poslednjih desetleća ili ćemo biti srećni ukoliko, makar i parcijalno, bude omogućena kohabitacija ideoloških protivnika. Ipak, ne bih se mogao složiti sa indirektno naznačenom podelom na male i velike aktere, koji čekaju na valjano i, recimo, objektivno prevrednovanje u procesu rehabilitacije koji će neminovno biti otvoren dokumentom o „nacionalnom pomirenju“. Ako se proces rehabilitacije svede samo na simbole političkog uticaja u jednom periodu, biće to nova trobojka od šarene laže. Pod rehabilitacijom će se opet podrazumevati partijski kišobran za lojaliste i snishodljivce koji nas bez prestanka korumpiraju svojim partijskim pragmatizmom. Ovaj je ministar danas dobar za sport, sutra za poljoprivredu (i to je sport!) a u sledećem mandatu za ministra vojnog, što da ne, kad mu lepo stoji zelena vetrovka. To, razume se, ne može da se označi drugim rečima nego partijskim fašizmom. I sad je, vele, kucnuo čas da se to izmeni. Da se rehabilituje, što po Vujakliji znači „vratiti izgubljena prava, vratiti u ranije stanje; vratiti dobar glas, čast, ugled“. To zvuči kolosalno. Ako me pamćenje ne vara, SPS je 2000. godine tvrdio da je oko 35.000 ljudi ostalo naprečac bez posla samo zbog pripadnosti ideologiji koja je 5. oktobra zbačena. Složićemo se da je u toj sviti svakako bilo i podosta sposobnih i inteligentnih ljudi. Moglo bi se, takođe, pomisliti da ćemo lako sa onima koji su imali i do danas, kako-tako, sačuvali dobar glas, čast i ugled. Šta ćemo, međutim, sa onima kojima je taj revanšistički lom doneo smrt, bolest, gubitak samopoštovanja, razvod braka itd? To im je nemoguće rehabilitovati. Ipak, ako je za utehu, postoji ona narodna, poznata među moravskim parničarima u beskonačnim sporovima u kojima je nemoguće dodeliti pravednu presudu: „pobediće onaj ko preživi“. Milan Todorov, Petrovaradin