Nemoguć susret Cvetković-Tači

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije ekipa pravnika (Feodor Starčević, Vojin Dimitrijević, Gašo Knežević, Obrad Račić, Miša Šahović, Vladimir Đerić) radi na preciznoj formulaciji pitanja koje će biti predloženo Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a na koje bi savetodavni odgovor trebalo da bude zatražen od Međunarodnog suda pravde u Hagu. U vezi sa legalnošću priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Dok ministar Vuk Jeremić prikupljajući podršku oživljava stara prijateljstva sa nesvrstanim blokom zemalja, sa Zapada se razvija sporadičan, ali ozbiljan pritisak na Srbiju da od ove namere odustane. Ma šta da se desi pre, za vreme ili posle septembarskog zasedanja Generalne skupštine, Srbija iz toga mora izvući definitivne poruke i pouke, kaže za NIN Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Prema vašoj proceni, u kom roku bi moglo da se desi da se naš premijer Mirko Cvetković zvanično sastane sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem? - Ne u ovom mandatu. To sam gotovo siguran. Tog kontakta neće biti, bar ne službenog. Prosto jer Mirko Cvetković u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima i obavezama ne može sresti premijera druge samoproklamovane države, pogotovo ako je ta samoproklamovana država na teritoriji Srbije. Ili bi Mirko Cvetković trebalo da odustane od srpskog teritorijalnog integriteta, u šta sumnjam, ili bi Tači trebalo da odustane od nezavisnosti, u šta takođe ne verujem – u takvim uslovima nije moguće da se dva premijera sretnu na službenom sastanku. Neformalni susreti su možda mogući u okviru nekog šireg foruma, nekakve međunarodne konferencije na koju su pozvane države i regioni, pa bi Kosovo moglo iskoristiti mogućnost da svog premijera pošalje kao predstavnika nekog regiona, koji je kao region možda međunarodno priznat, ili ukoliko bi Tači došao u sastavu delegacije koju čine predstavnici UNMIKa. Ovih dana je u centru pažnje namera Srbije da u septembru dobije saglasnog Generalne skupštine UN za pokretanje postupka ocene legalnosti priznavanja nelegalne države Kosovo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Koliko je ta namera Srbije rizična? - Ja vidim nezadovoljstvo u određenim zemljama, na to su reagovali Vašington, London i Pariz, ali ne vidim opravdanja za takvu reakciju. Ne verujem da bi bilo ko u svetu mogao da prihvati da se bilo ko, pa ni ova trojka zajednički, zalaže da se bilo kojoj zemlji uskrati pravo da zatraži pravnu zaštitu od međunarodno priznate institucije. Motivi za tako nešto su unutarpolitičke prirode: Amerika ima predsedničke izbore, mada kod njih spoljna politika a kamoli Kosovo nije prioritet, Velika Britanija ima izbore, e tu bi moglo da bude ozbiljnih efekata, jer je očito da je prethodna administracija požurila sa priznavanjem nezavisnosti Kosova i aktivno radila na tome, u izvesnom smislu može biti kritikovana od opozicije, ako se ta inicijativa bude primila ili bude šire podržana, a sve su indicije da hoće; što se reakcije francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera tiče, mislim da je njegova reakcija više emotivna, čoveka znam dosta dobro, on je to doživeo lično, on se, njegovo se ministarstvo zalagalo za nezavisnost... Cilj Srbije je da ospori legalnost priznavanja nezavisnosti Kosova. Da li za taj cilj postoji rizik za slučaj da Srbija bude politički prisiljena da se povuče sa tom namerom, za slučaj da Srbija ne sakupi dovoljan broj glasova u Generalnoj skupštini, za slučaj da se Sud proglasi nenadležnim ili da, u najgorem slučaju kaže da je postupak bio legalan? - To su četiri opcije koje u svakom slučaju nose određene pozitivne i negativne konsekvence. Ja ne bih pojedinačno analizirao nijednu. Međutim, znam dosta pouzdano da je naše Ministarstvo spoljnih poslova dobro proanaliziralo i situaciju i moguće izlazne strategije. Ministar Vuk Jeremić je veoma često na putovanjima u onim zemljama koje bi mogle da daju odlučujuću podršku, posebno bih istakao nedavno prisustvo na skupu nesvrstanih, pomalo zaboravljenom bloku zemalja koje predstavljaju značajan glas u mnogim međunarodnim institucijama. Ali, svaki od mogućih rezultata koje ste pomenuli morao bi da bude poruka i pouka za nas. I mi iz toga moramo izvući definitivan zaključak. Govorim kolokvijalno, ali ako čitav svet kaže da ste pijani, onda stvarno treba da se držimo za plot. Ali, ako čitav svet tako kaže...Ako, međutim, u najpovoljnijem slučaju Međunarodni