Naknadna istina

Sa nekoliko meseci zakašnjenja, Ujedinjene nacije smilovale su se da javnosti, bar donekle, predstave izveštaj o martovskom nasilju u Kosovskoj Mitrovici, koje je bacilo ozbiljnu senku na smislenost delanja tadašnjih šefova UNMIK-a, Joahima Rikera i Lorensa Rosina, postavljenim na čelo međunarodne administracije pre da bi smirivali strasti nego u najmanju ruku neshvatljivim potezima raspirivali ionako beznadežno napetu situaciju. Bezmalo pet meseci nakon što je u sukobima policije UN i srpskih demonstranata poginuo ukrajinski policajac, a još oko 150 osoba povređeno, ishod rada tima istražitelja koje je, na zahtev Beograda i Moskve, imenovao šef svetske organizacije Ban Ki Mun, napokon je prestao da bude tajna, mada prekasno da bi imao bilo kakvog uticaja na razvoj situacije na terenu. Dakle, odluka UNMIK-a da upotrebi silu u operaciji “vraćanja kontrole” nad sudom u severnom, srpskom, delu Kosovske Mitrovice 17. marta bila je zasnovana na “neproverenim obaveštajnim podacima” i “nije bila mudra”, navodi su u izveštaju posebnog istražnog tima Ujedinjenih nacija, koji je predvodio ugandski diplomata Fransis Sekandi. Uzgred, pod znak pitanja dovedena je odluka da se operacija međunarodne policije pokrene na godišnjicu divljanja albanskih demonstranata četiri godine ranije, a čelnici UN dodatno su ukoreni jer su ignorisali savete iz sedišta svetske organizacije u Wujorku. Prekasno, jer je od trojice glavnih međunarodnih aktera ovog višemesečnog diplomatskog zamešateljstva na Kosovu ostao samo jedan, i to, na sveopšte čuđenje, onaj koji je zastupao fleksibilniji odnos prema srpskim demonstrantima, regionalni administrator UN na severu Kosova, Amerikanac Yerard Galuči. Preostala dvojica već odavno otišli su sa Kosova, nakon što im je bez preteranog objašnjavanja zaključen mandat. Rusija je, u međuvremenu, zatražila da UN utvrde “njihovu ličnu odgovornost”. “Akcije UNMIK-a koje su prethodile 18. martu nisu bile izbalansirane, a u danu tokom kojeg je izbilo nasilje, UNMIK nije obezbedio odgovarajuću medicinsku podršku... UNMIK je, ipak, delovao u okviru svog mandata”, navodi se u izveštaju tročlanog tima UN, koji su osim Sekandija činila i dvojica predstavnika odeljenja UN za mirovne operacije, DPKO. Detalji izveštaja postali su dostupni javnosti posle prošlonedeljnog, nezvaničnog “brifinga”, koji je u Wujorku održao zamenik generalnog sekretara Edmund Mule, što je ponovo izazvalo oštra neslaganja između predstavnika Zapada i Rusije, pri čemu je Moskva optužila sekretarijat UN za “friziranje” izveštaja i apsolutno bezrazložno odugovlačenje njegovog objavljivanja. “Uprkos doteranosti izveštaja, jasno da je primena sile bila apsolutno neosnovana a da je pogrešna slaba kvalifikacija toga što je uradilo tada rukovodstvo UNMIK-a, uprkos tome što ga je rukovodstvo Sekretarijata odgovaralo od takvog poteza”, rekao je prošle sedmice ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin. Ruske primedbe odnose se na “razdor” u tadašnjem rukovodstvu UNMIK-a, odnosno ozbiljnoj svađi između Rikera i Rosina, koji su snažno podržavali akciju preuzimanja kontrole nad sudom u severnom delu Mitrovice, te regionalnog administratora, Amerikanca Yerarda Galučija, koji se protivio takvoj akciji, upozoravajući na mogući talas nasilja. “Od samog početka smo saopštavali da je primena sile od UNMIK-a bila neopravdana i tražili smo istragu tog događaja,” rekao je Čurkin, optužujući Rosina da je “signal za sprovođenje takve akcije Rosin dobio ne iz UN, već sa drugog mesta”. Zapadni diplomati nisu bili preterano raspoloženi za elaboraciju sadržaja izveštaja UN, priznajući da je Sekandijev tim, uistinu, malo kritikovao postupke UNMIK-a, ali da je opšta ocena da su se čelnici misije svetske organizacije na Kosovu ponašali u skladu sa mandatom koji im, prema slovu famozne Rezolucije 1244, i pripada. “Rezultat te istrage je da je tadašnji zamenik specijalnog predstavnika, gospodin Lari Rosin, smenjen sa te funkcije. On je, zapravo, sklonjen sa funkcije onog trenutka kada je istraga bila završena, što je bilo pre nekoliko meseci”, rekao je srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić beogradskom Radiju B92. Po običaju, sasvim oprečno viđenje izveštaja UN ponudio je nekadašnji premijer Kosova i gradonačelnik južnog dela Kosovske Mitrovice Bajram Redžepi, koji je rekao da Sekandijevi nalazi “amnestiraju ekstremiste”. “U sastavljanju izveštaja je izgleda učestvovao Yerard Galuči”, primetio je Redžepi. Suštinski, operacija “vraćanja kontrole” nad zgradom Okružnog suda u Mitrovici usledila je tri dana nakon što je pedesetak Srba, nekadašnjih radnika kosovskog pravosuđa, zauzelo taj objekat tražeći da se vrate na poslove koje su obavljali pre dolaska misije UN juna 1999. godine. Izveštaji UNMIK policije o upadu srpskih demonstranata se donekle međusobno razlikuju, ali je generalna ocena da je čitav taj događaj protekao relativno mirno, mada se na jednom mestu pominje kako je nekolicina međunarodnih policajaca najurena metalnim šipkama. Bez ozbiljnijih posledica. UNMIK policija odmah nakon incidenta povukla se iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice, a snage Kfora uvele su režim koji je neobično nalikovao na ratno stanje. Istovremeno, Rusija i Srbija zatražile su istragu o okolnostima koje su pratile izbijanje nasilja, a vodeći ljudi misije UN na Kosovo počeli su da se prepucavaju ko je najkrivlji za debakl akcije međunarodnih specijalaca. Šef UNMIK-a Joahim Riker, Rosin i Galuči ponudili su generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu ostavke, koje je ovaj glatko odbio, čekajući rezultate istrage ne čiji se početak čekalo pun mesec dana. Objašnjavajući kašnjenje izveštaja nedostatkom “prave osobe” za tako složen zadatak, Ban Ki Mun je tek sredinom aprila ovlastio ugandskog profesora prava Fransisa Sekandija i još dva službenika Odeljenja UN za mirovne operacije da se upute put Kosova i utvrde zbog čega je “oslobađanje” ionako slabo aktivnog suda preraslo o pravi rat. Sukobi u Kosovskoj Mitrovici, takođe, u priličnoj su meri onemogućili saradnju između UNMIK-a i Albanaca na severu Kosova, s obzirom na to da je Redžepi odbio da sarađuje sa Galučijem, smatrajući da je Amerikanac prosrpski nastrojen. Prošle nedelje, pak, bezmalo šest meseci od tih incidenata, UNMIK je pokrenuo inicijativu, koja bi u dogledno vreme mogla dovesti do ponovnog otvaranja suda u severnom delu Kosovske Mitrovice.