Sarađivaćemo i sa Tačijevom vladom

Kad je Demokratska stranka pre samo nešto više od godinu dana predložila Olivera Dulića za predsednika Narodne skupštine, mnogi su u Srbiji pitali “ko je to?”. Nedavno je Dulić izabran za predsednika vladine Kadrovske komisije. Onog tela koje će odlučivati o tome ko je mnogo ko. Svako ko je bar toliko mudar da ne zanemaruje još živući uticaj našeg zajedničkog komunističkog nasleđa, zna koliko je to političarima važna, a novinarima zanimljiva funkcija. Naročito u vremenima velikih, a neprirodnih koalicija. Mada ne krije žal za željenom evropskom funkcijom u vladi, Dulić je za taj gubitak dobio vrlo vrednu nadoknadu. Kao ministru za zaštitu životne sredine nadležnost mu je proširena i na brigu o prostornom planiranju, uslovima za izgradnju objekata i nadasve o građevinskom zemljištu. Ustav propisuje njegovu reprivatizaciju, ali dok se to ne desi, nema stranke u ovoj zemlji koja ne bi volela da dobije na brigu bar delić građevinskog zemljišta na bilo kom nivou vlasti. Iako je uverenje da je oko toga koncentrisana najveća korupcija bezobrazno rašireno. “Pitanje reprivatizacije rešavaće se krajem ove ili početkom sledeće godine”, kaže za NIN Dulić, koji je i član Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Na konferenciji za štampu posle prošlonedeljne sednice vlade izjavili ste da će posle odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti procesa priznavanja nezavisnosti Kosova, Srbija moći da ulazi u različite načine komuniciranja sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, pa čak i sa Prištinom. Da li biste mogli malo podrobnije da objasnite ovu izjavu? - Nakon odluke Generalne skupštine da se traži konsultaciono mišljenje Međunarodnog suda pravde i nakon otpočinjanja procesa pred Međunarodnim sudom pravde, za nas pitanje nelegalnog priznanja Kosova i Metohije postaje jedan pravno-tehnički problem o kome će Međunarodni sud pravde dati svoj stav. To otvara mogućnost da Srbija vrati ambasadore i u ove druge države u koje ambasadori u ovom trenutku nisu vraćeni. I otvara mogućnost da, s obzirom na to da je sad pred Međunarodnim sudom pravde pitanje koje je apriori pravno, mi otpočnemo ozbiljnu komunikaciju sa Prištinom oko stvari koje se tiču realnog života, dakle problema koji u ovom trenutku postoje: u infrastrukturi, energetici, zdravstvu, školstvu. Kad kažete Priština, na koga mislite? - Mislim, naravno, na ljude koji su u ovom trenutku pod UNMIK-om i koji su u ovom trenutku faktički deo tog jednog sistema koji predstavlja neku vlast tamo. I tada, kad to postane pravno-tehnički problem, mi samo tretiramo pitanje priznanja nezavisnosti Kosovo. Mi i dalje ne negiramo da postoji Rezolucije 1244 koja definiše ko su organi vlasti u Prištini i na koji način oni funkcionišu. Kad kažete “pod UNMIK-om”, mislite li na vladu Kosova ili ne? - Kad kažem pod UNMIK-om mislim na sve one ljude koji u ovom trenutku imaju realnu moć i mogućnost da rešavaju probleme na terenu. Tu naravno mislim i na ljude koji danas predstavljaju Prištinu u različitim strukturama. Mislite li tu i na vladu Hašima Tačija? - Da. Mislim na sve one ljude koji su izabrani na nekim izborima. Jer, ti su izbori organizovani pod okriljem UNMIK-a. U kom roku mislite da bi Vlada Srbije mogla da stupi u komunikaciju sa tim organima koji su, kako vi kažete, pod UNMIK-om, a u cilju rešavanja tih životnih problema? - Trebalo je da se ti problemi rešavaju mnogo ranije. Moram da kažem da problem nije postojao sa naše strane. Mi sve vreme pozivamo Prištinu na dijalog koji bi rešavao praktične probleme i koji bi svakako dao odgovor i na pitanje konačnog statusa Kosova. Ovim statusom, jasno, nismo zadovoljni. Mislim da je jako puno problema. Ti problemi dovode do toga da ljudi danas u pokrajini Kosovo žive mnogo teže nego što bi živeli da ti problemi ne postoje. To čini taj deo naše teritorije prilično nekonkurentnim za strane investicije i