Staklo iz Justinijane

Ostaci radionice stakla i topioničarske peći, nedavno otkriveni na arheološkom lokalitetu Caričin grad kod Lebana, promenili su predstavu o napretku ove industrije na Balkanu u doba vizantijske prevlasti. Antički grad podignut 535. godine, velikih dimenzija, pravi urbani centar tog vremena, izgrađen je van svih većih putnih pravaca u zabačenim brdima provincije Ilirik (današnji Balkan). Pitanje o tome zašto je podignut grad sa biskupskim sedištem, vodovodom, palatama, termama, kružnim trgom i velikim brojem radionica u oblasti koja je potpuno odsečena od ostatka sveta, ostaje i dalje tajna. Vujadin Ivanišević, arheolog, danas rukovodilac istraživanja na Caričinom gradu, u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom, poslednjih godina uspeva da održi tempo sa svetom i da prilikom analize podataka koristi najsavremenije tehnike. Napravljen je ogroman korak za srpsku arheologiju kada je prvi put na ovim prostorima urađena i kompjuterska rekonstrukcija svih bitnijih građevina ovog lokaliteta. Na jugozapadnom uglu donjeg grada u samoj tački spajanja bedema, nadvišena danas porušenom jugozapadnom kulom, posle dve godine istraživanja površinskih slojeva, utvrđena je prava namena prostorije koja se tu nekada nalazila. Kao što se i pretpostavljalo, reč je o prvoj potvrđenoj radionici stakla na Balkanu. Wene dimenzije i sadržaj nisu do kraja ispitani, ali cigle sa unutrašnje strane obložene tankim slojem staklene mase, koje su nekada činile topioničarsku peć, posuda u kojoj se topilo staklo i slojevi peska jasno upućuju na njenu namenu. Zgrada u samom uglu zidina podignuta je kada i sam grad, ali je u poslednjem trenutku, protivno običajima, uklopljena u urbanistički plan grada. Radionice su, zbog svojih izduvnih gasova i otpada koje su pravile u i inače prenaseljenim i tesnim gradovima antike, bile uvek deo predgrađa. Radnja od velikog značaja u izgradnji i kasnije svakodnevnom životu grada, morala je biti zaštićena od eventualnih napada varvara. Staklo u antičkom svetu predstavljalo je luksuz i do ovog otkrića smatralo se da je jedino u zapadnom delu, sada već podeljenog Rimskog carstva, postojala proizvodnja. Samo retke građevine antike mogle su da se pohvale prozorskim staklima. Kako u tom svetlu objasniti činjenicu da svaka građevina, od najmanje do najveće, na zabačenom lokalitetu provincije Ilirik ima stakla na prozorima u koje je po želji naručilaca dodavana boja: žuta, zelena, plava, crvena (najređe).... Staklo kao sirovina na drugim lokalitetima predstavlja retkost, dok je na Caričinom gradu posle keramike najčešći nalaz. Osim pomenute radionice, grad je imao i druge zanatske radnje, koje su očigledno snabdevale grad gotovim proizvodima pošto je uvoz morao biti sveden na minimum. To su radionice grnčarije, kosti, metala, kamena i nakita. Isto tako sirovine su samo u retkim slučajevima uvožene, za veliki deo dnevnih potreba, grad je morao sam da se snabde iz svoje okoline. Tako je otkriven kamenolom na obližnjoj planini Radan, drago kamenje, olovo i gvožđe donošeno je sa prostora Leca (današnja Medveđa)... - Uzorci stakla poslati su na analizu u laboratoriju Rimsko-germanskog instituta u Majncu. Rezultati će potvrditi naše pretpostavke da se ovde radi o tzv. primarnoj obradi stakla, dakle da je na ovom mestu od peska pravljeno sirovo staklo od kojeg su kasnije topljeni predmeti. Znaćemo i temperaturu na kojoj se obavljao proces topljenja, što je jako bitno za upoznavanje tehnike koja se koristila, kaže Vujadin Ivanišević. Sekundarna i primarna obrada stakla, koje se i dan-danas koriste na isti način, podrazumevaju dva različita nivoa proizvodnje. Kod sekundarne proizvodnje već dobijena, i uglavnom uvožena sirovina stakla, dalje se obrađuje u željene oblike. Kod primarne proizvodnje, kao što je najverovatnije ovde slučaj, od peska se na velikoj temperaturi od 1200*C izliva staklena masa od koje se potom ide u dalju proizvodnju. - Još jednom, potvrdom da se ovde radi o primarnoj proizvodnji, a svi pokazatelji idu u tom smeru, napravljen je presedan. Sada ne samo da imamo radionicu za obradu već i samu “fabriku” stakla na istoku carstva, koja ne bi trebalo ni da poznaje komplikovani proces obrade, dodaje Ivanišević. Grad je imao tipičan rimski urbanistički plan sa glavnim ulicama Kordo i Dokumenus koje se seku pod pravim uglom, a podignut je na uzvišenju koje dominira predelom. Kao što je i uobičajeno u VI veku, on je pre svega geografski dobro zaštićen prirodnim preprekama, dvema rekama Caričinskom (po kojoj je dobio ime) i Svinjaričkom. Ta odbrana je podržana i sistemom bedema, koji zasebno uokviruju svaku celinu grada. U samom centru i najvišoj tački nalazi se akropolj sa biskupskom bazilikom i palatom. Sledi gornji grad sa kružnim trgom na kojem je nekada dominirala mermerna statua vladara, Justiniana I. U njemu je pronađen niz značajnih građevina, bazilika i principija (vojna upravna zgrada), vila ... Iza zidina sa kulama koje okružuju gornji grad, prostire se nekadašnje predgrađe, koje je posle porasta broja stanovnika i samo postalo sastavni deo grada sa svojim zasebnim zidinama i kulama. U donjem gradu takođe imamo bazilike i crkve, ali i terme, cisternu kao mesto akumulacije vode iz akvadukta za dalje snabdevanje grada i stambenu četvrt. Caričin grad je podignut za kratko vreme, u njega je uloženo dosta sredstava i truda sudeći po velelepnim građevinama ukrašenim mozaicima, prozorskim staklima, dragim i poludragim kamenjem. Nastao 535. godine, ubrzo je dobio biskupiju, povećao svoju površinu i broj stanovnika u dva navrata i na kraju je nestao sa lica zemlje i zaboravljen samo sto godina kasnije 615. godine, kratko posle upada varvara. Da li će dalja istraživanja potvrditi pretpostavku da se radi o velikoj “Prvoj Justiniani” (Iustiniana Prima), koju imperator Justinian I (527-565) podiže u svom zavičaju pred sam kraj vladavine u trenutku kada smatra da je odbranio granice Ilirika od napada Slovena? Sam Justinian u svojoj XI noveli pominje nameru da sedište Ilirika iz Soluna premesti u Justinianu Primu grad koji će imati rang arhiepiskopije i jurisdikciju nad Dakijom i Makedonijom. Osim Caričinog grada samo još nekolicina lokaliteta može da ispuni sve uslove. Iako toliko podataka ide u prilog ovoj tezi, ona će ipak morati da sačeka i naučnu potvrdu. Jedini nalaz koji još uvek nedostaje je pisani natpis, koji će i direktno i neopozivo ovu lokaciju imenovati kao Prvu Justinianu prestonicu Ilirika.