Praznik davanja otisaka prstiju

Pre godinu dana, nakon nesreće u romskom kampu nadomak Livorna kada je život izgubilo četvoro dece, stanica SkyTg24 je sprovela anketu: „Zahuktava se polemika oko romskih kampova. Da li smatrate da Rome treba izolovati ili integrisati u naše društvo?” Rezultat: 79 odsto je „za” izolaciju, a 21 odsto smatra da je pravo rešenje integracija. Godinu dana nakon ankete, 13. maja O Vurdon, internet-stranica za promociju romske kulture koju uređuje Serđo Franceze, profesor sociologije iz Lećea, objavljuje anketu torinskog lista „La Stampa” (čitaoci su visoko kotirani po pitanju obrazovanja i načitanosti). Pitanje je: “Da li se slažete s odlukom gradskog veća Torina da u cilju integracije Roma koji legalno borave u Italiji, vlasnicima nekretnina koji sastave ugovor o zakupu ili prodaji s Romima budu ponuđene poreske olakšice, kao što je to već slučaj sa nekim grupama stanovništva?” Torinski je gradski odbor dao civilizovan predlog, dok se anketirani nisu proslavili: samo 15 odsto je podržalo predlog, a 85 odsto je protiv. Cela Italija, ali i Evropa, trenutno raspravljaju o predlogu italijanskog ministra unutrašnjih poslova da se svi Romi u kampovima oko italijanskih gradova, uključujući i decu ispod 14 godina, podvrgnu davanju digitalnih otisaka prstiju. Gradonačelnici Milana i Rima, Leticija Morati i Đani Alemano, ovaj predlog smatraju formom zaštite. (Inicijativa je deo bezbednosnog paketa od tridesetak tačaka koji uključuje i zaštitu životne sredine, prevenciju finansijskih malverzacija, reformu centara za privremeni smeštaj ilegalnih imigranata, kriminalizaciju ilegalnog boravka u zemlji itd, prim. prev.) Morati misli da bi se tako policiji olakšao posao, mada tekst predloga „nije u celini pročitala”. Alemano smatra da „cilj uzimanja otisaka maloletnim Romima nije pravljenje njihovih dosijea u policiji već njihova zaštita, budući da su često žrtve iskorišćavanja i razmene, kada ih roditelji prebacuju iz jedne porodice u drugu kako bi izbegli oduzimanje starateljstva”. Predlogu se suprotstavio Centar za zaštitu privatnosti nazivajući ga „oblikom diskriminacije koja ugrožava ljudsko dostojanstvo i krši ljudska prava, naročito kada su deca u pitanju”. Centar traži i da se izjasne prefekti Milana, Rima i Napulja, u kojima je broj Roma najveći. I predsednik italijanske kancelarije Unicefa Vinćenco Spadafora se oštro usprotivio tvrdeći „da bi Maroni za garantovanje jednakih prava svoj deci otiske trebalo da uzme i italijanskoj deci... Romska se deca ne razlikuju od ostale, mnoga od njih imaju i italijansko državljanstvo.” U Unicefu misle da je oko toga podignuto previše prašine: „Institucije, javno mnjenje i mediji mesecima pomno prate sva dešavanja vezana za romske zajednice u Italiji... Nadamo se da će italijanska vlada uspešno rešiti pitanja vezana za bezbednost ne ugrožavajući prava dece, a naročito ono na zaštitu od diskriminacije, predviđeno Konvencijom UN o pravima deteta, koju je Italija ratifikovala 1991.” Za paket je i šef kabineta ministra za rodnu ravnopravnost Simoneta Matone, bivši sudija za maloletnike: „Ideološke predrasude često kompromituju zaštitu maloletnika. Uzimanje otisaka je ustaljena praksa u sudovima za maloletnike – a oni su već puni dosijea sa otiscima maloletnih Roma.” Marija Stela DŽelmini, ministarka prosvete, veruje da će Maronijev predlog