gomila sve one probleme koji danas postoje, a tiču se pre svega ekonomskih i socijalnih problema sa kojima se stanovništvo suočava. Qudi na Kosovu mnogo su manje vezani za statusno pitanje, a mnogo više za rešavanje konkretnih životnih stvari. I zbog toga je normalno i krajnje evropski da vi pokušavate sa drugom stranom da sednete i nađete rešenje. Dakle, ne treba da smatramo nemogućim da se u dogledno vreme ministar energetike Srbije, na primer, sastane sa ministrom energetike Kosova da reše postojeće energetske probleme? - Važno je reći da, sa druge strane, ministar energetike Srbije mora da ima sagovornika koji može konkretno da preuzme određene obaveze i reši problem. Sve dok ti ljudi sedaju sa nama pod okriljem UNMIK- a vrata za razgovore su otvorena. Dakle, za nas je Rezolucija 1244 važeća. Po vašem mišljenju, da li briselska administracija Evropske unije de fakto tretira Kosovo kao nezavisnu državu? - Lično sam bio prisutan na nekoliko skupova gde je Kosovo tretirano kao Kosovo crtica UNMIK i gde se na naše insistiranje čak i u dokumentima, čak i u spominjanjima isticalo da postoji i UNMIK. To naravno nije bilo samo naše insistiranje, to je bilo insistiranje i članova tih institucija iz država koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Pre svega Evropska unija nije ta koja uopšte želi da otvara temu nadležnosti u pitanju nezavisnosti ili bilo kom drugom statusnom pitanju. Mislim da se Brisel de jure ponaša na takav način. De fakto postoje određeni političari u EU koji bi želeli da se taj problem reši onako kako je krenulo da se rešava, a to je da se prizna fakticitet da je Kosovo nezavisno i da se postupa u skladu sa tim. Ali i oni su svesni da je to problem koji Srbija ne može da prihvati kao rešenje i ne samo Srbija nego čak i neke članice Evropske unije. Tako da mislim da je u ovom trenutku to mnogo više pitanje ličnog odnosa pojedinih političara. Briselska administracija nema nadležnosti niti ima instrukcije da Kosovo tretira kao nezavisnu državu. Ali da ponovim, pitala sam ga da li ga de fakto, dakle, stvarno, kao nezavisno tretira? - Dakle, ja sam rekao da postoje određeni političari koji bi hteli da pomognu u promociji nezavisnog Kosova, ali to nije stav administracije. Gospodin Havijer Solana je neki dan jednim našim novinama dao intervju (Glas javnosti), pa je na pitanje: da li je priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova preduslov za članstvo Srbije u EU, odgovorio: “Mi shvatamo koliko su nedavni događaji na Kosovu teški za srpski narod. Stoga nije trenutak da sad odgovorim na to pitanje.” Kako vi tumačite ovaj odgovor? - Ja tumačim da će se do trenutka za odgovor na to pitanje doći do jednog drugačijeg rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Mi želimo zajednički da pokrenemo proces pomirenja između Srba i Albanaca jer je to faktički poslednji etnički konflikt koji traje na evropskom tlu, a da bi se do toga došlo potrebno je naći fer rešenje. Siguran sam da mnogi ljudi i u Evropskoj uniji, bez obzira na to što su možda bili deo procesa priznavanja nezavisnosti Kosova, shvataju da je to veoma traumatično i bolno pitanje za Srbiju, pa čak i pitanje koje bi moglo da dovede pod znak pitanja i sam krajnji čin procesa evropskih integracija. Nadam se da ćemo mi jednog dana u EU ući zajedno sa Kosovom i da ćemo većinu problema, uključujući i ovaj proces pomirenja, rešavati u Evropskoj uniji. Tako ste razumeli ovaj odgovor Havijera Solane? - Da. Na jednoj od prvih sednica nove vlade izabrani ste za predsednika Kadrovske komisije. Sam naziv još iz komunističkih vremena ne asocira ni na šta dobro. Pa šta je u stvari vaš posao? - Na Kadrovskoj komisiji se vrše sve rasprave oko kadrovskih rešenja da bi na vladi svi ti predlozi formalno prolazili bez rasprave. To je jedan posao koji zahteva mnogo energije. Mi se trudimo da svi ljudi koji se imenuju na vladi zaista odgovaraju, i po stručnosti i po svojim