Ispitivanje terena

Vojvodina se sprema da pokrajinsko Izvršno veće pretvori u pokrajinsku vladu u kojoj bi umesto sadašnjih pokrajinskih sekretara sedeli pokrajinski ministri. Tekst novog Statuta AP Vojvodine, koji je kao radnu verziju sa takvom terminologijom pripremila vladajuća Demokratska stranka, još nije usaglašen među članicama koalicije, niko ga među parlamentarnim strankama u Vojvodini nije video, ali vojvođanski mediji tvrde da ta verzija definiše i da pokrajinski ministri donose pokrajinske uredbe, a Skupština Vojvodine pokrajinske zakonske odluke. “Ako je to sporno”, kaže za NIN predsednik Izvršnog veća APV i potpredsednik DS Bojan Pajtić, “onda se u krajnjoj liniji akti koje će donositi Skupština Vojvodine ne moraju zvati akti sa zakonskom snagom – neka se zovu pokrajinske odluke. Ali, to je zaista sekundarna stvar, a tu temu izmislila je opozicija.” Ako je opozicija, koju na pokrajinskom nivou vlasti čine Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, i izmislila tu temu, pokazalo se da ju je “izmislila” žestoko. Jer kritike koje su usledile, govorile su o nečemu što je, po uverenju opozicije, protivno Ustavu Srbije i stvaranju “države u državi”. Novi Statut APV se donosi kao posledica donošenja novog Ustava Srbije 2006. godine i usklađivanja s najvišim pravnim aktom države Srbije. Vojvodina je Ustavom dobila novi položaj, nove nadležnosti, pravo na izvorne prihode i pokrajinsku imovinu, na sopstvene simbole i, između ostalog, zagarantovani iznos budžeta najmanje 7 odsto republičkog... Ustav Srbije je omogućio da Vojvodina prvi put stekne svoju imovinu, jer ni po Ustavu iz 1974. godine nije postojala kategorija pokrajinske imovine. To pominjanje ustava iz 1974. nije slučajno, i očito je upućeno Ligi socijaldemokrata Vojvodine, stranci koja je bojkotovala donošenje Ustava, a insistira na “vraćanju imovine”, dok Pajtić govori o “sticanju imovine”. Novi ustav je definisao garancije za sredstva namenjena investicijama u Vojvodini, koja do sada nisu postojala, i mogućnost da APV ima simbole (zastavu i grb), što u prethodnom ustavu nije postojalo. Upravo te odredbe Ustava će, po Pajtiću, biti implementirane u novi statut APV, i “naravno da nema ni govora o tome da bi novi statut mogao imati protivustavne odredbe”. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava propisano je da novi statut APV donosi novi saziv Skupštine Vojvodine, posle pokrajinskih izbora održanih u maju. Prema tom zakonu, pokrajinska skupština je dužna da pre usvajanja dostavi Narodnoj skupštini predlog statuta APV i to u roku od 90 dana od dana konstituisanja. Rok ističe sredinom oktobra. Nije propisano u kom roku Skupština Srbije treba da odluči o saglasnosti na najviši pravni akt APV. Tekst Statuta neće ni biti upućen u Narodnu skupštinu sve dok ne bude usaglašen sa republičkom parlamentarnom većinom. Naime, Demokratskoj stranci u Vojvodini nije problem da usvoji bilo koji tekst s obzirom na to da u pokrajinskoj skupštini praktično i sama ima većinu glasova, ali je problem što u Skupštini Srbije predlog statuta mora da se usaglasi među 11 političkih stranaka. Prema radnoj verziji novog Statuta APV, prvi put su regulisane i institucije ombudsmana i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (koje su skupštinskim odlukama ranije već ustanovljene), predviđeno je pravo Skupštine Vojvodine da uređuje pitanja iz svoje nadležnosti utvrđena Ustavom, ali i da privremenim odlukama uređuje pitanja od republičkog značaja o kojima nije donet zakon, objavio je novosadski “Dnevnik”. Dalje, ustanovljava se pravo na formiranje razvojne banke Vojvodine, definiše međunarodna saradnja, uz pravo osnivanja predstavništva u inostranstvu. Novina je i osnivanje Saveta naroda i nacionalnih zajednica kao posebnog tela Skupštine od jednakog broja poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici većinske zajednice i manjinskih zajednica. APV bi po toj verziji statuta mogla da predlaže mrežu sudova, sudiju za Visoki savet sudstva, javnog tužioca u Državno