sud odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova proglasi nelegalnom sa međunarodnopravnog aspekta, to neće izazvati povlačenje priznanja nezavisnosti, ali će ih u svakom slučaju naterati da naprave korak natrag i da traže rešenje. Intimno mislim da međunarodna zajednica ovaj status Kosova ipak doživljava kao tranzicionu fazu... Radi se o limitiranom obliku interne unutrašnje nezavisnosti koji će trpeti provere kroz naredne dekade. Do konačnog statusa moći će da dođe isključivo ako to bude plod dogovora vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca. Kakav će dogovor biti to zavisi od pregovaračkih elita. Do tog neće doći u narednih godinu-dve ili tri, ali za pet ili šest godina kad Srbija bude ili pred vratima EU ili već bude dobila status člana, i međunarodna konstelacija će biti drugačija i druge će političke elite biti na sceni... Nekoliko izjava šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera ovih je dana izazvalo oštre reakcije iz Prištine. Među njima i izjava o rešavanju pitanja carine na liniji između Srbije i Kosova. Pa kakav je sada režim na granici između centralne Srbije i Kosova, švercuje li se stvarno toliko koliko iz Prištine tvrde? - Mi tu nemamo granicu nego administrativnu liniju, i svi dosadašnji specijalni predstavnici su vodili računa da tu liniju ne zovu graničnom nego administrativnom. Tu sada nema kontrole, ona je svedena na policajca koji nije osposobljen da pregleda ili ne pregleda dokumentaciju, u svakom slučaju on baci površan pogled na tovar koji se nalazi u prevoznom sredstvu. Ostaje da se to pitanje ponovo pomene u razgovorima u septembru, za šta ćemo morati da tražimo i mišljenje našeg ministarstva finansija i naše carine jer to nije šteta samo za budžet Kosova nego i za srpski budžet. Švercuje se to na obe strane. A problem su akcizni proizvodi zbog velike akcizne stope, tu je carina zbog sporazuma CEFTA simbolična. Međutim, ništa u Mitrovici nije pojevtinilo otkako ne postoji carinska ispostava UNMIK-a. Da, ali litar benzina u Mitrovici je pola evra, a u Prištini 1,21 evro? - Jedino goriva i cigarete su dosta jevtiniji, ali prehrambena roba nije ništa jevtinija nego što je bila ranije, a polovina prihoda domaćinstva se troši na prehranu koja nije pojevtinila ni najmanje. Prema mojim informacijama, nabavna cena litra benzina je između 46 i 50 evrocenti, a prodaje se za 60 ili u maloprodaji za 80 evrocenti. Ali na taj način očito snabdevamo i kosovske Albance. Gorivo dolazi iz naših rafinerija. Kad se toliko švercuje, ima li među Srbima na Kosovu tajkuna? - Kako da ne, postoji nekoliko ljudi koji su se jako brzo i jako mnogo obogatili, a neki od njih su bili na budžetu Srbije. Dobro, šef G17 plus je obećavao da će preduzeti sve ekonomske mere kako bi se ostvario ekonomski suverenitet Srbije na severu Kosova. Jedan od prvih krupnijih testova trebalo je da bude znatna najavljena investicija u Brezovicu. Kako stojimo sa tim poslom? - Ekonomski suverenitet Srbije je dobro zamišljena ideja čijim ostvarenjem bi bilo rešeno pitanje zapošljavanja Srba. Ovo što sada država Srbija radi često ima oblik socijalnog davanja, jer davanje plata Srbima bez nekog konkretnog rada ili za malo rada podrazumeva da ćemo mi izgubiti radne navike, deset godina je prilično dug period i već sada se osećaju efekti, ljudi nisu u prilici da očuvaju svoje sposobnosti znanja u oblastima u kojima su nekad bili eksperti. Problem je da ne postoji ekonomska održivost srpske porodice dole, nema stalnog posla ni prihoda. Veliki giganti kao što je Trepča, Feronikl, više ne postoje ili ne rade, pa moramo početi da razmišljamo o stvaranju malih proizvodnji u okviru domaćinstva ili grupacije domaćinstava. Najavljena revitalizacija hotelskog kompleksa Brezovica mogla bi takođe bitno da pomeri s mesta dosta uspavane ljude tamo. I pored dva nerealizovana pokušaja, Priština ne odustaje od namere da privatizuje Brezovicu. - Namera naše vlade da tamo investira ne bi smela kod njih da izazove neke posebne implikacije. Onaj među Albancima koji je hteo da profitira jevtinom prodajom hotelskog kompleksa ili skijališta, taj će biti razočaran. A predsednik opštine, opština i samo hotelsko preduzeće imaju investitora koji je spreman da investira ozbiljno, a to je Vlada Srbije, to će samo podići vrednost tog preduzeća. Ja bih jako bio zadovoljan ukoliko bi se u taj investicioni zahvat uključila i neka međunarodna organizacija, pa da to bude zajedničko ulaganje Vlade Srbije i međunarodnih finansijskih