moralnim i drugim kvalitetima, opisu osoba koje mogu da budu imenovane na Vladi Republike Srbije. Da li su stranke sadašnje vladine koalicije postigle prećutni sporazum da se jedna drugoj ne mešaju u kadrovska rešenja, kako je to nedavno bio slučaj. Odnosno, odlučuje li vaša komisija jednoglasno? - Komisija odlučuje jednoglasno. Dosad nije bilo preglasavanja. I mi ne želimo da se to desi. Ova vlada je formirana i na principu da više ne bude feudalne podele ministarstava, pa će u različitim ministarstvima sedeti ljudi iz različitih političkih organizacija. Svoje saradnike predlagaće ministri, a ukoliko ministar nekoga ne želi da ima za saradnika, jer smatra da sa njime ne može sarađivati, ima pravo da traži da se taj čovek zameni. Dosad smo uspevali da dođemo do dobrih dogovora. Apsolutno se prepoznaju dobra volja i namera da ova vlada traje četiri godine i da ne bude formirana na principima preglasavanja. U nadležnost vaše Komisije spadaju i imenovanja generalnih direktora javnih preduzeća? - Tako je. U Srbiji dosad nije bilo ni političke stranke ni ličnosti koja je javno istupala a da se verbalno nije zalagala da se oni biraju javnim konkursom, a sad vidim da se za to zalaže još jedino Liberalno-demokratska partija? - Za to se svi zalažemo i potrudićemo se da tako bude u budućnosti. Znači, kad sad budete birali direktora EPS-a to će biti obavljeno putem javnog konkursa? - Da. Mislim da ćemo takvim modelom dati odgovor na jedno od najtežih pitanja koja u ovom trenutku imamo, a to je uvođenje partija u taj važan deo državnog sistema koji predstavlja važan stub ekonomske stabilnosti naše zemlje. Smatram da u ovom trenutku postoji volja da se upražnjena mesta direktora javnih preduzeća popunjavaju na takav način, da li će to biti, videćemo. Nadam se da hoće i insistiraćemo na tome da se zaista predlažu najstručniji kadrovi. Ali pri tom ne bih isključio mogućnost da neko dođe na čelo javnog preduzeća ko je član stranke, ali je istovremeno izuzetan stručnjak. Fokus medija treba da bude na tome da li čovek daje rezultate ili ne. Ne treba sad da odemo u drugu krajnost, da se članstvo u stranci predstavi kao mana. Kažete da postoji volja da tako bude, a kako je ispoljena? - Kao što ste rekli, dosad verbalno, a videćemo da li će se pojaviti u praksi. Vidim da se već govori o tome da će sadašnjeg generalnog direktora “Jata” zameniti gospodin Vlajko Senić iz G17 plus, kako znamo da će to biti Senić, ako će biti javni konkurs? - Ne želim da komentarišem novinarska naklapanja. Ono što znam jeste da je vlada donela odluku da “Jat” ide u privatizaciju, ko će biti novi direktor zavisiće verovatno od novog vlasnika. Znači, generalni direktor se neće menjati do privatizacije? - Do privatizacije direktor “Jata” je postojeći direktor. Dosad to nije bila praksa, da li će sada biti: da vaša Kadrovska komisija javnosti ili barem vladi obrazloži zašto je neko, na primer, izabran za direktora EPS-a, a zašto je neko drugi smenjen sa mesta direktora, na primer, “Jata”? Dosad je to bilo ostavljeno novinarskom razotkrivanju pozadine? - Pa hajde, kada se to desi, kad budete pitali, verovatno ćete obrazloženje dobiti. Vi ste poslednjih godinu dana bili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Sa tim iskustvom, da li vam sadašnji početak rada Narodne skupštine izgleda obeshrabrujuće i kako ga tumačite: kao nesposobnost vladajuće većine, kako kaže LDP, ili kao razlog za pitanje da li je ona baš tako čvrsta, kako kaže savetnik ministarke finansija Milojko Arsić? - Ne. Ovde se radi o dve stvari. Prvo, pojedine opozicione stranke pokušavaju da amortizuju neuspeh na izborima opstruišući rad iskorišćavanjem nekih nesavršenosti poslovnika i nadajući se da će zaustavljanjem života u Srbiji destabilizovati vladajuću većinu. To nigde na svetu ne postoji. Ja sam barem bio poznat u parlamentu kao čovek koji je uvek insistirao na dogovoru pozicije i opozicije. Mi smo deset zakona