veće tužilaca i kandidata za sudiju Ustavnog suda. Za potpredsednika SRS Milorada Mirčića ovo je nešto što ne samo terminološki (vlada i ministri), nego i suštinski priprema veću samostalnost Vojvodine, “a, dugoročno gledajući, i državnost Vojvodine”. Mirčić smatra da se ovde ne postavlja pitanje da li neko veruje ili ne veruje Bojanu Pajtiću kada ovaj kaže da u Vojvodini nema separatizma, niti ga je bilo. Ovde je reč o mnogo ozbiljnijim stvarima, dodaje radikal. “Ako pri tome imate u vidu da se intenzivno radi na otcepljenju i priznavanju samostalnosti Kosova i Metohije, i to upravo od predstavnika DS, zašto bismo mi u Vojvodini ponovo eksperimentisali i verovali Borisu Tadiću i DS, kaže on za NIN. Mirčić je uveren da se ovakvim tekstom Statuta upravo želi isprovocirati da ga republička skupština ne odobri, što bi se u svetu, kaže, tumačilo kao sukob pokrajinske i centralne vlasti i dovelo do internacionalizacije pitanja Vojvodine. “A internacionalizacija pitanja Vojvodine znači da bi nam sutra rešenje nametali Havijer Solana, Oli Ren ili Doris Pak. Čitav scenario je isti”, kaže on. Potpredsednik DS Pajtić smatra: “Plašim se da imaju nameru da i dalje obmanjuju javnost, plaše ljude i da vređaju građane. Po meni, teza da postoji separatizam u Vojvodini je uvreda građana Vojvodine.” Mirčića, međutim, sve to podseća i na crnogorski recept. Jer, Crna Gora je na sličan način sprovela secesiju, osnivajući neke institucije na republičkom nivou, dala do znanja da dugoročno računa na samostalnost. Kao primer, Mirčić navodi pokušaj uvođenja Vojvođanske akademije nauka kao pandan Dukljanskoj akademiji nauka u Crnoj Gori. VANU nije “ništa drugo nego institucija koja sutra treba da pripremi materijal, falsifikate i osnov na bazi koga će se tražiti istorijski osnov i povod da Vojvodina bude samostalna”. Za radikale su neprihvatljive i najave da bi AP Vojvodina imala predstavništva u inostranstvu, poput kancelarije u Briselu, jer to oni vide kao “nukleus budućih ambasada”, te pripremom za buduće “ministarstvo spoljnih poslova Vojvodine”. Mirčić zamišlja situaciju u kojoj bi ta vlada mogla da donese neustavnu i protivzakonitu uredbu. Pa, razrađuje scenario: U takvim situacijama, kako to Ustav Srbije i predviđa, o ustavnosti akata odlučuje Ustavni sud Srbije, i tu nema ničeg spornog. Ali, nastavlja on, kakve će biti posledice dok se ne oglasi Ustavni sud Srbije i da li bi te posledice mogle da se saniraju? “I doći će se u apsurdnu situaciju da postoji paralelna vlast, da postoji vlada republike i vlada pokrajine”. Statut je na neki način budući ustav, misli Mirčić. Zato SRS priprema i svoj predlog statuta APV, koji izrađuje stručni tim sa profesorom i poslanikom Milijanom Popovićem na čelu. Pa će SRS “jasno da kaže” šta ima da kaže. U predlogu Statuta SRS, glavno je da se na što racionalniji nivo svede funkcionisanje pokrajinske administracije, Izvršnog veća i Skupštine Vojvodine. To podrazumeva smanjenje broja poslanika sa sadašnjih 120 na 100, jer smatraju da je nelogično i nesrazmerno da u republičkom parlamentu Srbije sa osam miliona stanovnika ima 250 poslanika, a da Vojvodina sa dva miliona stanovnika ima 120. Druga važna stvar je promena koja bi omogućila izbor poslanika po čistom proporcionalnom ili jednokružnom većinskom izbornom sistemu. Važeći kombinovani sistem (proporcionalno-većinski), prema Mirčićevom mišljenju, ne odražava političko raspoloženje u Vojvodini. SRS će takođe predložiti “razradu decentralizacije” , da se prihodi vojvođanskog budžeta jasno usmere prema organima lokalne samouprave. Treba da bude jasno definisano, ako ne procentualno, onda na neki drugi način, koliko pripada opštinama da bi se izbegla centralizacija. “Vojvodina ima dovoljno samostalnosti, pogotovo kada su u pitanju finansije. Ne radi se ovde o suzbijanju autonomije, nego o usklađivanju postojećeg Statuta sa postojećim Ustavom”, kaže Milorad Mirčić. U opozicionom DSS-u kažu da je za njih neprihvatljivo da Vojvodina tekstom koji je obelodanjen u javnosti “izlazi