U potrazi za orgazmom

Svake godine milioni mladih, i malo starijih Evropljanki kreće u toplije krajeve. Mnogima je cilj more i prateći ugođaji: beli pesak, palme i tropsko sunce... Ali, iz godine u godinu raste broj žena koje putuju očekujući da će iskusiti jedno u Evropi sve deficitarnije zadovoljstvo – dobar seks. Čak i ako se ne složimo o stepenu evropeizacije naše balkanske domovine, bar kada se radi o seksualnom sivilu, mnoge građanke, nažalost, već mogu da posvedoče da je Srbija postala deo sve kraćeg i ređeg Zapada. Oazice dobrog seksa, a u nekim slučajevima i bilo kakvog seksa, sve je teže pronaći. Pored toga, ovdašnji, sve zadrigliji muškarci, masovno veruju u popularnu iluziju da „pod bregom raste najveći kukuruz”. Ali, mnogi (heteroseksualni) mužjak sa „starog kontinenta” veliki kukuruz pomenut u citiranoj izreci nije video ni na tuširanju posle fudbala pa, neuk, i ne zna o čemu govori. Samouvereni balkanski mamini sinovi, možda po ugledu na italijanske, razmažene „mamone”, sve više traže i sve manje daju svojim ženama. Već dugotrajna oskudica je rodila i svojevrsnu terminološku zbrku. Iskusna novinarka jednog beogradskog nedeljnika je nedavno dobila zadatak da napiše tekst o mačo muškarcima u Srbiji – i sasvim je promašila temu. Napisala je tekst o sponzorima. Debeli novčanik i skupi falusoidni automobil sponzora ne mogu zameniti pravu stvar – muško telo koje će vas naterati da, makar na trenutak, preispitate vernost stresnutom partneru neizvesne tvrdoće i još neizvesnije učestalosti. Mačo muškarac može da ima i pare, ali, po pravilu, pravi mačo u pantalonama nema nabrekli novčanik. Najbolja (ozbiljna) knjiga na temu potentnog, mišićavog mačizma, The Meanings of Macho, napisana je posle istraživanja u jednom radničkom naselju u predgrađu Meksiko Sitija. Zato, da bi ovo bio jedan optimistički, mada i dalje politički nekorektan tekst, moraćemo da posle neveselog uvoda odemo iz depresijom i stresom napadnute Evrope i evropske Srbije, mesta gde je danas teže biti zadovoljena nego uspešna žena. Dopadalo se to nekome ili ne, ali kada se radi o sve češće nerešivom „krevetskom pitanju”, Evropa ima alternativu. Rekonstruisaćemo putovanja Evropljanki kojima je dosadilo da u otadžbini čekaju Godoa sa funkcionalnim falusom i koje su prethodnih godina hrabro kretale u potragu za, makar samo kratkotrajnom, seksualnom avanturom. Krenimo redom. Maroko je najbliža tačka gde je dobar seks, naravno, sa vrhunski oblikovanim muškim „komadom”, neodoljivim „dečkom iz snova”, praktično zagarantovan. Slatke, vitke i muževne berberske momke, čiji je „zgodni gen” lepotom obogatio arapsku „krvnu sliku”, prvi su otkrili evropski homoseksualci četrdesetih godina prošlog veka u Tandžiru, na južnoj, marokanskoj kapiji Gibraltara. Bile su to gladne godine u Maroku koji, kao i skoro sve druge „muške mesare” na našoj usamljenoj planeti, ni danas ekonomski baš ne stoji najbolje. Teško je putovati svetom i ne uočiti snažnu vezu između ekonomske nerazvijenosti i skladnosti ljudskog tela. Iako tu ima nekih, uglavnom severnih ili planinskih izuzetaka (Sibir, Tibet, Papua Nova Gvineja ili Peru, na primer), seksepil je neštedimice nabacan baš u najsiromašnijim delovima tropskog pojasa. Bilo je samo pitanje vremena kada će, posle muške, i evropska ženska populacija uočiti neravnomernu raspodelu materijalnog bogatstva (koncentrisanog na „globalnom Severu”) i seksepila (na gladnjikavom „globalnom Jugu”) i mogućnosti koje takav disbalans otvara. Ako nemate rasnih predrasuda, cela uzdaha vredna srpska muška populacija ne bi mogla da se istakne ni u najmanjem predgrađu ratom unesrećene Kinšase, grada