doneli tako što je i opozicija glasala zajedno sa pozicijom. Naravno, ne može da se poredi politička atmosfera tada i sada. Mislim da je sada Slavici Đukić-Dejanović mnogo teže. Ali ja ne vidim da je moguće da ovaj parlament bude motor evropskih integracija ako se ne promeni poslovnik. Drugo, očigledna je potreba nekih ekstremnih grupacija, nažalost podržanih od dela opozicije, da se iz hronične političke destabilizacije izvuku još možda neki politički poeni i da se pokuša sa promenom politike koja je dobila jasnu podršku građana i na predsedničkim i na parlamentarnim i na lokalnim izborima. Taj signal je bio jasno poslat. Neko, pokušavajući da održi političku nestabilnost, pokušava da vrati vreme unazad. To se takođe ne sme dozvoliti. I to nema veze sa snagom vladajuće koalicije. Čak mislim da su poslednji agresivni nastupi, nekorektne optužbe, pa čak i pretnje, mnogo više učvrstili vladajuću koaliciju u nameri da u Srbiju uvede red i u nameri da Srbija postane jedna mirna, stabilna zemlja. To će, po meni, dovesti do toga da ćemo mi na kraju morati da sednemo za sto sa opozicijom i da se dogovorimo oko strateških prioriteta ove zemlje i generalnog pravca kojim ova zemlja ide i najzad postignemo politički konsenzus o najvažnijim pitanjima. Građani su jasno rekli da žele da idu u Evropsku uniju, pa hajde da ne menjamo taj ključni pravac u kom zemlja ide... Ne čini li vam se da su građani podeljeni? - Meni se čini da su građani vrlo jasno mnogo puta demonstrirali svoju nameru, u većini, da se ide ka Evropskoj uniji. Nažalost, jesu podeljeni, ali to nije problem samo vladajuće većine nego je problem i opozicije. Menjaćete skupštinski poslovnik i on će verovatno biti restriktivan za opoziciju? - Poslovnik je bio usaglašen sa tadašnjom pozicijom, dakle Demokratskom strankom Srbije, u najvećoj meri je bio usaglašen i sa Srpskom radikalnom strankom. Ja lično sam ga usaglašavao sa liderima SRS u parlamentu. Ostalo je nekoliko tačaka oko kojih prosto ne može da se dogovori pozicija i opozicija, ali je omogućio da opozicija dobije mnogo više vremena za debatu, da se omogući kvalitetniji rad poslanika, ali da se spreči da rasprave traju unedogled. Sada je teoretski moguće da jedan poslanik, javljajući se po povredi poslovnika, blokira rad Skupštine naredne četiri godine. Vaša sadašnja nadležnost je i građevinsko zemljište. Ustavom je predviđeno da se gradsko građevinsko zemljište reprivatizuje. Ustav je donet ima skoro dve godine, zakon o reprivatizaciji još nije na vidiku? - Ovo ministarstvo će gledati da deluje u dva koraka. Prvi korak će biti uklanjanje uskih grla koja u ovom trenutku postoje u našem sistemu i dovode do toga da se građevinska dozvola izdaje za nekih 270 dana, po čemu smo mi 140. zemlja u svetu i veoma nekonkurentna. Da bi se to desilo, mi moramo da pustimo u skupštinsku proceduru izmene i dopune dva ili tri zakona koji će skloniti ta uska grla i učiniti da se taj problem reši. S druge strane, u okviru sistemskog rešavanja, donošenje zakona o denacionalizaciji je prva stvar jer mora da se utvrdi šta će biti sa starim vlasnicima i zemljišta i ostalih objekata na kojima danas može da se gradi i sa svim drugim poljoprivrednim i građevinskim zemljištem, sa parcelama koje bi eventualno ubuduće mogle da budu atraktivne. Tek nakon toga treba da se donese zakon o građevinskom zemljištu koji će u principu implementirati tu ustavnu kategoriju da privatnik može da postane i vlasnik građevinskog zemljišta, a ne samo objekta koje se na njemu nalazi. Sve su to stvari koje će se rešavati krajem ove ili početkom sledeće godine, kada se pronađe najbolji model za denacionalizaciju. Za to vreme država daje u 99-godišnji zakup i građevinsko zemljište koje je svojevremeno nacionalizovano? - To je rešenje koje je postojalo do sada. Rešenjem tog problema koji je nastao bavićemo se kad budemo donosili i zakon o denacionalizaciji i zakon o građevinskom zemljištu.