van okvira postojećeg Ustava i van zakona koje donosi država Srbija”. Potpredsednik DSS Borko Ilić, koji vodi i poslaničku grupu DSS-NS u Skupštini Vojvodine, kaže za NIN da DSS ne smatra da pokrajinska skupština treba da donosi zakone, već odluke kao i do sada. Neprihvatljivo je da pokrajina uređuje mrežu sudova na teritoriji Vojvodine, jer je sudska vlast po Ustavu jedinstvena, nedeljiva, na celoj teritoriji države Srbije. “I to je opet zadiranje u nadležnosti države Srbije, u njenu državnost, u sudske ingerencije.” Pajtić tvrdi da mreže sudova u Vojvodini neće biti, jer Vojvodina po Ustavu nema uslova za pravosudnu vlast. Pokrajina može samo da predlaže Republici, što je bio slučaj i do sada, kako je najracionalnije da se neki opštinski sud osniva. “Niti mi imamo ustavnog osnova za vrhovni sud Vojvodine, o čemu su pričali neki ljudi iz opozicije. Samo ne znam gde su to pročitali!? Nisu videli ni radnu verziju, nijedan tekst. Ali su krenuli da napadaju, što je politički vrlo neozbiljno”, kaže Pajtić. “A ja lično, kao pravnik”, izjašnjava se on, “mislim da pravosuđe i treba da bude jedinstveno.” Za DSS je neprihvatljivo i da Vojvodina osniva predstavništva u inostranstvu. Em je, kako Borko Ilić kaže, rasipnički, em je spoljna politika u nadležnosti države Srbije i Vlade RS. Ne postoji nikakav dobar pravni osnov da se Izvršno veće Vojvodine zove vlada a pokrajinski sekretari ministrima. I u mnogim savremenim evropskim državama koje funkcionišu na regionalnom principu, regionalne izvršne vlasti se ne nazivaju vlade, već od zemlje do zemlje imaju različite nazive. Ilić misli da priča o statutu APV ide ka tome da Vojvodina dobija neku formu republike u republici. “Smatramo da to jeste pokušaj stvaranja države u državi.” Uprkos pokušajima NIN-a, nemamo mišljenje potpredsednika SPS-a Dušana Bajatovića. On je dosad govorio da rešenja novog Statuta predstavljaju uvođenje dvodome Skupštine Vojvodine “na mala vrata”. Ipak, nema sumnje da se na glasove SPS računa u Skupštini Srbije. DS računa i na podršku LDP, ali će natezanja izgleda biti sa LSV. Činjenica je, kaže potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević (LSV) u razgovoru za NIN, da DS i SVM u pokrajinskoj skupštini mogu da izglasaju sve što požele i bez LSV, ali je to u republičkom parlamentu bez nas, dodaje, ipak malo teže. “Onog momenta kada DS nama predoči predlog Statuta, moći ćemo da razgovaramo o izvorima prihoda i šta su od imovine predvideli da bude vraćeno Vojvodini. To je za nas ključno i od toga nećemo odustati.” Šta je tu s pokrajinskom imovinom sporno? “LSV insistira da Vojvodini budu vraćeni Naftagas, Telekom, pošta, železnica i putevi. Mi tražimo da pokrajina dobije na korišćenje, ali i na raspolaganje sva prirodna dobra i društvene resurse na teritoriji pokrajine”, navodi predsednica poslaničkog kluba LSV. “S jedne strane nas napadaju za separatizam, s druge strane nas napadaju da se nedovoljno zalažemo za autonomiju. Mislim da to znači da smo na srednjem, na pravom putu. Za taj put su građani i glasali na ovim izborima”, kaže Pajtić. Pre nepunih godinu dana, LSV i Savez vojvođanskih Mađara, tadašnji (i sadašnji) koalicioni partneri DS u pokrajinskoj vlasti, predstavile su javnosti zajednički predlog novog statuta APV, koji veoma podseća na ono što je sada poznato kao radna verzija DS. Maja Sedlarević to potvrđuje. Najuočljivija razlika je što je u predlogu statuta LSV (i tada SVM) predviđeno uvođenje institucije predsednika Vojvodine. Pajtić nije pristalica ni dvodome skupštine ni predsednika Vojvodine jer su to institucije koje bi “samo mnogo koštale, a suštinski ne bi donele nikakav napredak”. Očekuje se i javna rasprava. Dok se stranke ne odvaže na to, podsetićemo na reči profesora Momčila Grubača, nekadašnjeg predsednika Saveznog ustavnog suda, koji je svojevremeno u razgovoru za NIN povodom termina pokrajinske vlade i pokrajinskih ministara primetio da sve to možemo zvati kako hoćemo, i eufemistički, pa da pod tim tinja separatizam i slični pokreti.