gde muškarci izgledaju fantastično šta god da obuku. U prestonicama Sudana, Demokratske Republike Kongo ili Etiopije, čak bi i mnoga seksualno ostvarena Srpkinja morala ponekad da zatvori oči pred muškim izazovima koji prosto traže da budu gricnuti. Ali, razvaljena Kinšasa, vreli Kartum i prašnjava Adis Abeba još dugo neće postati turističke meke. Primat, kada se radi o uključivanju erotskog elementa u (ženski) turizam, drži Agadir. Svakog leta stotine čarter letova sleće u ovo letovalište na jugu Maroka. Tu se ne nudi neki veštački raj, „seksualni Diznilend”, kakav je, na primer, za proćelave, mlohave, bele zapadnoevropske muškarce željne seksa i mlade puti konstruisan u Pataji, na plažama Tajlanda. U Maroku vas čeka obilje muških umetnina, malih remek-dela kapriciozne majke prirode. Muslimanski Maroko, pored blizine stresnutim evropskim metropolama, nudi i još jednu važnu prednost. Islamski moral, shvatanje ženske i porodične časti, garantuje da se na ovoj „seksualnoj destinaciji” nećete susretati sa napaljenim evropskim mužjacima. Na mnogim drugim mestima, gde je seksualno zadovoljstvo lako dostupno – bili to katolički Brazil, komunistička Kuba, pravoslavna Etiopija ili budistički Tajland, nema diskriminacije polova kada se radi o konzumiranju seksualnih čari. Na letovima ka Puketu, Havani ili Olginu, pored vas i prijateljice biće, u potrazi za orgazmom, i oni – bledunjavi i bahati evropski muškarci koji bazde na pivo. Sve u vezi sa ženskim seksualnim turizmom je (obično) vrlo pristojno i prijatno – u ovoj razmeni seksualnih i ostalih usluga nema ni žrtava ni izrabljivanja. Zaboravite tu na „trafiking” i ljigave makroe. Utoljavanje seksualne gladi Evropljanki na crnom (ili crnpurastom) delu „trećeg sveta” ni po čemu ne podseća na ružne i tužne slike i priče koje prate muški „seks turizam” u Tajlandu ili Kambodži. Nema ni cenkanja ni pogađanja oko „radnji” ili jedinice kojom će se meriti slatko, znojavo vreme greha. Dame koje kreću na ovakva putovanja ne razlikuju se od čitateljki NIN-a. Sretao sam pravnice, kasirke, sekretarice, doktorke, studentkinje, medicinske sestre... Gospođe čak svedoče da „ne morate ni da pitate za seks”. Kako je izjavila jedna stidljiva i srećna engleska turistkinja, muškarci na zapadu Afrike „izgleda znaju da ga želimo... Sve je vrlo diskretno. Imala sam četiri različita dečaka na tom odmoru (u Gambiji) i najbolji seks ikada. Vratila sam se kao nova žena.” I ostale putnice koje su se ohrabrile da zarone u seksualno srce „zgodnog” dela podsaharske Afrike, koriste uglavnom superlative. Za razliku od muških „seksualnih turista”, ženska putovanja su retko samo seksualna. Fenomen žena odlučnih da na turističkom putovanju u potpunosti iskoriste i erotske mogućnosti, prvi put je zabeležen krajem sedamdesetih, a masovne razmere dobio je tek tokom poslednjih desetak godina. Pionirke u ovoj potrazi za zadovoljstvom bile su Skandinavke i Nemice – ne zato što su njihovi muškarci bili ispod evropskog proseka, već zato što su žene u tim delovima Evrope bile najemancipovanije i nespremne da prave kompromise oko svog prava na orgazam. Kasnije su i mnoge druge Evropljanke osvojile, iako neke feministkinje u tome ne vide veliku pobedu, nova prava: da bez blama budu seksualni ziloti, da bez kompleksa zadovoljavaju svoje sirove strasti, da postave na glavu evropsku seksualnu hijerarhiju i sruše njenu pseudoemancipovanu fasadu, da osvoje punu kontrolu nad procesom zavođenja i izvrše uznemirujuću inverziju rodnih uloga... Evropljanka u ovoj seksualnoj igrici sama odlučuju koliko daleko će ići: da li će najbolji seks života postati i ljubav života? Da li će se