Povratak Drim tima

Amerikanci su, izgleda, konačno shvatili uzroke učestalih neuspeha svojih košarkaških reprezentacija. Temeljno su analizirali zašto su se sa tri poslednja velika takmičenja vratili kući ne samo bez najsjajnijeg odličja, već u jednom navratu i bez medalje uopšte. Sumrak Jenkija počeo je kod kuće na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, kad je arogantni domaćin mislio da je dovoljno da samo izađe na parket i “pokupi” zlato. Toliko su bili sigurni da su na prvenstvo poslali igrače koji ne spadaju u vrh NBA lige. Ipak, na parketu je bila druga priča: eliminisani su u četvrtfinalu od tadašnje Jugoslavije (budućeg šampiona), potom doživeli poraz i u borbi za peto mesto od Španije. Šamar iz Indijanapolisa nije ostavio dubok trag. Poražavajuće šesto mesto nije predstavljalo značajnu opomenu. Ameri se nisu proslavili ni na Olimpijskim igrama u Atini 2004, kao ni dve godine kasnije u Španiji (SP). Greške su ponovljene, senka bahatosti nije nestala sa horizonta. Kratke pripreme i odsustvo najboljih igrača ponovo su pokazali visok stepen neozbiljnosti, a ostatak sveta je za to vreme hrabro grabio napred, savladao i finese u zaustavljanju asova najvakvalitetnije lige. Istina, na obema minulim velikim takmičenjima osvojene su bronzane medalje, ali to su bile samo mrvice. Pojavili su se novi idoli poklonika “kraljice igara” – Argentinci, spretni i okretni Gaučosi sa igrom koja oduševljava sve ljubitelje košarke, hitri i odlučni Španci sa snažnom odbranom i efikasnim napadom. Amerikanci silno žele da vrate primat i da njihovi klinci kače na zidove postere Kobija Brajanta, Lebrona DŽejmsa, Karmela Entonija, Dvejna Vejda. Pretenciozni, jedina supersila modernog doba, NBA prvake nazivaju šampionima sveta, a reprezentaciju uoči Igara obično timom snova (Drim tim bez stvarne magije od Barselone 1992). Stručnjaci govore da je znake ozdravljenja za košarku u SAD prvi najavio selektor Majk Križevski, legendarni trener čuvenog Univerziteta Djuk. Već posle Svetskog prvenstva na Iberijskom poluostrvu izjavio je: - Nijedna medalja ne sme da se potceni. Znamo šta navijači u domovini žele od nas. Ono što mi pokušavamo da napravimo je uspešan reprezentativni program. Do sada on nije postojao. Pred ovo okupljanje reprezentacije Križevski je istakao: - Košarka je napredovala u gotovo svim delovima sveta, slikovito rečeno, “brzinom svetlosti”. Verujem da će naši momci shvatiti da je potrebno uložiti ogroman napor za igru na najvišem nivou, recimo kao sredinom februara uoči ol-star vikenda tokom NBA sezone. Ako sve planove budemo sproveli u delo, vratićemo se iz Pekinga sa najsjajnijnim odličjima. Proces stvaranja tima za najveću planetarnu smotru sporta u Kini trajao je više od dve godine. Posle objavljivanja 33 kandidata za kvalifikacioni turnir u Las Vegasu čelnici košarkaškog saveza su se odlučili za 12 imena. Na čelu kolone su zvezde Kobi Brajant (Lejkers) i Lebron DŽejms (Klivlend), Karmelo Entoni (Denver), Dvejn Vejd (Majami), zatim slede izuzetni plejmejkeri Kris Pol (Wu Orleans), DŽejson Kid (Dalas) i Deron Vilijam, vrsni šuter Majkl Red (Milvoki), sjajni defanzivac Tajšon Prins (Detroit) i kolosi Karlos Buzer (Juta), Dvajt Hauard (Orlando) i Kris Boš (Toronto). “Operacija Peking” je za Amere počela 28. juna. Pored napornih treninga, uvedena su i obavezna predavanja sa ciljem da igrači shvate da je to takmičenje “više od igre”. Reči – patriotizam, ponos, nacija, pobeda i posvećenost ponavljane su iz dana u dan. Mnogobrojni košarkaški stručnjaci, psiholozi, bivši asovi pa čak i generali američke armije dolazili su da bi objasnili koliko je važno da ova generacija bude najbolja. U mnoštvu govora posebno se istakao legendarni Medžik DŽonson, član originalnog Drim tima iz Barselone 1992: – Bili smo prvi igrači iz NBA sa dozvolom da branimo boje SAD. U timu su bili Majkl DŽordan, Leri Bird i ostali najbolji košarkaši tog vremena. Okupljeni smo zbog primarnog cilja – zlatne medalje. Slična priča je i sada. Ovaj sport je čedo Amerike, i mi se više ne smemo igrati sa ugledom. Zaboravite na klubove, zaboravite NBA ligu, zaboravite sve. Morate da doprinesete da nacija bude ponosna. Bilo je zanimljivo videti zvezde elitne lige u klupama, kao đaci pažljivo su slušali reči mentora. Reči Lebrona DŽejmsa dovoljno govore: – Čast nam je da predstavljamo Ameriku. Moramo da dišemo kao jedan, da mislimo kao jedan. Sve uspehe u dresu kluba bih zamenio zvucima himne na najvišem stepeniku podijuma u Pekingu. Amerikanci su uradili sve što su mogli da atlete pripreme na najbolji mogući način. Po svemu sudeći u Kini nećemo videti samo 12 košarkaša, već isto toliko marinaca koji, sigurno je, neće birati način da dođu do trijumfa. Turnir u Pekingu, po rečima Križevskog, smatra se za jedan od najjačih u istoriji ove igre. Jasno je ko je favorit broj jedan – ekipa SAD. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti ni Špance, aktuelne vladare košarkaške planete, olimpijske šampione iz Argentine, kao i uvek nezgodne Ruse, Grke i Litvance. Mnogobrojni stručnjaci ističu da je stasao pravi naslednik Drim tima iz 1992. godine, te da su male šanse da će u Kini neko uspeti da pomrsi konce NBA asovima. Očigledno je da cilj ekspedicije nije samo prvo mesto. Ono se podrazumeva. Dominacija nad protivnicima je podjednako bitna. Mogućnost novog neuspeha niko i ne spominje.