doprineti da više romske dece redovno pohađa nastavu: „Broj Roma u Italiji se povećava svake godine dok, gle čuda, broj upisa u osnovnu školu ostaje isti. Zbog čega? Ne želim da se izjašnjavam o predlogu, ali ako će on doprineti upisu dece u škole, onda protiv otisaka nemam ništa.” Nedeljnik Katoličke crkve Famiglia cristiana (Hrišćanska porodica) smatra predlog nemoralnim. „Katolici iz nove Berluskonijeve vlade nisu se dokazali kao hrišćani. NJima ljudsko dostojanstvo ne znači ništa. Baš se niko nije usprotivio Maronijevom nemoralnom predlogu... Ne iznenađuje nas nereagovanje aktuelne predsednice Komisije za brigu o deci Alesandre Musolini, jer njena porodica ima dugu tradiciju pravljenja etničkih i rasnih dosijea, što je postalo i zvanična politika italijanske vlade. Šta misli Berluskoni: da li bi dozvolio policiji da uzme otiske njegovim unucima?” Alesandra Musolini je odgovorila kritikom. „Članak stvara konfuziju jer kritikuje pokušaj vlade da zaštiti decu koja do sada nisu imala ni ime ni lice, i bila su laka meta za zloupotrebu. Oni koji kritikuju moju funkciju i moju porodicu dokazuju netolerantnost. Članak nedeljnika Famiglia cristiana sve je samo ne hrišćanski. Jednostavno su zlonamerni.” Maroni je indirektno odgovorio nedeljniku na kraju posete francuskom ministru unutrašnjih poslova u Parizu: „Vest o hapšenju osmoro Roma državljana Hrvatske koji su zloupotrebljavali svoju decu šaljući ih da kradu po kućama, potvrđuje ispravnost inicijative da izvršimo popis svih, i odraslih i dece, u kampovima. To je neizbežno. Naš je glavni cilj zaštita dece, a nedavni događaji savršeno potvrđuju da je ovo jedini način.” Zvaničnici EU ne gledaju blagonaklono na Maronijevu inicijativu. Evropski parlament je 7. jula izglasao amandman na tekst rezolucije (336 „za”, 220 „protiv” i 77 uzdržanih) kojom poziva italijanske vlasti da se „uzdrže od uzimanja digitalnih otisaka prstiju Romima... budući da je reč o jasnom obliku diskriminacije na osnovu rasne i etničke pripadnosti”. Žak Baro, evropski komesar za pravdu, bezbednost i slobodu, izjavio je da romsko pitanje zahteva adekvatno rešenje, ali da se Romi ne smeju stigmatizovati. „Rešenje mora biti transparentno i u skladu sa zakonima. Komisija poziva zemlje članice da ukinu diskriminatorne zakone i učine sve da Romi budu bolje integrisani u društvo. EU je izdvojila fondove za finansiranje mera.” Evropski parlament je izrazio zabrinutost stavom italijanskih zvaničnika – u odlukama brojnih lokalnih organa i vladinih ukaza – da je prisustvo romskih kampova oko italijanskih gradova alarmantan fenomen koji ugrožava javni red i bezbednost, te kao takav može opravdati uvođenje vanrednog stanja i do 12 meseci. Italijanska vlada krivi levičare, optužujući ih da odluke donose na osnovu predrasuda. Andrea Ronki, ministar za odnose s EU, oštro je kritikovao odluku parlamenta jer se radi o „najcrnjoj stranici evropskih institucija.” Maroni neće odustati od inicijative, pošto je „u romskim kampovima u kojima su već uzimani otisci vladala gotovo praznična atmosfera, jer su Romi svesni da će konačno moći da uživaju sva građanska prava”, kao i da „evropske institucije treba dobro da prouče ovu inicijativu i njene prednosti i prihvate je i same kao primer ‘dobre prakse’ za rešavanje romskog problema”. Corriere della sera Priredila i prevela sa italijanskog MILANA BABIĆ