tropska potraga za čulnim zadovoljstvom pretvoriti u mešani brak koji će afričkom ili karipskom „Apolonu”, pored bele supruge, obezbediti i pasoš samožive evropske tvrđave? „Dovoljno je da ih vidim. Uvek znam da li žele seks kada ih pogledam u oči. U očima je poziv”, izjavio je Sajmon, mladi Gambijac, koga je citirala Pola Ebron, profesorka antropologije na Univerzitetu Stenford, u knjizi koja preispituje afričke identitete. U potragu za „romantičnim avanturama” dolaze i gospođe u srednjim godinama, čiji su (stariji) muževi odavno „izgubili interes za seks”, i mlade bekpekerke iz „generacije H” koje putuju same, vole da se smeste u jeftine hostele i preziru klimatizovane hotele i ograđena „turistička geta”. Ova najezda oslobođenih belih žena se mnogima ne dopada. Predsednik Gambije, zemlje koja je uz Senegal i Kubu postala jedna od najpopularnijih destinacija za Evropljanke željne sunca i dobrog seksa u hladnim, zimskim mesecima, nedavno je u saopštenju za štampu rekao da „Afrikanci nisu seksualne mašine” i osudio moralnu dekadenciju i nemoral koji šire gošće gladne seksualnih avantura. NJihovi afrički „ljubavni prijatelji” obično imaju između 16 i 25 godina. Većina će, pored (bele) „evropske devojke”, dobiti poneki poklon i nešto zaraditi radeći kao vodič. Slatkorečiva pisma i slike će stići iz hladne Evrope nekoliko meseci kasnije. Koristiće ih kao dokaz uspeha kada tokom dugih kišnih dana nezaposlenosti budu pričali o svojoj holandskoj ili italijanskoj ljubavi. Dobar seks vredi potražiti i u Latinskoj Americi. Velika je verovatnoća da ćete ga sa lakoćom naći na Kubi i u Baiji, severoistočnoj provinciji Brazila. Inflaciju lepih muških tela je tu obezbedila mešavina afričkog gena i oskudice, proizvedene Kastrovom ljubavlju prema komunizmu (i mržnjom prema Americi) na Kubi, odnosno neverovatnim socijalnim razlikama i kapoeirom u jednoj od najsiromašnijih i najuzbudljivijih provincija inače preskupog i dosadnog Brazila. I Evropa je nekada imala jake adute u letnjoj ponudi krutih muških mišića. Dubrovački „galebovi” su za mnoge Nemice bili jedna od glavnih „znamenitosti” Titove Jugoslavije. Danas oko plaža Francuske i Španije vise crni, mišićavi „anđeli” sa rastafarijanskim dredovima. (Činjenica da Evropljanke često povezuju lud seks sa dredovima, koji krase glave crnih ljubitelja rege muzike, nije promakla ni nezaposlenim, zgodnim „galebovima” koji se seksualno uskraćenim belkinjama nude i u tropskim zemljama gde rege nije popularan.) „Crni galebovi” su se razmestili po plažama Evropske unije jer mnoge turistkinje ne žele da se suoče sa bedom koja je postala skoro neizbežni „stanovnik” meridijana na kojima ljudske lepote i seksepila ima u izobilju. Takođe, mnoge Evropljanke ne žele da razmišljaju o malariji i amebama, parazitima koji mogu da upropaste i najlepše doživljaje u podsaharskoj Africi, postojbini ljudske vrste i nepresušnoj fabrici najzgodnijih, najobdarenijih i najpotentnijih muškaraca na planeti. Ako ste protraćili i ovo leto vaše ženstvenosti, počnite da razmišljate o dalekom putovanju. Literatura o tome kako možete izbeći amebe i malarične komarce sve je dostupnija. „Keš kredit” možete iskoristiti da kupite avionsku kartu do neke od zemalja gde vas ono što ovde ne možete ni kupiti, čeka sasvim besplatno. Uz nezaboravan ulazak u neku od neodoljivih vremenskih mašina Orijenta, „bazaristan” drugačijih mirisa i izazova, možete očekivati i da ćete potragu za orgazmom završiti na najlepši i najjednostavniji način. Uostalom, zašto pored kulturnih i morskih utisaka, ne biste došli kući sa slatkim krevetskim uspomenama? Ne moraju sve lepote biti zabeležene kamerom.