Palata na kraju grada

Ako uzmemo grad kao neprestano izmenljivu arhitektonsku izložbu, onda je njeno kontinuirano praćenje skoro neizvodljivo, pa često slučaj donese susret sa nekim „eksponatom” vrednim pažnje. Tako se i dogodilo da nam na putu prema Novom Sadu u jednom od batajničkih polja pogled privuče zanimljiv objekat i podstakne nas da ga izbliza upoznamo. U obilasku ove skrajnute lokacije saznajemo da se ovde radi o arhitektonskom kompleksu neobičnog razvojnog toka. Početkom devedesetih godina prošlog veka sagrađene su i opremljene tri prizemne zgrade za potrebe banke biljnih gena. Skoro deceniju i po one su ostale van bilo kakve upotrebe da bi pre četiri godine novom investicionom akcijom bile podvrgnute rekonstrukciji i opremanju za donekle izmenjenu namenu dodatkom referentnih laboratorija za bezbednost lanca ishrane. U sklopu tog dopunskog sadržaja planirana je, započeta i pre godinu dana izgrađena upravna zgrada koja je i glavna tema našeg osvrta. Projektantski rad bio je unapred otežan uslovom da se novi objekat podigne na temeljima srušene stare zgrade uz zadržavanje njenih gabaritnih kontura. Autori su izduženi kubični blok troetažne visine na strani prema pristupnom putu, kompoziciono podelili na dva segmenta – povučeno prizemlje i nad njim isturenu dvospratnu frontalnu ravan. Prizemni deo je uokviren kontinuiranim staklenim omotačem, dok su spratovi obrađeni punim zidnim tkivom perforiranim dvema prozorskim trakama. Prozračnost prizemlja dala je tako lakoću kompoziciji uz utisak blagog lebdenja čvrste mase spratnog segmenta. Detalj sa umerenim dijagonalnim prelomom fasadne površi doneo je ovoj palati znakovit neomoderni pečat. Na zapadnoj bočnoj fasadi linija podužnog ispusta prešla je u naglašenije erkersko rešenje, a do glavnog ulaza, koji je tu lociran, vodi, umesto uobičajenog stepeništa, ugodna prilazna rampa. Podužni dvorišni zid izveden je u jednoj ravni, a na oblikovnom planu likovnu živost mu je dao tri puta umnožen niz uzanih prozorskih horizontala. Funkcionalne zahteve ustanove autori su ostvarili unutrašnjom prostornom podelom zapažene originalnosti. U prizemlju su smeštene opšte prostorije – sala za skupove i restoran, a na spratovima su našle mesto raznovrsne poslovne odaje, dok je podrum namenjen servisnim jedinicama. Glavno stepenište, postavljeno uz podužni dvorišni zid, svojim vertikalnim prodorom spaja, komunikaciono i vizuelno, sva tri nadzemna nivoa i svojom ambijentalnom vedrinom lepa je okosnica enterijerske organizacije. Okolnost da ova vredna palata pune upotrebne gotovosti zajedno sa svojim okruženjem već godinu dana čeka na radno korišćenje prelazi okvire arhitektonskog osvrta i, naravno, pripada domenu poslovnih planova vlasnika – Ministarstva poljoprivrede.