Šta kaže stvarni umesto „verovatno budućeg“

oliberalizma koleginica Dana Popović, u polemici sa svojim oponentima, između ostalog, piše: „A odgovor koji poklanjam čitaocima dao je (verovatno budući nobelovac) Jagdiš Bagvati…“. Umesto na „verovatno budućeg nobelovca“ možda bi bilo interesantnije čitaoce uputiti na nekoga ko je već dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Nedavno je (jul 2008) nobelovac DŽozef Stiglic objavio tekst pod naslovom Kraj neoliberalizma (http://www.project-syndicate.org) koji počinje sledećim rečima: „Svet nije bio milosrdan prema neoliberalizmu, tom bućkurišu ideja, baziranom na pretpostavci fundamentalista da tržište, kao samoregulirajući sistem, efikasno raspodeljuje resurse i odlično služi interesima društva. Upravo taj tržišni fundamentalizam leži u osnovi tačerizma, reganomike i takozvanog Vašingtonskog dogovora i njegove orijentacije na privatizaciju, liberalizaciju i nezavisnost centralne banke koja koncentriše svoju pažnju isključivo na inflaciju. Četvrt veka zemlje u razvoju su se međusobno takmičile i neuspesi su očigledni: zemlje koje su se pridržavale politike neoliberalizma izgubile su trku…“ Na kraju DŽ. Stiglic zaključuje: „Neoliberalni tržišni fundamentalizam je uvek bio politička doktrina u službi određenih interesa. On nije nikada bio potvrđen u ekonomskoj teoriji. Sada je jasno da ga nije potvrdila ni istorijska praksa. Izvlačenje pouka iz toga može da bude zračak svetlosti među zgusnutim oblacima koji su se nadvili nad globalnom ekonomijom.“ Jovan B. Dušanić