organizacija. Siguran sam da bi u tom slučaju investicija uspela. Da li je Srbija već nekom većom investicijom na Kosovu testirala spremnost albanske strane i međunarodne zajednice da takve aktivnosti prihvate? - Ne, ali ne postoje ni pravni ni politički ni ekonomski razlozi da neko bude protiv. Jedino mogu postojati kriminalni motivi. Jer, ta privatizacija koju oni sprovode je prilično diskutabilna. UNMIK nije imao ovlašćenja da krene u privatizaciju na Kosovu, sa tim se daleko odmaklo, a tu privatizaciju naša strana nije blagovremeno osporila pred Međunarodnim sudom pravde ili Međunarodnim sudom za ekonomska pitanja. To je propust. Kosovo C Kažete da niko ne bi imao ništa protiv investicija Srbije na Kosovo. Ali, već je objavljen pretkvalifikacioni tender za izgradnju termoelektrane Kosovo C i dosta kontroverznih reakcija, pa i demantija u Prištini su izazvale izjave albanskog premijera Salija Beriše i Hašima Tačija da bi to mogao da bude kosovsko-albanski joint venture projekat? - To je prilično smešno, Albanija nije sposobna da u tome učestvuje. Mada ona ima ekonomski interes da se na Kosovu napravi termoelektrana koja bi snabdevala Albaniju ili sever Albanije električnom energijom. Te izjave su više test baloni da se vidi kakva će biti međunarodna reakcija. Kosovo C ne sme i ne može biti politički projekat nego projekt zasnovan samo na ekonomskoj računici. To će biti međunarodni tender. Niko iz njega ne može biti apriori isključen niti u njega apriori uključen. Mislim da i naša država mora da razmisli o učešću... Ali, Ministarstvo energetike Kosova tvrdi da je pretkvalifikacioni tender završen i da se lista pretkvalifikovanih učesnika ne može menjati? - Mislim da naše ministarstvo energetike mora o tome ozbiljno da razmisli, da vidi kakva je energetska situacija danas i kakve su perspektive u narednih 10 do 15 godina i da samo na osnovu toga odluči da li učestvovati ili ne. Po meni, baš UNMIK i Kosovska poverilačka agencija, koji formalno imaju upravljačka prava u svim javnim preduzećima, treba da stvore uslove... Ali, videli ste novi zakon o javnim preduzećima, sva centralna javna preduzeća i njihova privatizacija od polovine juna u nadležnosti su Vlade Kosova. To je upravo vrlo zanimljiva novina za nas jer smo naročito za javna preduzeća zainteresovani? - Sumnjam da će se UNMIK tako lako odreći svog izvršnog ovlašćenja. UNMIK ima ovlašćenje da svuda i na svakom mestu interveniše i to mu ovlašćenje ne mogu oduzeti lokalne vlasti. Selimo se u Mitrovicu Na čelu Ministarstva za KiM sada su Srbi sa Kosova? - Mislim da je bila greška da Ministarstvo za Kosovo i Metohiju vode ljudi koji su iz Srbije, iz Beograda, uz sve poštovanje za njihove intelektualne sposobnosti, njihova profesorska i teoretska znanja. Promenjen je koncept i u tom smislu da KiM više ne kreira politiku vlade prema KiM. Politiku treba da kreira sama vlada, a mi ćemo biti važan šraf u implementaciji te politike. Ne više od toga. Zatim, ovo više nije jednopartijsko ministarstvo, tema KiM više nije tema za jednu partiju jer glavna greška u prošlom skupštinskom sazivu je bila u tome. I najzad, ja sam još tu u Beogradu jer je ministar na godišnjem odmoru, ali prostorije ministarstva u Mitrovici su završene i samo je pitanje momenta kad ćemo se potpuno preseliti tamo. I ministar ima svoj kabinet tamo, mislim da će zbog prirode posla ministar više biti ovde, a ja više dole. Tamo je tako malo Srba ostalo da oni zaslužuju da im se posveti lična pažnja. Da li se za njih u svakodnevnom životu nešto promenilo posle 17. februara? - U suštini i ne previše. Kosovski Albanci su malo promenili svoj stav. Bilo je straha da će oni u nekoj euforiji praviti nerede, da će vršiti dodatni pritisak, to se nije dogodilo jer projekat nezavisnog Kosova nije smeo da nosi hipoteku nekog nereda i Albanci su bili na to upozoreni od međunarodne zajednice. Čujem da se srpski sada bez rizika može govoriti u Prištini, na ulici? - Ja nisam probao, pravo da vam kažem, a nisam ni skoro bio. Ali mislim da je malo relaksirana atmosfera sada. Javnost se prošle godine jako bavila pitanjem broja savetnika bivšeg ministra za KiM. Pa je čak i on sam na jednoj konferenciji za štampu branio potrebu da ima 50 savetnika? - Nije se još ništa promenilo, mi nismo hteli hirurški da intervenišemo čim smo došli, ali mislim da ni slučajno neće biti toliko savetnika jer nije svrsishodno, a i prilično košta. Nastojaćemo da pitanje KiM ne politizujemo, da budemo više na terenu i da manje koštamo.