Arhiva

Deda Pajin, Teslin sponzor

Vlastimir Vujić | 20. septembar 2023 | 01:00
Nakon očeve smrti Nikola Tesla gubi dotaciju Vojne krajine Austrougarskog carstva, kada se i sam razboleo ukinuta mu je stipendija Carsko–kraljevske tehničke visoke škole u Gracu (tako da nije mogao da upiše treću godinu), dok ga je Pešta na konkursu odbila “jer nije znao mađarski jezik(!)” koji je bio uslov za njeno dobijanje (pored maternjeg srpskog, perfektno se služio nemačkim, francuskim, italijanskim, a engleskim “onoliko koliko praktični život iziskuje”, govorio je). Tesla se zato 1878. godine po drugi put obraća Matici srpskoj! Prvi put konkuriše dve godine ranije, ali od trojice kandidata stipendija se uručuje Aleksandru Tabakoviću iz Arada. U drugoj molbi on 13. septembra “čitkom ćirilicom” najponiznije moli ovu slavnu ustanovu, kako za Maticu navodi, da mu dodeli stipendiju radi dovršenja tehničkih studija u Beču ili Pragu. “Zdrav sam i Srbin kako što se samo razumije”, piše Tesla, u prilogu podnoseći svedočanstvo njegove Visoke škole (na nemačkom jeziku) o četiri “posećena” semestra, odličnim uspehom iz 12 predmeta, i izvanrednim iz jednog – matematike!... Tri dana kasnije, 16. septembra, Matica ponovo odbija Teslu, obrazlažući “da u legatnom fondu nema novca za tehničare”(?!). Kao i danas, nažalost i tada, obrazovanja, naučnih istraživanja i visokih škola nije bilo – bez para! “Propalog stipendistu”, s namerom da to čini do kraja tehničkih studija, preuzima da izdržava rođeni ujak – Pavle (Paja) Mandić. - To je moj deda! Bio je husarski oficir iz Like, koji se oženio u mađarskom Pomazu. Žena mu je bila Paulina Lupa, jedna od osmoro dece Lupinih. Majorski čin deda Paji je omogućio brojne kontakte sa eminentnim ljudima. Posle nepune studijske godine u Pragu, Nikolu je 1881. godine zaposlio u tehničkoj centrali budimpeštanskog “Telefonskog društva” vlasnika Ferenca Puškaša, čiji brat Tivadar je u Parizu bio predstavnik Edisonove kompanije za Evropu! Tivadar dve godine kasnije preuzima Nikolu i posle pariskog i strazburškog “stažiranja” 1884. šalje ga u SAD direktno Edisonu, najvećem pronalazaču toga doba na polju elektrotehnike! Dalji Teslin naučni rad poznat je svima – rekla je za NIN na perfektnom srpskom jeziku Nada Mandić–Madai (87) iz Pomaza (udaljenog 13 kilometara od Budimpešte), danas još jedina živa rođaka slavnog naučnika. NJen otac Milan bio je Nikolin bratić! Tesla je na svom prvom inženjerskom poslu bio zadužen za održavanje i unapređenje postojećeg sistema veza. U Puškaševoj centrali realizovao je i svoj prvi (od preko 700!) pronalazaka – telefonski pojačivač prenosnog signala. Tokom 20-mesečnog boravka u Budimpešti, u proleće 1882. “naišao je” i na rešenje problema koji ga je pet godina neprestano okupirao: na osnovni princip rada motora naizmenične struje, na obrtno magnetno polje koje proizvode višefazne struje. To je Teslin najveći pronalazak! – O bratiću kao poznatom naučniku tata je često pričao, ali sam tek iz knjiga više saznala o njegovoj izuzetnosti. Znam da je uvek razmišljao! Svoje izumiteljske ideje najčešće je noću razrađivao. Dolazio je tada, kako se to kaže... u trans! Pošto nisam imala priliku lično da ga upoznam, iz porodične prepiske vidim da je bio upućen u sva zbivanja svoga vremena i da ga je krasila duhovitost. U to sam se uverila iz primera kada jednom prilikom poslato vino iz Pomaza nikako u Ameriku nije stizalo, a on u pismu obaveštava mog dedu i tatu opaskom da “u vinu nije istina, jer da jeste – ono bi već odavno stiglo”! – nastavlja baka Nada Mandić koja je, uprkos podizanju trojice sinova (Đule, Geze i Gabora), rođenih u braku sa oficirom Đulom Madaijem, redovno radila kao medicinska asistentkinja u domovima zdravlja u Pomazu i sedam kilometara udaljenoj Sentandreji! O svom slavnom pretku sagovornica NIN-a na kraju podvlači: – Smatram važnim da svi oni koji su, makar teritorijalno, etnički, nacionalno, kulturno, ili ma kojim načinom bili povezani sa Teslom, treba s pravom da budu vrlo ponosni na njega! I Hrvati, i Austrijanci, Mađari, Francuzi, što je kod njih živeo, završio škole, počeo da radi jedan naučnik ovakvog renomea. NJime posebno moraju da se ponose Amerikanci, a na prvom mestu onaj narod iz koga je on potekao, to je srpski narod! Sve suprotnosti mogu se pomiriti, samo nije slobodno sakriti njegovo poreklo. Namerno prećutati da je Nikola Tesla po nacionalnosti Srbin! A to neke države rade! – napominje Ana Mandić–Madai čija krsna slava je Lazareva subota (preuzela je od oca Milana, pravnika, jedno vreme advokata Eparhije budimske!). Zbog dobrog znanja srpskog jezika mnogi su je pitali “da možda neko vreme nije živela i u Jugoslaviji i tamo ga usavršila”. Nije. Ali u nju je putovala. Da vidi “svoje korene”! “Katkad sam išla kod tetke, jer je otac imao sestru. Živela je u Zagrebu, nije imala dece, pa me često pozivala preko leta. S njom sam onda putovala. Išle smo u Smiljane, Gospić, ali i Opatiju, Dubrovnik, Bled...! To su mi jako drage uspomene”, setno je dodala.