Seci, ali pazi!

Zamislimo brz i jednostavan hirurški postupak za koji sve epidemiološke provere pokazuju da pruža zaštitu od side, da štiti od polno prenosivih bolesti i od karcinoma penisa. Postupak je u principu bezbolan i beskrvan, nije ili je retko praćen komplikacijama i, što je važno, nije skup. Da li biste se odlučili za njega? Svi su izgledi da biste. Ali, tu su i neki drugi ljudi koji kažu da taj postupak nije od tolike koristi, kako se priča, da je daleko od doživotne zaštite od side i da nije preporučljivo odsecati bilo koji deo tela kad ga je već majka priroda podarila – pogotovu ako pripada penisu. Kad se pogledaju publikovani razlozi zagovornika obrezivanja muških beba, onda se vidi da je odsecanje kožice, prepucijuma, kojim je presvučen glavičasti vrh penisa, najefikasnija medicinska mera u zaštiti narodnog zdravlja i da je potrebna i preporučljiva njena rutinska primena – kao vakcinacija (AIDS, sveska 14, str 2361). Oponenti insistiraju na odsustvu medicinske prednosti obrezivanja i na posledicama koje se mogu pojaviti naknadno, pri čemu se misli na ugrožavanje kasnijeg seksualnog života. Kakvo otkriće! Ne verujte u to. Uostalom, o tome bi se moglo malo raspitati kod muslimana i Jevreja. Oni se, koliko je poznato, ne žale na smetnje takve vrste. A, Amerikanci? Tamo se po rođenju obrezuje 57 odsto beba – i nikom ništa. Gledano globalno, otprilike 30 odsto populacije na Zemlji je već obrezano, a dve trećine njih su muslimani, što znači da je obrezivanje, ili stručnim jezikom rečeno cirkumcizija, najčešći hirurški postupak od svih dosad primenjivanih, kaže nam doktorka Helen Vajs, sa Škole za higijenu i tropske bolesti u Londonu, inače dobra poznanica nekih naših epidemiologa koji su svojevremeno završili tu istu školu. Da obrezivanje nije neka izmišljotina sa samo ritualnim smislom, govore crteži na zidovima pećina – prvobitnih prebivališta ljudi i na egipatskim glinenim tablicama. Po nekoj logici stvari, postupak je garantovao manju seksualnu iritaciju praćenu masturbacijom među muškim pubertetlijama, ali i preranu kopulaciju mladog i nezrelog raznopolnog sveta. S druge strane, obrezivanjem je sprečavana fimoza, tj suženje prepucijuma i zbog toga bolno, a nekad i katastrofalno ukleštenje glavičastog dela penisa, što je često nepremostiva prepreka, ne samo za mokrenje, higijenu već i za erekciju. Što se tiče hrišćana, mogu zahvaliti svetom Pavlu što su oslobođeni obrezivanja koje je, po Mojsijevoj zapovesti, postalo judejska tradicija, opisana u Svetom pismu na primeru bebe, kasnije poznatije kao sveti Jovan, i na Isusu, devetog dana pošto se rodio u vitlejemskoj pećini. „Obrezivački lobi tvrdi da je učestalost infekcije HIV-om, virusom koji izaziva sidu, najbolji pokazatelj značaja cirkumcizije. Još 1980, kad je epidemija side već bila u jeku, američki urolog Aron Fink zapazio je da veliki broj obolelih od side u Africi nije bio obrezan. Tokom godina, postalo je jasno da su obrezani muškarci ređe pozitivni na testu za otkrivanje HIV-a. O tome ima mnogo više u The New England Journal of Medicine, sveska 315, str 1167. Ono što je bilo potrebno za bolje razumevanje uticaja obrezivanja na obolevanje od side, dobilo se preko velikih studija sa slučajno odabranim obrezanim osobama. Prva studija sprovedena je 2002. u blizini Johanesburga u veoma rizičnom području, sa velikim brojem bolesnika od side. Bilo je predviđeno da studija traje tri godine, ali je rukovodilac projekta, Francuz Bertran Over, shvatio da cirkumcizija smanjuje stopu infekcije HIV-om za 60 odsto, tako da je Institut za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM) u Sent Moricu već na pola studije proglasio cirkumciziju „vakcinom visoke efikasnosti” (PLoS Medicine, sveska 2, str. e298). Obrezivanje, kaže se, pre svega štiti ljude tokom heteroseksualnih odnosa, ali s tim u vezi, poznati borac protiv side Antonio Fauci, direktor američkog Instituta za alergiju i infektivne bolesti, tvrdi da od nje imaju koristi i žene. Kako obrezivanje štiti od HIV-a? Unutrašnja površina, tj. sluznica pokretljive kožice preko glavića penisa, prepucijuma, smatra se slabom tačkom preko koje virus lako prodire u telo, budući da po površini sluznice nema keratina, teško propustljivog, sastavnog dela kože. Na nesreću, na sluznici prepucijuma nalazi se nagomilan veliki broj Langerhansovih ćelija, koje ovaj virus koristi kao ulazna vrata. Naravno, obrezivanje nikoga ne čini imunim na HIV, ali, kaže naš prijatelj, Amerikanac DŽefri Klosner, upravitelj programa za prevenciju seksualno prenosivih bolesti u San Francisku: “Za mene je rutinsko obrezivanje najveći medicinski doprinos javnom zdravlju u poslednjih 20 godina”. Ove nedelje se među odgovornim doktorima za prevenciju bolesti u NJujorku razmatraju razlozi za i protiv promocije rutinskog obrezivanja muških beba i dečaka, jer ima mnogo dokaza da obrezivanje deluje preventivno na urinarne infekcije, na bolesti bubrega i rak penisa. Misli se, međutim, da je incidencija ovih problema suviše mala da bi se preduzimala hirurška intervencija – reč je o tzv. „number needed to treat”. Neobrezani muškarci su daleko češće žrtve polno prenosivih bolesti, uključujući hlamidijazu (prouzrokovanu bakterijom Chlamydia trachomatis), genitalne bradavice i herpes, što naši epidemiolozi osporavaju. Osim toga, neobrezani muškarci 20 puta češće obolevaju od karcinoma penisa od obrezanih, mada u godinama kad je organ neopravdano lišen poštovanja. Komplikacije obrezivanja su ispod 0,1 odsto – tu spadaju i ona dečica koja su zbog neobučenih „hirurga” ostala bez glavića. Što se tiče senzitivnosti organa (kad zatreba) klasici seksologije Viljem Masters i Virdžinija Yonson, utvrdili su još 1966. da osetljivost donje polovine penisa (po dužini) nije ništa manja kod obrezanih nego kod neobrezanih. Ergo, ili se pomiriti s kondomom ili ići na operaciju. Pa sad, vidite šta ćete i kako ćete, „Srbi moji”, rekao bi postekološki guru jugoistočne Evrope iz Gročanske u Beogradu.