Čiji je to Škundrić?

Dok se privode kraju dogovori oko ratifikacije naftno-gasnog sporazuma s Rusijom, čime se dugoročno rešavaju energetske potrebe Srbije, Petar Škundrić, ministar energetike u Vladi Srbije, lobira za izgradnju atomskih centrala!? Uprkos tome što u Srbiji postoji Zakon o moratorijumu na izgradnju nuklearki i što u Strategiji dugoročnog razvoja do 2015. godine nisu predviđeni nuklearni energetski kapaciteti. Javno lobiranje za izgradnju nuklearki u Srbiji “otvorio” je, u prošlom mandatu, Božidar Đelić, sadašnji ministar za nauku i potpredsednik za integracije s Evropom, krajem prošle godine. A krajem ovog avgusta i Petar Škundrić, aktuelni ministar rudarstva i energetike, izjavio je za “Kurir” da “Srbija mora da razmišlja o izgradnji nuklearnih elektrana”. Škundrić je, čak, otkrio da je već na jednom od prvih sastanaka nove vlade lično pokrenuo pitanje nuklearne energije i energetskog snabdevanja. Zašto je Škundrić to uradio? On to ovako objašnjava: “Pitanje nuklearnih elektrana pokrenuo sam jer je celo naše okruženje i cela Evropa premreženi nuklearkama. Mi imamo Zakon o zabrani izgradnje nuklearki. Ali, činjenica je da će nam sutra Hrvati napraviti nuklearku na Dunavu, pa će biti potpuno svejedno na kojoj se strani ona nalazi.” Škundrić podseća da atomske centrale sada postoje u Albaniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kao i da Hrvatska planira izgradnju četiri nuklearke. A zatim ministar dozvoljava sebi da kaže da bi “domaći naučnici nuklearne fizike bili u prednosti kad bi u zemlji imali nuklearku”(!!?). Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta grada Novog Sada, smatra, međutim, da su, sem Škundrića, i drugi političari deo nuklearnog lobija i podseća da je marta 2007. godine Aleksandar Popović, tadašnji ministar za nauku i zaštitu životne sredine a u prošloj Vladi Srbije ministar energetike, govoreći o potrebi donošenja “pronuklearnih” zakona koji čekaju usvajanje, istakao da će ti zakoni predstavljati “ogroman korak na našem putu ka evropskim integracijama”. Ekološki pokret grada Novog Sada je, upravo zbog Nacrta zakona o jonizujućem zračenju, podneo krivičnu prijavu protiv eksministra Popovića, uz obrazloženje da se radi “o kršenju Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih objekata na teritoriji Srbije”. “U navedenom zakonu, koji čeka usvajanje, nedvosmisleno se navodi da se lokacija nuklearnog energetskog objekta određuje na osnovu prostornog plana Srbije koji usvaja Vlada Srbije”, kaže Aleksić. Ali, Aleksandar Popović je u vreme Đelićevih izjava o potrebi gradnje nuklearki, kao ministar energetike, međutim, izgleda revidirao stavove. Pa je tako Popović Đelićevu inicijativu da Srbija treba da preispita moratorijum o gradnji nuklearnih elektrana, prokomentarisao kao iznenađujuću. Jer, kako tada reče Popović, “Strategija razvoja energetike do 2015. godine, koju je usvojila Vlada Srbije, ne predviđa izgradnju nuklearnih elektrana. Od formiranja vlade (sad već bivše, Koštuničine) nije bilo reči o ukidanju moratorijuma. Od uvođenja moratorijuma na njihovu izgradnju pre 21 godine, u Srbiji nije razmatrana mogućnost dobijanja nuklearne energije.” Zvanično, ova Popovićeva izjava je tačna ali ispada da su i pre Đelićeve inicijative nuklearke planirane u Srbiji. Aleksić navodi da je još 18. novembra 2004. godine ekološko društvo “Zora” od Dragana Đilasa, tada predsednika Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića, sada novoimenovanog gradonačelnika Beograda, dobio odgovor u kome piše: “U vezi sa vašim zahtevom za dobijanje odgovora na pitanje da li je planirana izgradnja nuklearne elektrane na teritoriji opštine Požarevac, Narodna kancelarija predsednika Republike je kontaktirala sa nadležnima za ovo pitanje. Obavešteni smo da je u okviru studije o mogućim mestima za izgradnju nuklearne elektrane na teritoriji opštine Požarevac određeno mesto Kostolac. Sam projekat o izgradnji navedene nuklearne elektrane nije moguće izvesti bez finansijskih sredstava, kojima nadležne institucije za realizaciju trenutno ne raspolažu.” Više detalja o ovoj potencijalnoj nuklearki kod Kostolca Đilas je odbio da dostavi. Aleksić kaže da se Đilas posle ovog priznanja pravdao kako “jeste potpisao dokument u kome piše da će se u Kostolcu graditi nuklearna elektrana, ali da je za sve kriv službenik Narodne kancelarije, koji mu nije rekao da u Srbiji postoji zakon koji to zabranjuje”. Aleksić još kaže: “Ovdašnji nuklearni lobi dobija naloge iz inostranstva. Nuklearna industrija je u krizi. Zato provizije za lobiste idu i do 50 odsto od vrednosti investicija. A kad se neko odluči i podigne kredit, električna energija proizvedena u toj nuklearki se prodaje kako bi se kredit vratio. Pri tome, svet još nije rešio pitanje odlaganja nuklearnog otpada.” - Nas plaše nuklearkom koju će izgraditi Hrvati a Hrvate da će Srbija graditi nuklearnu elektranu. Lokacija za nuklearku u Hrvatskoj je kod Dalja ili Erduta. Sve je to ispipavanje pulsa javnosti. Ali, zaboravljaju da po međunarodnom pravu nijedna zemlja ne može da gradi nuklearku na granici. Uprkos tome što je i Stipe Mesić, predsednik Hrvatske, proletos, otvoreno najavio da će Hrvatska graditi nuklearku. Hrvatska štampa navodi reči Davora Šterna, bivšeg ministra u Tuđmanovoj vladi koji kaže: “Ako Slovenci sada rade drugi blok u Krškom, koje je od Zagreba udaljeno samo 30 km, ne vidim zašto bismo se mi kažnjavali i ne bismo gradili elektranu na lokaciji poput Obrovca, koja je idealna za nuklearku.” Zanimljivo je, takođe, da pojedini energetski stručnjaci propagiraju ideje da Srbija ne treba da gradi nuklearku na svojoj teritoriji već da učestvuje u finansiranju i izgradnji takvog objekta u okruženju. Još naglas nije rečeno da bi takav poduhvat Srbija mogla da sprovede sa Hrvatskom. A niko javno od lobista i ne spominje kolika je cena zatvaranja nuklearne elektrane. Odgovor je kratak – koliko i cena izgradnje nuklearke. Dakle, dve plus dve milijarde dolara. urednik www.balkanmagazin.net